Nostalgična i emotivna promocija knjige koja je obavezno štivo za sve ljubitelje košarke

Legendarni slovenačko-italijanski novinar Serđo Tavčar pokazao je na današnjoj promociji svoje knjige "Kako je Jugoslavija osvojila svet" zašto je bio toliko popularan, a brojnim prisutnim predstavnicima medija pokušao je da prikaže koliki je fenomen bila jugoslovenska škola košarke.

Tavčar je komentator televizije Koper, koja je emitovala program za italijansku manjinu u SFRJ, ali čiji je signal dolazio do severne i srednje Italije. Komentari Tavčara i sjajne utakmice lige nekadašnje Jugoslavije doprinele su u ogromnoj meri popularnosti košarke u Italiji.

"Kad sam bio mali sanjao sam da ću biti radio komentator. Bio sam zaljubljenik u sport još od kada sam bio mali. Moj Juventus je pobeđivao sve tada, ali prvu košarkašku utakmicu sam video na Olimpijskim igrama u Rimu (1960. godine). Bila je to utakmica Jugoslavija- Bugarska. Primetio sam igrača koji se prezivao Daneu (Ivo), a to prezime je često kod nas. Pomislio sam 'vidi ga neki naš'. Zato sam počeo da navijam za Jugoslaviju i da pratim košarku", ispričao je Tavčar.

Promocija je održana u Italijanskom kulturnom centru u Beogradu. Legendarni komentator ispričao je da nije imao talenta za igranje, već da je postao trener sa 18 godina. Nešto kasnije, napravila se televizija u Kopru za italijansku manjinu. U to vreme, početkom sedamdesetih, prava na prenos sportova nisu postojala, tako da je TV Koper mnogo prenosila sport.

"Ja sam tamo došao preko oca, priznajem. Probao sam, mislio sam da me niko ne gleda i zato sam izmislio svoj stil, jer nisam hteo da govorim kao svi, zvaničnim i ozbiljnim glasom. Zato sam govorio iskreno o igračima, kad je dobar govorio sam da je dobar. Kad neko ređa gluposti, govorio sam 'zašto ovaj igra košarku', neka počne da radi nešto drugo.

Tako sam stvorio svoj stil. Čitava severna Italija je gledala TV Koper. Tada su počela da dolaze pisma iz Bergama, Milana, Breše, Ankone, Peskare...iz gradova iz kojih nisam ni mislio da mogu da gledaju TV Koper. Pričali su o komentatoru bez dlake na jeziku. Ljudima se to svidelo i tako sam nastavio", ispričao je Tavčar.

On je istakao da ljudi danas ne mogu da shvate koliko je jugoslovenska košarka bila popularna u košarci, a to je ilustrovao jednom od brojnih anegdota.

"Prvi kadar svakog prenosa bile su mrežice, a ljudi su toliko voleli te prenose subotom da su već posle prvog kadra, bez ikakvog natpisa, znali gde će se igrati utakmica", ispričao je on.

"Svi ti igrači su postali neke legende u Italiji. Znate, tada su se igrači trudili da imitiraju Amerikance, a svi su bili perfektni, obučeni u neke Armanije. A onda su došli ovi, koji su bili kao 'seljaci', ali su sve trpali u koš i sve pobeđivali. Tako je jugoslovenska košarka postala izuzetno popularna u Italiji. Neki timovi su svi zajedno gledali popodnevne utakmice na TV Koper, pa su imitirali igrače koje su videli. Publika danas ne može da shvati šta je tih sat i po na TV Koper značilo za košarku u Italiji, ali i za promociju Jugoslavije", ispričao je Tavčar.

On je govorio i o razlici u mentalitetu između Italijana i Jugoslovena i Balkanaca uopšte, istakavši da je tada u SFRJ "vic" bio najvažniji.

Tavčar je ispričao brojne anegdote, počev od one o utakmici u Zadru i faličnom satu zbog koga je meč trajao 140 minuta, umesto tada prosečnih oko 80, pa do za njega najlepše košarkaške sezone 1977/78, kada su Partizan i Bosna igrali finale međunarodnog Kupa Radivoja Koraća, a onda se i borili za titulu.

"Ako mladi mogu negde danas to da nađu, da vide, na Jutjubu ili negde, neka pogledaju, neka vide šta je bila košarka", rekao je Tavčar.

On je bio pasionirani navijač reprezentacije Jugoslavije i veliki ljubitelj jugoslovenske košarke uopšte, a tačno je rekao kada se jugoslovenska košarka završila.

"Kraj je bio kada je poginuo Dražen Petrović. Tada već nije bilo Jugoslavije, bio je rat, a svi igrači legendarne druge generacije igrali su za svoje reprezentacije, ali Draženovom pogibijom se sve završilo i simbolično i zvanično. To je bilo, to je prošlo, svi imamo fantastične uspomene, ali to se više neće vratiti", rekao je Tavčar.

Legendarni novinar priznao je na kraju da će se možda ljudi u Srbiji naljutiti na njega, ali je rekao da za onu manju Jugoslaviju, odnosno zajednicu Srbije i Crne Gore, nikada nije navijao. Poslednji uspeh koji je napravila reprezentacija koja se zvala Jugoslavija.

"Vi u Srbiji ste od tada imali mnogo uspeha. Ono što ste radili sa Crnom Gorom je zadivljujuće. Ali, moram da priznam da za tu Jugoslaviju, koju sam zvao 'Srboslavija', nisam navijao. Za onu prvu sam navijao 'do smrti'. Moram da vam kažem još nešto i znam da ćete se ljutiti: Argentina je u finalu Svetskog prvenstva 2002. godine bila bolja i zaslužila je da pobedi, i ono na kraju jeste bio faul nad Skonokinijem.

Ali, Jugoslavija je tada pobedila majstorskom utakmicom Dejana Bodiroge. Tada je radio nešto neviđeno do tada, to je bio njegov igrački vrhunac. Emotivno se tada definitivno završila priča jugoslovenske košarke", rekao je Tavčar.

Knjigu je izdala izdavačka kuća "Komshe" i može se kupiti u svim većim knjižarama, ali i na sajtu izdavača. Svim ljubiteljima košarke, zaljubljenicima u "kraljicu igara" i ljubiteljima sporta uopšte, Sportske najtoplije preporučuju ovu prelepu i jako emotivnu knjigu.