Jonas Valančijunas - Noćna mora Bogdana Bogdanovića

Neiskorišćen poslednji napad Bodagana Bogdanovića u polufinalu sa Litvanijom je tema dana u Srbiji.

Srbima nije trebalo mnogo da se podele na Partizanovce i Zvezdaše, prvi ga brane i peckaju 'drugu stranu' izjavama tipa da je "trpao kada je trebalo" aludirajući na njegove faneomanlne partije protiv večitog rivala prošle sezone, drugi pak podsećaju na njegovu 'čuvenu' izjavu u kojoj je doveo u pitanje svoj nastup u nacionalnom timu nakon famozne utakmice finnala plej-ofa domaće lige koja je završena sa svega osam igrača na parketu (5 na 3).

Realno posmatrano, teško je odrediti koji više "mlate".

Svako ko se iole razume u košarku mogao je tokom tekućeg turnira da primeti da Bogdan ne igra na očekivanom nivou, tj. njegova igra je bila dosta slabija nego na prošlogodišnjem Mundobasketu u Španiji gde je bio jedan od ključnih igrača u pohodu ka srebru.


Odgovore treba potražiti u sledećim činjenicama:

Prvo, i svakako najbitnije je njegova povreda leđa. Stručni štab i lekarski tim su rizikovali, nakon što su San Antonio Sparsi stavili veto na učešće Bobija Marjanovića, eventualni Bogdanov izostanak sa turnira bio bi prevaliki udarac za ovaj tim koji je sebi postavio visoke ciljeve.

Drugo, i ni malo zanemarujuće je to što je Bogdanović uočio ovog Evrobasketa imao svoju prvu sezonu u inostranstvu.

Neki će možda koristiti argument da je ponovo izabran za 'zvezdu u usponu' Evrolige, kao lane, ali njegova uloga u Fenerbahčeu se veoma mnogo razlikovala od one koju je imao u Partizanu.

Dok je u svojoj poslednjoj sezoni u dresu crno-belih bio alfa i omega tima, u Feneru je bio tek treća ili ćetvrta opcija u napadu. Endrju Gaudlok je trošio 'brdo' lopti, Nemanja Bjelica je bio taj koji rešava neizvesne utakmice, Željko Obradović je u sred sezone doveo iskusnog Zisisa da 'stane na loptu', Veseli se vratio iz NBA, tako da su  Bogdanu  ostale 'koske', lopta nije bila ni približno onoliko u njegovim rukama kao što je to bio slučaj dok je igrao za Partizan i sasvim je razumljivo da igrač njegovih godina (23) pod takvim okolnostima izgubi samopouzdanje.

Istina je da je i na ovom turniru imao blistavih trenutaka, podogio je nekoliko trojki sa parkinga, ali ne može se poreći da je igrao u kontraritmu.

Nažalost, sve se slomilo na onom sinoćnom poslednjem napadu, Đorđević je nakon meča izjavio da je jedino što bi promenio bilo to što bi ga savetovao da se digne na šut za tri poena, Bogdanović se odlučio da ide na ulaz i završilo se kako se završilo.


Zanimljivo, svemu navedenom valjda dodati i jedan podatak koji ima veze sa tradicijom - Bogdan Bogdanović je u mlađim kategorijama, kao vođa svoje generacije dva puta na velikim takičenjima gubio finale od Litvanije predvođene njegovim vršnjakom, sada centrom Toronto Reptrosa Jonasom Valančijunasom. Nije ovaj podatak sigurno najbitniji faktor što se završilo kao se završilo, mada nije ni zamenarljiv.

Na kraju ostaje žal zbog eliminacije i propuštene šanse da se borimo za zlato i da direktno odemo na Olimpijadu u Rio, posebno iz razloga što je Srbija generalno bolja tim od Litvanije. Ipak, to nije sinoć dokazala na parketu, a o detaljima i razlozima smo već pisali na ovim stanicama. Očekivali smo praznik košarke i bili uskraćeni za isti.