Šmokljan koji je zapalio Ameriku

  • Autor: Boris Jovanović

  • 09. februar 2012.

  • 21:43

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Karijera Džeremija Lina je koktel upornosti, podsmeha, dokazivanja, razočaranja i neverovatnog preokreta. Sve to smućkano je jedna od retkih stvarnih priča o američkom snu.

Amerika voli autsajdere.

Zbog čega je tako?

Prosto, kada se neka priča sa holivudskih brda preseli u stvarnost ona postane dokaz da stvarne vrednosti jedne velike nacije nisu umrle. Da svi imaju šansu iako se kritičari melting pota, odnosno američkog društva tome podsmevaju kao mitu.

Histerija koju izaziva Džeremi Lin bacila je na trenutak u drugi plan i titulu Džajantsa u američkom fudbalu. Tačno je da Njujork voli miris pobede, ali tačno je i da uživa u patnjama Niksa. Nekako Njujorčani su sanjari pa ta stalna propast "lokalnog" košarkaškog tima ostavlja prostor da se nadaš velikim stvarima.

Nemojte se zbog toga čuditi što se virus zvani Lin širi Amerikom. Prošle noći njega su ovacijama pozdravljali i u Vašingtonu, on je jedan od retkih košarkaša lige koji ima navijače u svakom gradu, upravo jer omogućava onima sa tribina da se poistovete sa njim.

Ko je Džeremi Lin, čovek koji je niotkuda došao na parket, u tri večeri ubacio 75 poena i zasuo saigrače kofom asistencija?

Niksi su dobili tri meča bez Stodemajera i Karmela Entonija upravo zahvaljujući dečku koji spava na kauču svog brata, Džoša, studenta stomatologije u Njujorku.

Ovaj sin doseljenika u Ameriku sa Tajvana je čitavog života bio gledan sa podsmehom. Prosto, Azijati u Americi ne igraju basket, oni drže perionice, vredni su članovi društva i ne gube vreme na košarkaškom terenu. Neko bi primetio, uz puno predrasuda da su najviši među njima još uvek niski za pleja. Nemojte da mešate Jao Minga, on je porastao u kineskom pirinču, Ameriku je možda video na TV pre dolaska u NBA.

Nikada nijedan košarkaš iz Amerike, poreklom iz azijskih zemalja nije igrao u NBA, eto odatle skepsa koja je zakačena Džeremiju Linu za leđa, još dok je nosio školsku kecelju. Njegove brojke u kalifornijskom Palo Altu, u srednjoj školi su bile odlične. Osvojio je državno prvenstvo, a za nagradu dobio jedno veliko "ništa".

Niko mu nije ponudio stipendiju za koledž, pa je završio, verovali ili ne, na Hardvardu. Tamo uče da budu predsednici i vladari sveta, ne da igraju basket. Lin je igrao sjajno, bio najbolji košarkaš "lige bršljana", što nije nešto za divljenje, kao da je recimo bio najbolji u matematici ili nekoj drugoj disciplini. Praktikuju "šmokljani" sportom, ali cene veslanje i atletiku. Možda će frikove koji se bave istorijom košarke zanimati podatak da od 1954. nijedan košarkaš sa Harvarda nije proveo dan u NBA ligi.

Par ih je stiglo do letnje lige, ali su im rekli da se bace na knjigu i da se od košarke neće 'leba najesti.

Zbog toga i nije čudno što Lin nije dobio pozivnicu za draft.

No, njegov trener iz srednje škole kaže da je Džeremi uporan u svemu što radi. Nije odustao, bio je pre dve godine u letnjoj ligi, izborio se za delimično garantovani ugovor kod kuće u Voriorsima. Ali, posle jedne sezone je dobio otkaz, igrao za Hjuston par nedelja, pa ponovo morao na košarkaško "tržište rada".

Na kraju, Niksi su ga uzeli kao privremenu zamenu za povređenog Imana Šumperta i tu je srećan kraj. Jer, Lin će nakon velikog praska ostati u timu, inkasiraće oko 800 000 dolara i moći da iznajmi stan. Pre nekoliko večeri, Džoš je pravio žurku, neki prijatelji su ostali do ujutru, pa je Džeremijev krevet bio zauzet.

Snašao se, prespavao kod kolege iz tima Landrija Fildsa, naravno, na kauču.

Svi vole Džeremija Lina, što će se naravno promeniti kad kupi pristojan krevet, ali to je već tema za neku drugu priču.

                                           https://twitter.com/#!/Boris_sportske
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari