Slučaj doktora Sokratesa

  • Autor: Boris Jovanović

  • 04. decembar 2018.

  • 14:35

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jedan čovek svakako ne čini pokret, ali za savremeni fudbal bi bilo bolje da su Sokratesove ideje imale više sledbenika. Genije koga je pratila manjkavost sveta u kome je obitavao otišao je pre sedam godina...

Slučaj doktora Sokratesa
Foto: twitter
Ne volim Brazilce.

Hajde da prafraziram jednog srpskog trenera koji je u nastupu kafanske iskrenosti opisao joga bonito u svlačionici.

"Jedan je nostalgičan, dvojica odmah stvaraju međusobni rivalitet. Trojica? To je već klan koji će vas smeniti
", plastično je objasnio.

Naravno da je stvar posmatrao iz vizure spakovanih kofera i da je u pitanju jetko uopštavanje, ali verujem da je Argentina jedina zemlja sposobna da iz dva shvatanja fudbala, evropskog i južnoameričkog odabere ono najbolje.

Ipak, ima jedan Brazilac koji je bio moja "the most wanted" sličica na Mondijalima 1982. i 1986.

Kako je Sokrates igrao fudbal?

Prosto rečeno, plesao je.

Njegove pete su imale svrhu, nekarakterističnu za Brazilce tog doba, njegov fudbal je bio slika i prilika demokratije u koju je verovao.

Naime, u tom sistemu, ovaj ubeđeni levičar je radio mnogo više nego što je poimanje fudbala u njegovoj zemlji zahteva.

Prokletstvo genija ga nije zaobišlo, timovi sa kojima je nameravao da pokori svet imali su golmane frustrirane činjenicom da ne umeju dovoljno dobro da igraju fudbal i defanzivce koji su bili fantastični u svemu, osim u odbrani svog gola.

No, svejedno, makar i u tom razgrtanju pepela nakon istorijskih poraza, Sokratesovo lice nije bilo garavo. Doktor je bio svetionik, ali i ideal do koga je retko koji fudbaler stigao.

U vremenu pređašnjem, kada su se tek crtale granice globalnog sela, nismo imali privilegiju da ga gledamo iz nedelje u nedelju. Počastio nas je jednom sezonom u Firenci i vratio se u domovinu, ne iz potrebe da igra fudbal, već da se bori protiv hunte u Brazilu. Bilo je to vreme Reganove administracije, svaki Rambo je skretao desno kod Albukerkija, Sokratova misao je bila potrebna narodima Južne Amerike.

Ovaj lekar bi verovatno u eri fudbalera koji na svako pitanje odgovaraju sa "Pa, mogu da kažem da smo igrali dobro i da smo dali maksimum" bio posmatran kao budala, ali imao je neobjašnjivu moć da utiče na ljude.

Revolucionarne metode u Korintijansu su ovom klubu donele titulu, filosof je u praksi pokazao da ideologija itekako može da ujedini ljude koji u teoriji igraju za novac.

Njegov životni stil, ono što će neki surovi profiji nazvati dekadencijom, doveo ga je na ivicu. Jednostavno, i super heroji kakav je, bar za mene bio imaju slabosti.

Neko je, mislim Kjerkegor, rekao da je sloboda pijanstvo, a odgovornost mamurluk.

Sokrates je proživeo upravo tu misao bez kajanja, sa svrhom.

Fudbal to ne zaboravlja...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari