Sećanja :: Kad smo bili Amere u njihovoj kući

  • Autor: Boban Filipović

  • 05. septembar 2014.

  • 20:39

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Na današnji dan pre tačno 12 godina, košarkaška reprezentacija Jugoslavije zabeležila jednu od najvećih i slodobno možemo reći najslađih pobeda u svojoj košarkaškoj istoriji.

Sećanja :: Kad smo bili Amere u njihovoj kući

Na putu ka petom svetskom zlatu osvojenom u Indijanapolisu 2002. godine prva prepreka u noakut fazi bio je prvi je prvi favorit šampionata, Sjedinjene Američke Države.

U nezaboravnom meču u 'Konseko Fildhausu', vođena Svetsilavom Pešićem s klupe, Jugoslavija je tog 5. septembra dobila SAD rezultatom 81:78.

Nemoguće je zaboraviti one 'ludačke' trojke Milana Gurovića, situacije u kojima Dejan Bodiroga šalje po burek Majkla Finlija i Bena Valasa, doktorske partije zvezda Sakramento Kingsa Peđe Stojakovića i Vlada Divca, "brze ruke" Dejana Tomaševića, Marka Jarića "hladnog kao špricer" u odlučujućim trenucima.

Ukoliko samo bacimo pogled na imena tog tzv 'Drim Tima' za koji su igrali Redži Miler, Pol Pirs, Antonio Dejvis, Džermejn O'Nil, Andre Miler, mirne duše možemo da konstatujemo da je ta pobeda jedna od najveličenstvenijih u našoj košarkaškoji istoriji iako se nije radilo u meču za medalje.

Trijumf još više dobija na snazi ako se uzme u obzir da smo u jednom trenutku u trećoj četvrtini bili u dvocifrenom zaostatku i da smo ga ostvarili sa osam igrača u rotaciji!



Nastala je totalna 'ludnica' u zemlji, iako je utakmica završena u cik zore, slavilo se po ulicama svih gradova i varoši u Srbiji i Crnoj Gori.

Mečevi za medalje usledili su kasnije euforična atmosfera u narodu nije jenjavala ni jednog trenutka, najpre je u polufinalu teže no što se očekivalo eliminisan Novi Zeland, da bi u finalu Jugoslavija do petog svetskog zlata došla nakon pobede u produžetku nad Argentinom.


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari