Roma - Povratak u katakombe

  • Autor: Boris Jovanović

  • 23. januar 2018.

  • 14:14

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Roma kroz istoriju deluje kao skup preživelih sovjetskih sportista iz Amanitijeve genijalne knjige. Zbog čega svaki njihov izlazak na površinu traje kratko?

Roma - Povratak u katakombe
Foto: Twitter
U remek delu Nikola Amanitija (ne propuštam priliku da vas nateram da čitate ovog genija u zemlji ljudi u kojoj ne vole reči) "Che la festa cominci" ("Zabava može da počne") u katakombama Rima kriju se genetski modifikovani sovjetski sportisti. Zombiji koji su sklonište potražili u rimskom podzemlju tokom Olimpijskih Igara 1960. počinju svoj pir na dekadentnoj zabavi rimskog džet-seta.

Jasno, među zvanicama su i fudbaleri Rome i "veline", kako Italijani vole da zovu one devojke što se muvaju u svetu "kalća" i služe kao scenografija u emisijama o fudbalu.

Upravo, na to pomislim kad se pomene Roma, tim koji živi u katakombama čekajući one retke trenutke da ugleda svetlost dana i nebo koje je, kako kažu navijači Lacija, na nesreću "Romanista", plavo.

Zanimljivo, Roma je prvi tim koji je osvojio titulu južno od Bolonje, doduše to je bio ratni šampionat i često su sumnjičeni da su fašističke vođe umešale prste.

Musolini


Postoji, među vazda neinformisanim Srbima tvrdnja da je Benito Musolini navijao za Lacio, što je notorna glupost. Pretenciozni klovn se divio imperijalnim silama, čitaj Britaniji, (pogledajte "Čaj sa Musolinijem), inspirisali su ga engleski dvorovi i osećaj za viteštvo koje nikad nije posedovao. Fudbal je prezirao, kao i mase, voleo je boks, mačevanje, haotični "kalćo" je sredio samo da pokaže fašističku pesnicu i grandioznost koja opija svakog diktatora. Izgrađeni su stadioni, 1929. uvedena profesionalna liga, pisao sam već, ključni fašistički general Đorđo Vakaro se usprotivio vođinoj želji da se Roma i Lacio venčaju, odnosno ujedine.

Prethodno su tri rimska tima pod prisilom postali "Roma", u pitanju su bile lokalne ekipe, L'Alba, Roman i Fortitudo. To je, ako ništa drugo omogućilo "Vučici" da dobije više navijača od starijeg komšije i da za sebe rezerviše status rimskog "kruga dvojke". Taj njihov stadion u Testaću je bio zastrašujuće mesto, ali navijači su stizali iz ostalih kvartova poput San Lorenca ili Garbatele.

Roma

Ali, ovo je priča o katakombama, ako tu ratnu titulu ostavimo po strani, ona iz 1983. ima sve elemente horora kome ni Amanitijeva genijalnost ne može da doskoči.

Par godina pre u onom čuvenom trileru u kome je isklijala mržnja iz katakombi prema Juventusu, Turoneovom golu koji nije priznat iz ofsajda, Roma je kasnila bod za Juventusom, da su dobili, pretekli bi "Bjankonere". Ovako, do kraja je Juventus dobio u Napulju, a zatim i Fiorentinu na promociji. Rimljani su savladali Pistojeze, poslednjeg dana sezone remizirali su sa Avelinom, ali bilo je nebitno. Ni do dana današnjeg, uz svu tehnologiju, niko nije rasvetlio da li je gol bio regularan, mada su se kasnije pojavile optužbe da je RAI lažirao snimak iste večeri u korist Rome, odnosno manipulisao popularnom "moviolom", sedište državne TV jasno bilo je u prestonici.

Roma

Ali, dve godine kasnije, Roma je šokirala Juve i napravila najveće iznenađenje u italijanskom fudbalu, makar do one Veronine titule par godina kasnije. Te sezone je Roma bukvalno letela, primila najmanje golova, na tribinama je dominirao transparent "Falkao je naš Mao", južna tribina je u to vreme još bila pod uticajem leve ideologije. Konti, "bomber" Pruco, Vjerhovod, golman Tankredi, Prohaska, izvesni Karleto Anćeloti su ostavili iza sebe jedan od najboljih Juventusa u istoriji. Naredne godine je "Vučica" stigla u finale KEŠ i uspela da izgubi od Liverpula na penale na svom stadionu u finalu. Izgubili su titulu za dva boda od Juventusa, i to je bio, kao u Moravijin "Rimskim pričama", brzi kraj dobrih stvari, već tamo 1985. Roma je ostala izvan Evrope.

Roma

Ali, taj veliki tim je nosio prokletstvo rimskih katakombi. Spiritualni lider Agostino Di Bartolomei, kapiten je na desetogodišnjicu poraza od Liverpula izvršio samoubistvo u svojoj vili na jugu Italije. Dekintiran, ostavljen od Rome po strani, sa neuspešnim poslovnim poduhvatima i fudbalskom školom koja nije donela ništa osim dugova, prosvirao je sebi glavu.

Čovek koji je bio ikona Rome i koga su oterali u Milan jer je uvek govorio šta misli ispraćen je transparentom "Ti Hanno Tolto La Roma Ma Non La Tua Curva", "Isterali su te iz Rome, ali ne i sa tvoje tribine". Taj otkaz ga je pratio sledećih godina, više nikada nije bio isti.

Liverpul

I ostali preživeli iz katakombi su napustili Rim, Falkao se vratio u Brazil, nije nikada više napravio ništa, kao trener je čak vodio "Selesao" bez uspeha, a onda je naplaćivao ime po provinciji. Ostao je jedan od rimskih kraljeva, ali oduvek više cenjen na obalama Tibra nego u domovini, uvek ga je pratila senka neuspeha sa španskog Mundijala.

Sebastijano Nela je oboleo, Đuzepe Đanini (sećate se "Zipa" nazvanog po upaljaču koji ga je pogodio jedne jeseni na stadionu JNA) je ostao klupska legenda bez karijere posle fudbala, a izuzev Anćelotija niko nije napravio ništa u trenerskoj karijeri. Doduše, Karleto je zaslužio sreću, jer nije igrao finale sa Liverpulom, ako tako posmatramo.

Prohaska odavno nije aktivno u fudbalu, ostali evociraju uspomene ili treniraju amatere gostuje po radio emisijama podržavajući teorije zavere, nekako je ta generacija, kao i sama Roma uvek ostala nedorečena.

Roma

Ni ona Kapelova, koja je uzela "Skudeto" na početku veka nije preživela katastrofalne odluke, poput one Franka Sensija da umesto Bufona i Kanavara dovede Pelicolija i nekoliko štopera, tipa Panućija, Kufrea, Lasisija. Tada se Frančesko Toti ponudio da smanji svoju platu, kako bi stigao Kanavaro, ali gazda je tvrdio da je štoper Parme skup.

Sledeće godine Roma je bila druga, a onda i sami znate, povratak u katakombe, osmo mesto i raspad, odlazak Kapela u Juventus...

Do neke nove šanse, ona, kako sada stvari stoje, s obzirom na oprez američkih vlasnika, nove zakone tržišta neće uslediti brzo.

Za razliku od Amanitijevog kraja koji u nedostatku etike završava urnebesnom tragedijom, u fudbalu nedostatak brojeva prerasta u dekadenciju.

Pitajte Edina Džeka, ako meni ne verujete...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari