Rasing Matra - Preteča PSŽ, kad je "Princ" Enco bio kao Nejmar...
Autor: Vladimir Stojanović
sreda 12.08.2020.
12:34
Izvor: Sportske.net
Pariz nikada nije bio glavni grad francuskog fudbala, a danas se retko ko seća propalog projekta osamdesetih, u koji je uloženo 300 miliona dolara...
Povezane vesti
Mlađi se ne sećaju, stariji su već i zaboravili, bilo je to šest godina pre nego što se Nejmar rodio.
Ma kako to zvučalo nelogično, osim što Pariz nije grad fudbala, ni Francuska, makar ona većinska nije zemlja fudbala. Gali više vole ragbi, biciklizam, konje, a najviše udobnost života, sa tamošnjom ligom, tvrdom, ponekad i teškom za gledanje, to se ne uklapa.
Nije ni čudo što su timovi poput Sent Etjena sedamdesetih, kasnije i Marseja guranom Tapijevim parama držali „slovo“ u tamošnjoj ligi, da ne pominjemo rane godine Remsa.
Ali, Pariz? Nikada.
No, kako rekosmo, kad Nejmar nije rođen, a Mbape ni u planu svojih roditelja, Pariz je probao da postane centar zbivanja, mnogo pre nego što je arapski novac jednostavno kupio domaći uspeh i stavio prestonicu zemlje na veliku fudbalsku mapu sveta.
Kako je počeo i propao projekat Rasing?
Ma kako to zvučalo nelogično, osim što Pariz nije grad fudbala, ni Francuska, makar ona većinska nije zemlja fudbala. Gali više vole ragbi, biciklizam, konje, a najviše udobnost života, sa tamošnjom ligom, tvrdom, ponekad i teškom za gledanje, to se ne uklapa.
Nije ni čudo što su timovi poput Sent Etjena sedamdesetih, kasnije i Marseja guranom Tapijevim parama držali „slovo“ u tamošnjoj ligi, da ne pominjemo rane godine Remsa.
Ali, Pariz? Nikada.
No, kako rekosmo, kad Nejmar nije rođen, a Mbape ni u planu svojih roditelja, Pariz je probao da postane centar zbivanja, mnogo pre nego što je arapski novac jednostavno kupio domaći uspeh i stavio prestonicu zemlje na veliku fudbalsku mapu sveta.
Kako je počeo i propao projekat Rasing?
Prvo da napomenemo da je za razliku od države Katar koja ima geopolitičku zaleđinu odnosno razlog za ulaganje u igru, priča o Rasingu bila domaća. Svet još nije bio globalno selo, a milioner Žan Pjer Lagarder je bio nostalgičar. Sanjao je o obnovi slave nekadašnjeg Rasinga, kluba iz tridesetih godina prošlog veka.
Njegova kompanija Matra koju je činilo sve, „od novina do projektila“, kako su opisivali ovaj konglomerat je uložila u to vreme, sredinom osamdesetih veliki novac.
Kao i svaka francuska priča i ova počinje nekim princom, ovoga puta u pitanju je bio čovek sa takvim nadimkom, veliki Enco Frančeskoli. On je dobio kuću na Monmartru kako i priliči velikim umetnicima, a Urugvajac to jeste bio. Plaćan je 700 000 francuskih franaka nedeljno, a poklonili su mu i Pežo 205.
Sve je bilo tu, prvobitna ideja je za Lagardera bila je da krene od nule, ali u Parizu nema strpljenja. Zapravo eksperiment je počeo još 1982. Na kraju se došlo do zaključka da je najbolje kupiti Pariz, lokalni klub koji je levitirao između druge i treće lige i posle godinu dana jednostavno spajanjem uzeti ime Rasing.
Kao i svaka francuska priča i ova počinje nekim princom, ovoga puta u pitanju je bio čovek sa takvim nadimkom, veliki Enco Frančeskoli. On je dobio kuću na Monmartru kako i priliči velikim umetnicima, a Urugvajac to jeste bio. Plaćan je 700 000 francuskih franaka nedeljno, a poklonili su mu i Pežo 205.
Sve je bilo tu, prvobitna ideja je za Lagardera bila je da krene od nule, ali u Parizu nema strpljenja. Zapravo eksperiment je počeo još 1982. Na kraju se došlo do zaključka da je najbolje kupiti Pariz, lokalni klub koji je levitirao između druge i treće lige i posle godinu dana jednostavno spajanjem uzeti ime Rasing.
Taj novi tim je počeo u drugoj ligi, preuzeo Parizovu poziciju, ali Lagarder je bio nestrpljiv. Odmah je kupio igrače sposobne da u prvoj godini uđu u elitu.
Trener De Martinji, u to vreme jeda od prestižnih u Francuskoj je privučen u drugu ligu velikim novcem, a stigao je Rabah Mađer, koji je zadivio svet sa Alžirom 1982. Sećate se te epizode Afrikanaca, koje je nameštena utakmica Nemaca i Austrijanaca izbacila iz nokaut faze.
Lagardijer je imao te porodične snove, svi igrači su živeli u blizini istorijskog Kolomba stadiona, njegova žena je donosila poklone, fudbaleri su ohrabrivani za boemski život. Ušli su u ligu, ali i odmah ispali, što je promenilo gazdinu percepciju.
Trener De Martinji, u to vreme jeda od prestižnih u Francuskoj je privučen u drugu ligu velikim novcem, a stigao je Rabah Mađer, koji je zadivio svet sa Alžirom 1982. Sećate se te epizode Afrikanaca, koje je nameštena utakmica Nemaca i Austrijanaca izbacila iz nokaut faze.
Lagardijer je imao te porodične snove, svi igrači su živeli u blizini istorijskog Kolomba stadiona, njegova žena je donosila poklone, fudbaleri su ohrabrivani za boemski život. Ušli su u ligu, ali i odmah ispali, što je promenilo gazdinu percepciju.
Mrzeo je da gubi, otpustio je trenera, čak se malo i razočarao, očigledno da nije baš sve čega se dotakne značilo zlato.
Ali, imao je previše novca da ne pokuša ponovo.
Rasing se vratio 1986. u elitu i onda je usledilo nešto slično onom šoku kao kada je Nejmar stigao u Pariz 2017.
Frančeskoli je zaista bio ogromna zvezda u River Plati, poveo je sa sobom i najboljeg drugara Rubena Paza. Iz Zapadne Nemačke stigao je Pjer Litbarski još jedno veliko ime i onda šok, iz PSŽ su oteli Luisa Fernandeza, legendu, kapitena reprezentacije posle povlačenja Platinija.
Rasing se vratio 1986. u elitu i onda je usledilo nešto slično onom šoku kao kada je Nejmar stigao u Pariz 2017.
Frančeskoli je zaista bio ogromna zvezda u River Plati, poveo je sa sobom i najboljeg drugara Rubena Paza. Iz Zapadne Nemačke stigao je Pjer Litbarski još jedno veliko ime i onda šok, iz PSŽ su oteli Luisa Fernandeza, legendu, kapitena reprezentacije posle povlačenja Platinija.
U tom trenutku je bilo 13 reprezentativaca raznih zemalja u timu, a kako izabrati trenera.
Dajte onog koji je pobedio. Tako je Artur Žorž, kao sveži evropski prvak sa Portom dobio posao u Parizu.
Lagardijer je tako funkcionisao, recimo David Žinola je dobro odigrao za Tulon meč protiv Matre, odmah su ga kupili narednog leta. Iste te sezone, vlasnik je hteo Kantonu, pozvao ga je na večeru u svoj zamak.
„Tu su bile sluge sa perikama i u frakovima, kao da sam se preselio u Srednji Vek“, pričao je Kantona, koji je odbio da se iz Oksera preseli u Pariz i sledećeg leta otišao u Marsej.
Sve je bilo glamurozno, spolja.
„Imali smo tim da popunimo dve ekipe da se takmiče u prvoj francuskoj ligi, sve ostalo je bilo neprofesionalno. Tereni za trening su bile blatnjave livade, sami smo prali dresove“, rekao je Litbarski.
Izdržao je godinu, sam sebi platio obeštećenje i vratio se u Keln, koji mu je kasnije kroz ugovor vratio taj novac.
„Imali smo tim da popunimo dve ekipe da se takmiče u prvoj francuskoj ligi, sve ostalo je bilo neprofesionalno. Tereni za trening su bile blatnjave livade, sami smo prali dresove“, rekao je Litbarski.
Izdržao je godinu, sam sebi platio obeštećenje i vratio se u Keln, koji mu je kasnije kroz ugovor vratio taj novac.
Nije bilo mesta za sve u timu, Matra je bla prepuna velikih imena, što je rađalo zavist agresiju na treningu, Žinola se seća da je atmosfera bila očajna.
U ligi, sa svim tim imenima, 13. mesto, pa sedmo sledeće godine, poseta loša, 7000 ljudi. Jednom su dali besplatan ulaz protiv Sent Etjena, na stadionu se pojavila gomila klinaca sa zelenim dresovima, kao da su igrali van „Parka Prinčeva“, gostujuću utakmicu.
I onda sve se raspalo krajem osamdesetih. Deoničari Matre su pritisli vlasnika da ne baca novac u fudbal, tim je ponovo postao Rasing Pariz, izbegli su ispadanje 1989. ali je Lagarder odlučio da je dosta.
U ligi, sa svim tim imenima, 13. mesto, pa sedmo sledeće godine, poseta loša, 7000 ljudi. Jednom su dali besplatan ulaz protiv Sent Etjena, na stadionu se pojavila gomila klinaca sa zelenim dresovima, kao da su igrali van „Parka Prinčeva“, gostujuću utakmicu.
I onda sve se raspalo krajem osamdesetih. Deoničari Matre su pritisli vlasnika da ne baca novac u fudbal, tim je ponovo postao Rasing Pariz, izbegli su ispadanje 1989. ali je Lagarder odlučio da je dosta.
Žinola je otišao u Brest, Frančeskoli u Marsej po titulu, Zidan, veliki navijač kluba je svom prvom sinu dao ime Enco, baš po urugvajskom „Princu“. I Rasing se tako raspao, ostala je čudna priča, tih osam godina neostvarenog sna, u današnjim parama koštalo je Lagardera oko 300 miliona dolara.
Gde je pogrešio?
Neki kažu da je to bila nemoguća misija jer Parižani ne vole fudbal.
Ali, opet, PSŽ sada ima pun stadion. Litbarski veruje da nikada nisu uspeli da privuku publiku jer nisu igrali atraktivan fudbal.
Rasing postoji i dalje, igra na „Kolombu“ (tamo je sniman „Beg u pobedu“), u petoj je ligi, diči se titulom iz 1936. Osvojili su pet kupova, osim Žinole, Frančeskoja, Litbarskog, Fernandeza, za njih su igrali Maksim Bosis, legenda Ajaksa Soni Siloj, branio je Olmeta koji je 1990. otišao u Marsej da izgubi finale LŠ od Zvezde, pomenuti Mađer, Partizanova „Čigra“, Miloš Milutinović.
Ali, Pariz je PSŽ, Matra je zaboravljena, Za razliku od Lagardera, država Katar hoće da pokori Evropu, u Francuskoj su odavno nedodirljivi.
Ali, Pariz je PSŽ, Matra je zaboravljena, Za razliku od Lagardera, država Katar hoće da pokori Evropu, u Francuskoj su odavno nedodirljivi.
2 Komentara
LFC*19
Je li Lyon zaboga osvojio koju titulu zaredom, pa da se nabroji mozda?
IMUN NA MINUSE(VE)
Prvo i prvo, Francuska je jos kako zemlja fudbala, bili su ('38) medju prvim domacinima Mundijala, bili su su prvi domacini EP, njihov list je osnivac Kupa sampiona, to jest, jedan od osnivaca, njihov klub Rems je dva puta igrao finale tog takmicenja na samom pocetku, njihov igrac Kopa je osvojio ''Zlatnu loptu'', njihov Zist Fonten i dalje drzi rekord po broju datih golova na jednom SP, verovatno to niko nikada nece ni oboriti. Drugo, Zorz je dosao 1987. jer je 1986. Steaua bila prvak Evrope. Trece, Zidan je navijac Olimpika iz (rodnog) Marseja, a Franceskolija, Sliskovica i Papena je zavoleo kao klinac verovatno zbog toga sto su igrali za OM. Koja bi to bila jeres da neko iz Marseja navija za klub koji je iz Pariza i obrnuto. Cetvrto, ono hejtovanje i omalovazavanje Rusije je jedno, ali, uvek treba biti veoma oprezan prilikom iznosenja tvrdnji da neki narod ne voli ovaj sport ili da neka zemlja nije zemlja fudbala.