Priča o debelom Frankiju

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 01. jul 2020.

  • 12:16

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Vest Hem će danas ugostiti neprijatelja, ali olakšanje je činjenica da neće imati ko da ga proziva...

Priča o debelom Frankiju
Kada je tihi, stidljivi Franki Lampard stigao na „Apton Park“ njegova loza je tamo već dugo rađala. Ujak Hari Rednap je bio menadžer, a tata, Frank senior njegov pomoćnik.

Neko bi pomislio da će sa takvom zaleđinom biti lako, međutim u klanu Rednap i Lampard si svoje mesto morao da zaslužiš, na kraju krajeva, Rednapov sin Džejmi je odabrao drugačiji put, odbio profesionalni ugovor u Totenhemu i posle godinu dana igranja za oca gde i nije dobijao punu šansu, završio u Liverpulu.

Ali vratimo se Lampsu. Njegovo odrastanje je obeleženo prijateljstvom sa mnogo glasnijim i otresitijim Riom Ferdinandom koji je bio lider čopora, ali i zaštitnik svog debeljuškatog prijatelja koji je zbog porodičnog nasleđa uvek bio pod lupom.

Upravo su njih dvojica odabrani od strane direktora nadaleko čuvene Vest Hemove akademije koji je predložio Rednapu da ih selektira, odnosno preporuči selektoru Venejblsu za jednu reprezentativnu akciju 1995. godine.

Baner 5

Istina je da su navijači „Čekićara“ od početka bili neprijateljski raspoloženi prema Lampardu, optuživali su Rednapa za nepotizam.


Lampard

Toni Kar, Frankov trener iz akademije kaže da bi se mnogi mladi igrači slomili pod pritiskom ali da je Lamps bio dovoljno jak da opstane i prevaziđe sumnje i optužbe.

„Uvek sam imao težak odnos sa navijačima Vest Hema. I to nema mnogo veze sa rivalstvom koje poseduju sa Čelsijem. Znao sam šta me čeka kada sam se odlučio da pređem u klub koji najviše mrze, ali takođe, već posle prvih nekoliko mečeva, shvatio sam da sam napravio dobru stvar. Jer, ono što me je nosilo kroz karijeru je upravo ljubav navijača Čelsija, njih nije bilo briga odakle dolazim
“, napisao je Lampard u svojoj biografiji.

Inače, koreni ove netpeljivosti, takozvanog „Distrikt Lajn“ derbija u Londonu vezani su za obračune tamošnjih „firmi“, dve najveće huliganske bande u prestonici. Jer, ovo je išlo izvan samog fudbala, pomešano je sa kriminalom, bitkom za prevlast na ulicama, a naziv je dobio po liniji kojom se od nekadašnjeg Apton Parka stizalo do zapadnog Londona, odnosno na drugi kraj grada, kod „Stamford Bridža“.

Prelasci najboljih igrača „Čekićara“, ne samo Lamparda, već i Glena Džonsona i Džoa Kola u Čelsi su samo dolili ulje na vatri, a nijedan navijač „Hamersa“ neće propustiti da vam napomene da je i legendarni kapiten „Plavaca“, Džon Teri, momak iz istočnog Londona.


lampard

Lampardova priča nije obična, on ne dolazi iz socijalnih stanova, veoma je obrazovan, ima koeficijent inteligencije preko 150, nikada nije izlazio iz okvira željenog ponašanja, ali kada je za 11 miliona evra, početkom veka otišao u drugi kraj grada i potpisao za Čelsi, počeo je pakao.

Svako gostovanje Čelsija kod Vest Hema značilo je razne vrste uvreda za Lamparda. Počev od one da je ostavio gladnu decu posle kratkog braka sa španskim modelo Elenom Rivas, do uvreda na račun oca koji je legenda „Hamersa“.

Nije pomoglo ni to što je kada je postigao gol protiv kluba u kome je ponikao, Lamps poljubio grb Čelsija i sebe nazvao najvećim navijačem „Plavaca“.
 
„Debeljko sedi na klupu“, pevao je „Apton Park“ svaki put kada je Čelsi gostovao. Franki kaže da ga je to bolelo, podsećalo na detinjstvo i osporavanja, uvek je kao klinac izgleda kao da ima višak kilograma i jasno je da su navijači ciljali na rane iz detinjstva.

Ono što nije shvatao je da prenebregavaju činjenicu da je odigrao 200 mečeva za Vest Hem i da je klubu ipak dao mnogo, kao i da njegova porodična istorija zaslužuje veče poštovanje. Na kraju krajeva, Lampard je polomio novu 1997. Igrajući za klub i dok su ga iznosili sa terena čuo je ruganje gostujućih navijača koji su tog popodneva bili na Vila Parku

„To je moj najgori trenutak, mislio sam da ću ostaviti fudbal“
, napisao je u autobiografiji.

Lampard

Ali, jednom kada je otišao, nikada nije žalio.

„Sećam se kada je Džo Kol došao u Čelsi, on je i dalje nosio Vest Hem u srcu, bio nesrećan kada izgube, ja sam se smejao. Da, tada sam bio povređen, sada sam ravnodušan, nikada ne pratim Vest Hem“, dodao je menadžer Čelsija.

On je inače otišao istog leta, tri dana posle ujaka Rednapa i tate Lamparda. Novi menadžer Glen Reder nije želeo da ga proda, ali klub je odlučio da uzme Čelsijev novac.

„Sigurno da u tim godinama nisam bio siguran u sebe, i jasno da je to sve uticalo, sada baš ne dajem puno prostora negativnim emocijama, jasno nikada neću voleti Vest Hem, niti se vratiti tamo, ali sigurno da sam bio zreliji, ne bi odgovarao na prozivke sa tribina“, objasnio je najbolji strelac Čelsija u istoriji.

Sigurno, kada u sredu uveče „Plavci“ budu stigli na novi stadion Vest Hema, uz neizbežne mehuriće, deo klupske himne Vest Hema, sa tribina ovoga puta, za promenu neće odjekivati i pesma posvećena bludnom sinu.

„Trojica ljudi i njihov bager,
Ne mogu da nose Lamparda,
Super debelog Franka,
Super debelog Franka Lamparda“.

Nema ko da je peva na praznim tribinama, i to sada kada je Vest Hem u nevolji, kada su navijači najpotrebniji.
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari