Portsmut – Tim koji smo svi voleli

  • Autor: Darko Mitrović

  • 08. septembar 2020.

  • 11:36

  • Izvor: Boris Jovanović, Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Od FA kupa i PL do ivice propasti...

Portsmut – Tim koji smo svi voleli
Foto: EPA/STR
Portsmut nije drugačiji od drugih engleskih klubova, u tamošnjem fudbalskom sistemu što je i draž igre na ostrvu vlada prava vrteška, nekadašnji prvaci Evrope, a kamo timovi koji su osvajali kupove za nekoliko godina od velikih visina udare nosem u zemlju.

To se dogodilo i „Pompejima“, od osvajanja FA kupa i euforije koja se razlila do toga da ih jedva nađete u profesionalnom fudbalu prošlo je tek pet godina.

„Zlatno doba“ obeležile su godine Harija Rednapa. On je početkom veka bio viđen u Lesteru, umesto toga, otišao je na jug i postao direktor „Pompeja“. Ali, menadžer Grejem Riks nije imao rezultate, pa je Hari preuzeo i klupu.

Uspeo je da ih uvede u Čempionšip, pa u PL bilo je to doba Milana Mandarića sa kojim je imao nesuglasica, ali 2006. je srpski biznismen prodao klub Aleksandru Gajdamaku koji je doveo praktično novi tim.

U leto 2007. stigla se velika imena, Kanu iz VBA, Endi Kol, Sol Kempbel, Glen Džonson, Dejvid Džejms, Traore iz Čarltona, kao i Manuel Fernandeš na pozajmicu iz Benfike. Ti igrači su bili klasa u odnosu na ono što je Portsmut imao, pa e to rezultiralo devetim mestom. U pitanju je bio najbolji plasman od 1950. a samo bod ih je delio od kvalifikacija za Kup UEFA.
-
-
Rednap je nagrađen novim ugovorom, do 2011. godine.

Stigli su zatim Defo iz Totenhemas i Las Dijara iz Arsenala, pa ne samo da je klub stigao do osmog mesta, već i napravio najveći uspeh, osvojio je FA kup.

Navijači nisu mogli da veruju svojim očima, na jugu Engleske se slavilo, bio je to prvi trofej od 1950. i prvi trijumf u kupu od 1939. kada su na Vembliju savladali Vulverhempton.

Tokom pedesetih, posle sjajnog početka padali su sve niže, ali su u post-ratnoj eri jedan od pet klubova koji su osvajali titulu dve godine u nizu.

Čekali su sve do 2008. i popodneva kada je Nvanko Kanu srušio Kardif u finalu i doneo trofej, ali i prvi plasman u Evropu u istoriji kluba. Naime, kada su početkom pedesetih osvojili dve titule u nizu, evropska takmičenja nisu postojala.

Ali, nakon veliko trijumfa pojavile su se pukotine. Naime, prvo su prodati Las Dijara i Defo Realu i Totenhemu, kako bi se pokrili trošlovi, klub je u januaru 2009. već bio u problemima.

Došlo je do promene u vlasništvi, arapski biznismen Sulejman Al Fahim je kupio klub za 70 miliona evra, ali ga je preprodao samo 40 dana kasnije Ali Al Faradžu, On nije uspevao da isplati plate igračima, iako se prethodnog leta klub prodao Krauča, Distina, Kranjčara i Glena Džonsona kako bi smanjili troškove.

U martu 2010. ušli su u administraciju zbog nemogućnosti finansiranja, igrači su otišli, 20 njih, a klub je dovodio slobodne fudbalere, kako bi sačuvao novac. Ali i u toj sezoni kada su ispadali posle sedam godina iz PL igrali su finale FA kupa. Ovoga puta bilo je nemoguće savladati Čelsi koji je osvojio duplu krunu, „Plavci“ su ih dobili sa 2:0, a „Pompeji“ su PL završili zakucani za poslednje mesto na tabeli.

Stiv Koteril je izdržao sezonu u Čempionšipu, bili su 16. pre nego ih je kupio Rus, Vladimir Antonov. Ali, pošto je Koterila uamenio Majkl Aplton na mestu menadžera, Antonov je trajao do kraja novembra, njegove firme su propale.

Dobili su kaznu od 10 bodova nisu pobedili u 23 meča, Rednap i Mandarić, bivši menadžer i vlasnik su optuženi za utaju poreza. Klub se borio se da ne ispadne u četvrtu ligu, ali su se pojavili navijači.

Portsmut je veliki klub, sa jakom podrškom, navijači su preuzeli klub, ali nisu mogli da spreče ispadanje, pa su se „Pompeji“ prvi put od 1978. našli u četvrtoj ligi, odnosno Diviziji 2.
-
Baner 2

Ipak, tako su navijači na „Fraton Parku“ bili vlasnici, Portsmut je najveći klub u Engleskoj koji je imao takav model upravljanja. Onda je CEO „Diznija“ Majk Ejsner stupio na scenu, otkupio ih 2017. doneo stabilnost, uspeli su da se 2017. vrate u treću ligu.

Tako su postali i peti klub u engleskoj istoriji, posle Vulvsa, Barnlija, Prestona i Šefild Junajteda koji je pobedio u sve četiri prve lige u Engleskoj.

Već tri godine su u Diviziji jedan, prošle godine su bili peti u trenutku prekida prvenstva, a stigli su do finala EFL trofeja (takmičenja za klubove od treće lige nadole). Trebalo je da na Vembliju za trofej igraju sa Salfordom koji drže legende Junajteda, čuvena generacija 92. ali meč nije odigran zbog izbijanja epidemije. Na osnovu računice, poena po meču u trenutku prekida, dobili su šansu za baraž za Čempionšip, ali su poraženi od Oksforda na penale, pa će i ove sezone igrati u trećoj ligi.

Američki vlasnici žele u Čempionšip, Keni Džeket je već četvrtu sezonu na klupi, vivši reprezentativac Velsa koji je vodio i Svonsi i Vulvse ima poverenje vlasnika, pa će klub iz Hemšira ponovo jurišati na drugu ligu.

Daleko su vremena kada su za klub igrali fudbaleri poput Prosinečkog, Darena Andertona, Krauča, Dejvida Džejmsa, Glena Džonsona, našeg Dejana Stefanovića, ali engleski fudbal je takav, kako su ispali, tako bi mogli da se u ovoj deceniji vrate među najbolje.

Ako pogledate sastav treće lige, zastrašujući je Vimbldon, zatim Ipsvič, Čarlton, Vigan, Hal, Sanderlend i Blekpul su u ovom veku igrali u PL, da ne pominjemo neke ranije članove elite ili četiri ili pet timova koji su ne tako davno bili u Čempionšipu.

Dok prvenstvo ne počne sledeće vikenda, igra se EFL kup, prilika da trećeligaški timovi provere formu pred start šampionata.
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari