Pevala je tad cela planeta da je naša Zvezda prvak sveta

  • Autor: Boban Filipović

  • 08. decembar 2018.

  • 11:04

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Na današnji dan pre 27 godina, Crvena zvezda je osvojila Interkontinentalni Kup i postala vladar planete.

Pevala je tad cela planeta da je naša Zvezda prvak sveta
Foto: Beta/AP Photo/Darko Vojinovic
Tog 8. decembra 1991. godine Zvezda je kao šampion Evrope u Tokiju odmerila snage sa prvakom Južne Amerike čilenaskim Kolo Kolom i tukla ga sa ubeldjivih 3:0.

Utakmicu je obeležio Vladimir Jugović, Zvezdino dete sa druge planete, kako ga je tada nazvao Milojko Pantić. Jugović je bio strelac prvog i drugog gola na utakmici, bio izabran za najboljeg igrača Interkontinentalnog kupa i dobio ključeve tada najnovijeg modela Tojote.

Juga je postigao prvi gol u 19. minutu igre posle fenomenalnog proigravanja Dejana Savićevića i to je bio jedini gol u prvom poluvremenu.

U finišu prvog dela igre Savićević je dobio crveni karton, popustili su mu živci posle provokacija i za njega je meč bio završen u 44. minutu, švajcarski arbitar Rothilsberger mu je pokazao put u svlačionicu. Čileanci su nastavili da se služe prljavim radnjama  tokom 'velikog odmora', Mazi Vasilijeviću su trojica napravila zasedu čiji epilog je bila rascopana usna kopačkom!

Međutim, i brojčano inferiorniji, evropski prvak je dominirao u nastavku.

Nešto pre sata igre Jugović je postigao drugi gol na utakmici i najavio veliku pobedu, a 'šlag na tortu' stavio je golgeter najbolje generacije Zvezde u istoriji Darko Pančev dvadesetak minuta pre kraja meča.

Ostaće upamćena i mirnoća trenera Vladice Popovića na klupi, ostavljao je utisak kao da se golovima i nije radovao, ali kada je sudija dunuo i pištaljku poslednji put i njega je savladao talas velikog uspeha i slavlja.

Valja podsetiti da Vladica Popović nije mogao da računa na sve one igrače na koje je mogao Ljupko Petrović u Bariju pola godine ranije, budući da su iz kluba otišli kapiten Stevan Stojanović, Robert Prosinečki, Slobodan Marović, Dragiša Binić i Refik Šabanadžović.

Hroničari ovog događaja su zabeležili da je Siniša Mihajlović imao poseban motiv zbog trenera Kolo Kola Mirka Jozića, hrvatskog trenera koji ga nije uvrstio na spisak omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je u Čileu 1987. godine osvojila titilu svetskog prvaka samo iz razloga što je odbio da pređe u zagrebački Dinamo.

Zvezda je u Tokiju izašla na megdan Čileancima u sledećem sastavu:

Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Vlada Stošić, Milorad Ratković, Darko Pančev, Dejan Savićević i Siniša Mihajlović.


Na klupi su ostali Dragoje Leković, Ilija Ivić, Miroslav Tanjga i Saša Nedeljković. Članovi Popovićevog stručnog štaba bili su Zoran Žota Alempijević, Vladimir Petrović Pižon i Ratomir Dujković, kondicioni trener Predsrag Stanojević, fizioterapet legendarni Miša Bukumirović, doktor Branko Nešović.

Arhitekte najvećeg uspeha u istoriji jugsolovenskog fudbala sa starne logistike bili su Vladimir Cvetković, Dragan Džajić, Miša Marinković, predsednik Svetozar Toza Mijailović, te Miša Slijepčević, Nastadin Begović. Član ekspedicije bio je i preminuli doajen starogradske i narodne muzike Predrag Gojković Cune, inače veliki Zvezdaš. Naravno, ne treba zaboraviti ni 12. igrača, armiju 'Delija', premda je zbog udaljenosti Japana njihov broj na stadionu u Tokiju bio skroman.


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari