Nikad viđeno - Jedne nedelje Milan i Juve, druge Partizan i Zvezda u "Seriji A"?!

Znate li šta su "foibe"?

Ideološki, fašisti ih obeležavaju kao grobnice svojih žrtava nakon kapitulacije i predaje Titovim partizanima.

U pitanju su kraške pećine, jame, procepi, ono što nam je priroda ostavila i ne pomišljajući da će poslužiti za bacanje leševa neprijatelja. Zgodno je za uklanjanje dokaza, mnoge nisu ni istražene, žrtvama se gubio trag u mračnim dubinama zemlje.

Postojao je zavet ćutanja nakon rata, jasno u ovakvim slučajevima se uvek razbacuje brojevima, ali prema nekim verzijama, oslobodioci su Trst i njegovu okolinu očistili ne samo od "crnih košulja" već i Italijana uopšte. Optužbe da je sprovedeno etničko čišćenje, traju i danas, ne postoji Jugoslavija, ali Italijani, Hrvati i Slovenci se spore na toj tromeđi ko je koga više ubijao i proterivao, od 1943. i pada Italije, a naročito po slomu nacizma, kada je Trst bio podeljen grad.

Navijači Livorna koji na tribini imaju Titovu sliku su čak izbacivali parole "Drug Tito nas uči, foibe nije masakr" zbog čega su kažnjavani u prošloj deceniji.

Gde je politika, tu je i fudbal, kao njeno sredstvo.

Ma kakve gluposti slušali o odvajanju igre od politike, to je nemoguće, ona je suviše dragocena da ne bi postala plen, ili robinja geopolitičkih interesa. Fudbal je nastavak politike drugim sredstvima, uostalom, da je drugačije, ne bi njime upravljali nagojeni i politički korektni činovnici iz nionskih kancelarija.



Ova priča počinje u danima bitke za Trst, kada su petokrake zakucale pod prozore preplašenog stanovništva koje se klelo da je oduvek bilo protiv Dućea. Ali, ideologija se već lepila na tu gvozdenu zavesu Evrope, priča se da čak ni italijanski partizani, braća po oružju, tih dana nisu bili sigurni.

Trst je imoa dva kluba, Triestinu, neku varijantu "Građanskog" i Poncijanu, mali klub iz radničkog kvarta San Đakomo. Fašisti su ih uvek gledali sa podozrenjem, kao i ceo grad koji ima jaku republikansku tradiciju. Kao i mnogo veće klubove naterali su ih da promene ime, kroz fuziju sa L'Ederom, drugim klubom, tokom rata je taj tim igrao u šampionatu "Gornje Italije".

Kako rekoh, podeljeni Trst, između saveznika i Jugoslavije se podelio i fudbalski.

Komunistički režim je odmah uvideo moć propagande, pa je Poncijana zaigrala u novoformiranom jugoslovenskom šampionatu.

Iz Ljubljane su vozom putovali na gostovanja, zvali su se Amatori Poncijana, igrali su širom Jugoslavije pred 50 000 ljudi, dočekivani ovacijama.



Komunisti nisu štedeli novac da pokupe najbolje igrače od Triestina i iz okoline, recimo da su davali trostruko veće plate nego Italijani. Podeljeni grad je video šizofrenu situaciju, Amatori Poncijana je ignorisana u republikanskoj italijanskoj štampi i optuživana za izdaju, sa druge strane, levičarski listovi su slavili tim kao novu nadu na komunističkom nebu.

Amatori je i pored toga bio preslab za ligu, ali to nije smetalo, bili su izuzeti od ispadanja, kada su završili kao poslednji, liga je jednostavno proširena.

Triestini se desilo isto u drugom šampionatu, ostali su u ligi iako su gubili mečeve i završili na mestu koje vodi u Seriju B. I na njihovim utakmicama je bilo patriotskog zanosa Italijana, mada im to nije puno pomagalo na terenu.

"Komunale" u Trstu je tih godina došao u situaciju nezabeleženu u fudbalu.

Jedne nedelje na njemu su se igrale utakmice Serije A, druge jugoslovenskog šampionata. Jedne nedelje bi gostovao Milan, pa bi se pojavio recimo Partizan, već sledeće Juve, pa onda neki klub iz jugoslovenskog šampionata...

U Trstu su gostovali Partizan, Zvezda, Hajduk, Vojvodina, na tim većim mečevi okupljalo se više oko 10 000 ljudi, uglavnom levičara, a same utakmice bile su prava propaganda i demonstracija odanosti Josipu Brozu Titu.

Ali, koferi novca su presušili 1948.

U pitanju je bila šizma između Tita i Staljina koja je Jugoslaviju dovela u položaj da ne može da ratuje oko Trsta sa Italijom, dok joj iza leđa preti sovjetska imperija.

Šahovska partija Rima i Beograda je nastavljena još nekoliko godina, ali bilo je prečih stvari od Poncijane, koja je naprosto ostavljena i vratila se u italijansku ligu.



Konačno, posle mnogo zveckanja oružjem, kriza oko Trsta je rešena 1953. Grad je ostao u Italiji, Jugoslavija je dobila Istru, i okolinu.

Ostaće zabeleženo da je Poncijana igrala tri jugoslovenska šampionata, u prvom dobila devet mečeva, druge šest, treće tri utakmice..

Zvezda ih je napunila u Beogradu prve godine, u gostima slavila sa 1:0.

Partizan ih je u tom prvom šampionatu pobedio sa 2:0 u gostima, 2:1 u Beogradu.

Sledeće godine su pobedili Zvezdu u sa 1:0, ali su od Partizana primili osam golova kao domaćini.

Kada su se vratili u Italiju, prebačeni su u treću ligu, a svi igrači su zbog "izdaje" kažnjeni šestomesečnom suspenzijom.

Nikada nisu otišli dalje od trećeg ranga, sredinom sedamdesetih su se tu sudarili sa Triestinom koja je ostala daleko veći klub. Pre par godina Poncijana je bankrotirala, klub je izbrisan, takmiči se pod novim imenom u sedmoj italijanskoj ligi...