Miris slobode

  • Autor: Miloš Marković

  • 28. februar 2012.

  • 15:21

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Prolivanje krvi i znoja na užasnoj vrućini brazilskog sunca se može opisati na različite načine. Ipak, Nivaldo Inacio da Silva jednom rečju to naziva „slobodom“.

Miris slobode

Da Silva je jedan od 25 oslobođenih robova koji su, u sklopu državnog projekta, usključeni u izgradnju fudbalskih stadiona i drugim oblicima sprovođenja organizacije Svetskog prvenstva koje se u Brazilu igra 2014. godine.

Da Silva i njegovi „saborci“ su trenutno uključeni na izgradnji stadiona na zapadu zemlje u sklopu projetka koji bivšim robiovima nudi obuku i osposobljavanje za rad na poziciji stolara, građevinara, a sve u cilju aktivnog uključivanja u društvo.

„Veoma sam srećan. Sada sam slobodan da radim šta želim.“ započinje priču Da Silva.

„Pre ovoga sam spavao u džungli. Sada imam radne obaveze, redovne obroke. Nemam razloga da se bunim i žalim jer mi je sve bolje u životu.“

Priča o da Silvi i njemu sličnima seže duboko u korene brazilskog društva i predstavlja veliki izazov za morednu socijalnu strukturu koja se pokušava uvesti u toj zemlji.

Naime, Brazil je zemlja koja je u prošlosti na svoju teritoriju dovela najveći broj afričkih robova u odnosu na bilo koju drugu zemlju sa američkog kontinenta. Iako je robovlasnički sistem zvanično ukinut 1888. godine, u Brazilu i dalje postoje mesta u kojima se robovska snaga i dalje koristi.

Čak i u glavnom gradu koji teži da postane moderni centar se mogu naći primeri nečega što neodoljivo podseća na uslove rada iz 19. veka.

Tokom 2010. godine, više od 2.500 ljudi je izbavljeno iz „zatočeništva“ u akciji organizovanoj od strane ministarstva rada. Brazilska vlada je problem robova stavila na listu svojih prioriteta i u poslednje vreme je došlo do određenog pomaka koji se vidi u slučaju Da Silve.

Sada slobodni ljudi, Da Silva i njegove kolege naišli su na izazov koji predstavlja uklapanje u normalno svakodnevno funkcionisanje i uključivanje u društvo.

"Većina tih ljudi koji radi na izgradnji stadiona i pripremi za Svetsko prvenstvo su po svom dolasku na gradilišta bili potpuno asocijalni, da ne govorimo o tome da su svi nepismeni i da čak nisu znali ni da koriste novac."

„Nekada bi se toliko iznervirali da bi rekli 'bolje mi je kad sam bio sluga', a drugi su bili toliko uplašeni da nisu znali kako da se ponašaju sa gazdama koje su ih tretirale normalno i ljudiski.“ ističu poslodavci.

Čelnici vlade sa ponosom govore o projektu koji je bukvalno promenio živote 25 sada potpuno slobodnih i novih ljudi koji će svojim doprinosom dati poseban pečat Svetskom prvenstvu u zemlji fudbala...

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari