Mi imamo našeg boga, ime mu je Bodiroga!

  • Autor: Janko Glavonjić

  • 02. mart 2017.

  • 19:00

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Na današnji dan, 1973. godine u Kleku kod Zrenjanina, rođen je naš legendarni košarkaš, Dejan Bodiroga. Jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena bio je poznat po svojoj univerzalnosti - iako je nominalno igrao poziciju krila (trojke), mogao je da igra sve od plejmejkera pa do krilnog centra. Osvojio je tri evropska i dva svetska zlata sa reprezentacijom Jugoslavije, uz srebrnu medalju na OI u Atlanti '96 i bronzu na EP '99. Ima i dve titule klupskog prvaka Evrope sa Panatinaikosom i Barselonom, višestruki je MVP Evrolige, kao i sportista godine u Jugoslaviji.

Mi imamo našeg boga, ime mu je Bodiroga!
Foto: EPA/SRDJAN SUKI
Košarkaški put Dejana Bodiroge počeo je u rodnom Zrenjaninu, u ekipi Proletera.

Već sa 17 godina bio je vodeći igrač tima, i zapazio ga je legendarni Krešimir Ćosić, koji je u to vreme vodio Zadar. Bodiroga je na jednom turniru, upravo protiv Zadra, ubacio 32 poena, i Krešo je ubedio Dejanove roditelje da se presele u Zadar.

Boravak u Zadru prerano se okončao zbog rata koji je buknuo u SFRJ, Bodiroga je morao da ode.

Krešo je želeo da povede Dejana sa sobom u AEK. Bodiroga je bez problema prošao probu, ali je rukovodstvo grčkog kluba zahtevalo da Dejan uzme i grčko državljanstvo pre potpisivanja ugovora, što je on odbio.

U traženju rešenja, Ćosić je učinio sve da Bodirogi omogući da igra košarku na visokom nivou, pa čak i ako to uključuje igranje za neki rivalski tim.

Prvo je kontaktiran Olimpijakos, koji je zahtevao isto što i AEK, a onda je Ćosić pozvao Bogdana Tanjevića, koji je bio na čelu Trsta.

Ekipa Trsta je jurila visok plasman na tabeli, glavni sponzor je bio Stefanel, a problem je predstavljalo ograničenje na samo dva stranca. Tanjević je u početku odbijao da jedno mesto "potroši" na Bodirogu, koji je u tom trenutku bio nepoznat široj košarkaškoj javnosti, ali je Ćosić ubedio Tanjevića rečima da će Bodiroga sasvim izvesno biti najbolji košarkaš u Evropi, i već u prvoj sezoni najbolji košarkaš Trsta.

Tanjević ga je na kraju poslušao i nije se pokajao. Bodiroga je zaista već u prvoj sezoni, sa nepunih 19 godina, bio jedan od najboljih igrača cele lige, u proseku je postizao 21,3 poena, odveo je Trst u plejof za titulu, ali su poraženi u drugoj rundi od Kantua.

U drugoj sezoni koju je proveo u Trstu odveo je svoj tim čak do polufinala, gde su poraženi od Skavolinija u jednoj od najtešnjih serija ikada u italijanskom plejofu, u majstorici, košem u poslednjoj sekundi Karltona Majersa.

Sledeće dve sezone Bodiroga je proveo u Olimpiji, pošto je Stefanel prestao da sponzoriše Trst i preselio se u Milano.

U ove dve sezone Bodiroga se razvio u igrača kakvog svi pamtimo, neverovatnog univerzalca, koji pokriva 4 pozicije i pleni svojom tehnikom i košarkaškom inteligencijom.

U prvoj sezoni imao je veliki okršaj sa Predragom Danilovićem koji je predvodio Kinder i bio uspešniji od Bodibonda sa 3:2 u polufinalnoj seriji.

Te 1995. je odigrano Evropsko prvenstvo, koje je bilo povratničko za Jugoslaviju posle sankcija.

Tim u kojem su bili Aleksandar Đorđević, Saša Obradović, Predrag Danilović, Miroslav Berić, Zoran Sretenović, Dejan Bodiroga, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Vlade Divac i Dejan Koturović, predvođen Dudom Ivkovićem, u sjajnom finalu protiv Litvanaca predvođenim velikim Sabonisom i Marčulionisom, došla do velike pobede i zlatne medalje.

Bodiroga je postizao prosečno 12 poena, pružajući standardno dobre partije tokom celog turnira.

Te godine je izabran i u drugoj rundi drafta od strane Sakramento Kingsa, ali nije želeo da ode i oproba se u NBA ligi, za razliku od Peđe Stojakovića, koji je godinu dana kasnije draftovan od iste ekipe.

Prvi klupski trofej došao je 1996. sa Milanom, kada je osvojena titula, a zatim je Bodiroga prešao u Real iz Madrida, koji je predvodio Željko Obradović. U dve sezone sa Madriđanima došao je trofej u Evrokupu, ali je u finalu lige Real poražen od velikog rivala Barselone, u majstorici. Ipak, Bodiroga je za utehu poneo titulu MVP lige.

Sa reprezentacijom, stiglo je srebro na OI u Atlanti, gde je našim košarkašima "ponestalo goriva" u drugom poluvremenu finalnog meča sa SAD. Bodiroga je u tom meču pokazao sav svoj talenat, igrajući protiv Skotija Pipena koji je, bez sumnje, jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji košarke. Bodiroga je postigao 13 poena, a nekim svojim potezima izmamio i uzdahe domaće publike.

Usledila je selidba u Grčku, u Panatinaikos, čiji je Bodiroga bio stožer i jedan od najzaslužnijih za titulu prvaka Evrope 2001. Te godine Bodiroga je osvojio sve sa "Zelenima", usput pokupivši i MVP nagradu u svakom takmičenju u kojem je učestvovao.

Već iskusan igrač sa 28 godina, u prethodnih godinama, uz Peđu Stojakovića, bio je vodeći igrač naše reprezentacije, pružajući standardne partije, puneći sve kolone, i igrajući na svakom mestu u timu koje je potrebno.

2001. na EP u Turskoj naša reprezentacija je sve protivnike počistila sa terena, a onda je usledilo Svetsko prvenstvo 2002.

U jednom od najboljih mečeva u karijeri, protiv strašnog argentinskog tima u finalu svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu, Bodiroga je naš tim, sa rekordnih 27 poena, uz asistenciju Stojakovića, koji je postigao 26, uspeo da "dovuče" do pobede, iako je Fabrisio Oberto, centar "Gaučosa" postigao čak 28 poena i izdominirao u oba reketa dok su naši centri Koturović i Divac šutirali neverovatnih 1 od 17 iz igre.

Usledila je titula i sa Barselonom u Evroligi, drugu godinu zaredom Bodibond je bio MVP tog takmičenja i podigao trofej.

Poslednje dve sezone Bodiroga je proveo u Romi, u kojima je ponovo punio sve statističke kolone, ali nije došao do trofeja. Bodiroga je objavio povlačenje 8. juna 2007. godine.

Za kraj, podsetimo se poteza velikog majstora. Srećan rođendan, legendo!


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari