Marsej – ''Klempavko'' pa bruka!

  • Autor: Darko Mitrović

  • 21. oktobar 2020.

  • 11:46

  • Izvor: Boris Jovanović, Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Tapijevi dani na jugu Francuske...

Marsej – ''Klempavko'' pa bruka!
Foto: EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER
Ni pre, ni posle, niko od francuskih klubova nije uspeo. Marsej i dan danas svoju titulu prvaka Evrope smatra za osnovu tvrdnje da će uvek biti veći od Pari Sen Žermena koji je nakon ulaska države Katar u klub zavladao u ovom veku.

Uz svo kontroverze koje su pratile Bernara Tapija, nameštanje utakmica, izgubljeno finale od Zvezde u Bariju, njegova, po mnogima trange-frange fudbalska filozofija se isplatila.

Makar kroz pehar koji je 1993. podigao Didije Dešamp. Pre toga finala, Marsej je izgubio dve godine ranije od tada jugoslovenske Crvene zvezde, a krajem pedesetih je Fontenov i Žistov Rems stigao u finale gde ih je uništio Real Madrid, dominantni tim tog vremena.

Prošla decenija protekla je u vladavini Liona, ali „Les Gones“ nikada nisu stigli u bitku za pehar, najviše što su igrali je polufinale, iako su zaveli pravi teror u Francuskoj.

PSŽ uz sva ulaganja nije do prošle godine stigao do završnice, mogli su da namirišu pehar, ali su ostali kratkih ruku, pobeda Bajerna, verovatno ste videli slike, žestoko je slavljena u najvećoj francuskoj luci, jer Marsej ostaje jedini koji je podigao „Klempavka“.

Kako se to desilo?

Taj tim je bio jedan od najboljih evropskih u prvoj polovini devedesetih, stvoren ogromnim Tapijevim ulaganjima i prinuđen da proguta gorku pilulu u Bariju. Zvezda se odbranila, na momente klasičnim bunkerom, nesimpatični Belgijanac Rajmon Getals je optuživan za prihvatanje oprezne igre, držao je verovatno najkreativnijeg igrača svog tima, izvesnog Dragana Stojkovića na klupi do produžetaka. Nije ni da se Piksiju baš igrali protiv Zvezde, tek odbio je i da šutne penal, na kraju je promašio Amoros i titula prvaka Evrope je stigla u Beograd.
-
Baner
-
Ali, Marsej nije odustao, iako ih je sledeće godine u Ligi šampiona, poslednjem izdanju po starom sistemu u drugoj rundi šokirala češka Sparta. Oni su i pre finala protiv Zvezde, 1988. U KPK igrali polufinale (rasturili su Hajduk), ali je Ajaks bio prejak.

Sledeće godine su u KEŠ igrali polufinale, na gol u gostima ispali od Benfike koja je u finalu tesno poražena od Milana. Onda je usledila Zvezda i mnogi kažu da su tada naučili lekciju.

Naime, istom taktikom kojom je Ljupko Petrović dobio finale, dve godine kasnije Marsej je u finalu savladao Kapelov Milan. Oni su umeli sa „Rosonerima“, verovatno najbolji evropski tim tog vremena su savladali u četvtfinalu 1991. kada je Milan u finišu napustio teren.

Marsej je odigrao defanzivno savršenu utakmicu u najvećoj noći svog postojanja. Napadi nadmoćnih Italijana su se odbijali od francuske odbrane, a čovek-stena Bazil Boli je posle kornera najboljeg Afrikanca tog vremena, Abedi Pelea postigao gol glavom. Jedan od retkih izleta na protivničku polovinu je Bolija odveo u večnost.

On i danas taj gol zove, „besmrtnim“, odlučio je finale.

Inače, te sezone je kroz grupu, posle eliminacija Glentorana i rumunskog šampiona Dinama, Olimpik Marsej stigao u grupu, samo pobednik je išao u finale, Rendžers, CSKA i Briž objektivno bili su jači. Jer, kada je posle Barija sledeće godine tim ispao od Čeha, to nije bio signal za odustajanje za Tapija.

On je u leto 1992. doveo Bokšića, Desaija, iskusnog Rudija Felera, i golmana Fabijana Barteza. Marsej je osvojio kup, ali u prvenstvu su se borili sa PSŽ i Monakom. Kako bi odmorio ekipu za finale, Tapi je lažirao utakmicu u Valensijenu.

Edeli igrač Marseja je ponudio 250 000 franaka Buručagi sa kojim je igrao u Nantu, Kristofu Roberu i Žaku Glasmanu da puste meč. Na poluvremenu je bilo 0:0. Glasman je Bori Primorcu kouču domaćih odmah prijavio, a negde u to vreme, Roberova supruga je uzela torbu punu novca ispred klupskog hotela u Marseju. Zakopala je kod svoje svekrve u bašti novac.

Marsej je dobio sa 1:0 i osvojio titulu, a zatim matirao i Milan. Ali, izbio je skandal, pojavili su se svedoci, pa je početkom druge nedelje juna otvorena istraga. Ubrzo je sve bilo jasno. Tapi je morao da podnese ostavku, Marseju je oduzeta titula, ali je PSŽ pod pritiskom svojih vlasnika „Kanala plus“ odbio da bude proglašen prvakom, jer se televizija bojala da će izgubiti pretplatu navijača Marsejaca kojih je tada bilo ubedljivo najviše u Francuskoj.

UEFA je zabranila Marseju da brani titulu u Evropi sledeće godine, ali im nije oduzela titulu iz Minhena, ostala je pobeda od 1:0 protiv Milana. PSŽ je odbio da zameni osramoćenog prvaka u Ligi šampiona, pa je na kraju trećeplasirani Monako igrao u evropskoj eliti.

Posle završetka procesa, Marsej je izbačen iz lige 1995. i bio je pred bankrotom da nije uleteo vlasnik Adidasa, Robert Luj Drajfus i spasio ih. Tapi je dobio dve godine zatvora, njegov direktor Bernes takođe, ali su pušteni na uslovnu kaznu. Edeli koji je bio agent za korupciju na terenu je dobio kaznu od 18 meseci zbog nameštanja, a proveo je u zatvoru dvadeset dana, pre nego što je i sam pušten uslovno. On je zanimljivo posle isteka kazne zaigrao za Benfiku, nije se proslavio, na kraju je igrao za Sion i Volsol.

U autobiografiji je optužio Tapija da je igrače naterao da pred finale sa Milanom prime neke injekcije. Ali, UEFA je 13 godina kasnije proverila samplove krvi, bili su negativni, ali nisu uzeti od svih igrača. Tapi je tužio Edelija za klevetu i nije dobio na sudu. U to vreme, kada je Tapi vedrio i oblačio fudbalom u Francuskoj, Venger je bio trener Monaka, tvrdio je da je znao da nameštaju utakmice, a jednom je u tunelu probao da se potuče sa vlasnikom Marsejaca.

Boli je direktor Marseja i legenda, Marsej je nekoliko godina nakon skandala igrao novo evropsko finale protiv prejake Parme i izgubio. Naredne sezone su igrali u Ligi šampiona, 2012. ih je u četvrtfinalu izbacio Bajern, a posle šest godina se vraćaju u elitu.

Pre dve godine su bili i u finalu LE, izgubili od Atletika.
  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari