Ludo – Kad se saigrači nađu na različitim stranama…

  • Autor: Milovan Longinov

  • 05. septembar 2020.

  • 13:22

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Nezaboravni meč u Strazburu.

Ludo – Kad se saigrači nađu na različitim stranama…
Bilo je leto 1984. i dok je Vels čekao da Jugoslavija i Bugarska remijem izbace jedna drugu i da se pojavi na prvom takmičenju posle više od četvrt veka, Ljubomir Radanović je mislio drugačije.

Čuveni komentator Mladen Delić je naricao nad sudbinom „plavog tima“ koji se solidno izbrukao dve godine ranije kada je najavljivao juriš na titulu prvaka sveta i nije prošao grupu u Španiji. Bilo je 2:2, kako reče Splićanin, „nema više vremena za bilo što“, kako se samo varao.

Štoper Partizana Ljubomir Radanović se u stihijskoj kontri kada su oba tima bila grogirana poklonio, doneo nam pobedu i odlazak na EP u Francuskoj.
Uvek je bilo teže otići na završnicu šampionata Evrope, nego na Mundijal, razlog je veća koncentracija kvaliteta na Starom Kontinetu i činjenica da je učestvovalo samo osam timova, najbolji format, ako nas pitate.

Tog leta u foteljama je ostao svetski prvak Italija, dobili su jednu od osam kvalifikacionih utakmica, pa Holanđani koji su gledali kako Španija pobeđuje Maltu sa 12:1. „Furiji“ je bila potrebna pobeda od 11 razlike, naravno da je sve bilo sumnjivo, posebno golman Maltežana, ali na osnovu gol razlike, Španija je otišla na prvenstvo, i čitali ste u prošlom broju, na opšte iznenađenje došla do finala.

Zapadni Nemci, vicešampioni sveta i prvaci Evrope su u kvalifikacijama oba puta izgubili od Severne Irske i prošli, i sami nisu verovali da su na šampionatu.

Ali, na prvenstvu slabih nema, kada smo izvučeni u grupu sa domaćinom, Dancima i Belgijom, i pored standardnog loženja bilo je jasno da ćemo teško u polufinale. Belgija nas je dobila 2:0, ništa zato, najavili smo mnogo bolju partiju protiv Danaca, primili pet komada i postali prvi eliminisani tim na prvenstvu. Istorije radi, u revijalnoj protiv Francuza smo i vodili, ali nam je Mišel Platini dao sva tri gola, na kraju 2:3, ukupnih 2:10 na šampionatu i pokazatelj da nam tu nije mesto. No, dosta o nama.

baner

Te godine, 19. Juna 1984. u Strazburu je odigrana jedna od najneobičnijih utakmica u istoriji šampionata Evrope. Danska je na opšte iznenađenje stigla na prvenstvo, učestvovali su jedino 1964. retko da su koga pobeđivali u kvalifikacijama, a onda su preko Engleske i Mađarske kao lideri grupe stigli na završni turnir. Tukli su Englesku na Vembliju, tada se verovalo da je to zlatna generacija „Vikinga“, dok onaj tim koji je zahvaljujući neopravdanim i ničim izazvanim sankcijama protiv Jugoslavije nije otišao na EP u Švedsku i vratio se kao šampiona.

Belgijanci su već tada bili aristokratija Evrope, igrali su finale četiri godine pre toga, još 1972. su ušli u polufinale, videće se to i u Španiji, to je do ove sadašnje bila i ostala najbolja „klasa“, „Crvenih Đavola“.

Po čemu je meč bio neobičan?

Osim što je odlučivao o tome ko će uz Francuze u polufinale, te večeri se na stadion u Strazburu pojavilo čak devet od 22 igrača iz istog tima, Anderlehta.

„Bilo je bizarno, uvek su se Belgijanci i Danci družili u Anderlehtu, nisu nas gledali kao strance, a sada smo bili na različitim stranama“, prisetio se Morten Olsen koji je bio kapiten Skandinavaca i libero Anderlehta.

Te godine pred prvenstvo u Belgiji je izbio veliki skandal sa potplaćivanjem igrača, pa je Standard suspendovan što je značilo da nema legendarnog Erika Geretsa kao i Valtera Meusa. Da stvar bude gora za „Đavole“, Mišel Renkan je izabrao da igra finale kupa sa Servetom u Švajcarskoj, nije se pojavio na pripremama pa je odstranjem iz ekipe.

Belgija je otišla sa rezervnom odbranom. Ali, Danska je na prvenstvu doživela veliki šok. Alan Simonsen koji je i dalje bio u timu, najbolji igrač Evrope, odnosno „Zlatna lopta“ iz 1977. je polomio nogu u prvom meču
protiv Francuza, Danci su poraženi, ali pošto su nas rasturili imali su prednost u gol razlici pred meč odluke, bio im je potreban bod za polufinale.

Zanimljivo Anderleht koji je imao toliko dobrih igrača na terenu u jednom meču dva strašna tima nije bio šampion Belgije. Te godine ih je šokirao Beveren, malo je bilo i do umora, „Ljubičasti“ iz Brisela su stigli do finala kupa UEFA, redom su uzimali meru Bajernu, Realu, Interu, Atletiku i Seltiku, da bi pali protiv Totenhema na penale. Jasno vam je koliko su bili jaki.

Delovalo je čudno, iako su izjavljivali da su profesionalci, šest Belgijanaca i dva Danca na terenu od prvog minuta, klupski drugovi iz Anderlehta i još jedan Danac Kenet Brile na klupi. Ukupno devetorica, plus, legendarni Preben Elkjer je igrao za Lokeren i bio u ratu sa Pfafom golmanom Belgije koji je branio za najvećeg rivala i prvaka Beveren.

Kako je bilo Elkjerovoj ženi koja je Belgijanka samo ona zna. Pre meča su tvrdili da će otići na pivo, ali da se na terenu klupski drugovi ne poznaju.

„Niko ne želi da izgubi, saigrač ili ne, igraš za zemlju“, izjavljivali su i jedni i drugi.

Kada je Verkauteren u 12. sekundi pokosio Klausa Bergena, to je značilo rat. Leteli su laktovi, Elkjer je pogodio Vanderejkena koji je osvetio Lerbiju. Danci su pričali da su kasnije čui da je selektor Belgije Tajs naredio igračima da uđu u tuču. Sudija Prokop iz DDR se pogubio, Pfaf je napravio divljački penal nad neprijateljem Elkjerom, ali je sudija prećutao, kao i penal nad Arnesenom. Prvo poluvreme je trajalo dugo, kod svakog prekida pljuštale su psovke i pretnje. Šifo i Laudrup su se sudarili, deblji kraj je izvukao Belgijanac ali su se u toj tuči, „Đavoli“ bolje snašli, Kulemans i Bertelsen su dali golove za vođstvo. Danci su u nastavku iz trećeg pokušaja dobili penal, Arnesen je smanjio, a onda je usledio preokret, Brile koji je ušao je dao gol klupskim drugovima, da bi Elkjer postigao treći.

Posle toga je nagazio Pfafa u duelu, pravdao se da je slučajno. Tokom mečeva bilo je startova za „zatvor“, Leo Klajsters je prednjačio, u pitanju je naravno otac slavne teniseke Kim Klajsters. Na kraju, pobeda Danaca, bilo je frke i posle toga, ali zanimljivo, sledeće godine na prvom treningu u Anderlehtu kao da se ništa nije desilo.

„Šta se desi u Strazburu, ostaje u Strazburu“, rekao je Arnesen koji se pozdravio sa kapitenom Verkauterenom po povratku sa odmora kao da se nisu tukli i psovali tokom čitavog meča.
Ali i to je fudbal.

baner
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari