Leto velikih snova, poslednja Maradonina evropska sezona, Monćiju Roleks, Šukeru savet od zlata...

Leto 1992. bilo je katalonski olimpijski san, šokantni trijumf Danaca na EP u Švedskoj na koje se nisu ni plasirali, početak najgorih dana u našim životima i ono što se nazivalo andalužanski san.

O tome se manje zna, jer ta poslednja evropska sezona Dijega Maradone jeste ponudila razlog za ushićenje na Nervionu, a završila je kao nostalgija, ne zbog rezultata, već jer se činilo da je Sevilja centar sveta.

Nekoliko godina pre toga je Maradona, koji je imao mišljenje o baš svemu, kao i danas, rekao da mu se više sviđa Betis i da ima bolje navijače, ali to je sklonjeno u stranu. Sevilja i nije bila opcija. Posle 15 meseci zabrane igranja, ostanak u Seriji A i Napulju za palog idola bio je nemoguć. Tada mladi trener Ranijeri je tražio od Korada Ferlaina da skloni Maradonu, ovaj opet to nije mogao lako da uradi, bojeći se gneva navijača. Prepucavanje je trajalo pod napuljskim suncem par meseci, Dijego je tvrdio da mu klub duguje novac, da ga varaju, a sa "San Paola" su stizale optužbe da mu je stalo samo do novca i da je gramziv. Onda je napravio ključnu grešku, baš zbog novca je odbio svoju Boku, pa je to bio adut za Ferlaina da ga se otarasi. Pregovarao je sa Marsejom, Realom (mada to nije bila realna opcija) jer svi su se plašili reputacije koju Maradona donosi.

Na kraju, se pojavila Sevilja. Na klupi je bio cinični ginekolog Biljardo koji je postao svetski prvak na Maradoninim leđima i koji je savršeno znao šta duguje zemljaku. Izgledalo je da je to kombinacija iz snova. Sevilja je imala mlad tim, Šuker i Simeone su tek krčili put, euforija se razvila u crvenim delovima grada, pričalo se o tituli, iako je to bilo nerealno, na kraju krajeva "rohiblankosi" je nisu osvojili pedeset godina.

Ali, ni Napoli nije osvojio ništa, pa im je Maradona u neuporedivo jačoj ligi doneo titulu.

Dočekan je kao Bog, živeo je prvo u hotelu sa svitom, pa se preselio u vilu najpoznatijeg španskog toreadora, ustupili su mu i kapitensku traku. Saigrači su bili zabezeknuti načinom na koji je žonglirao pomorandžu na treningu, činilo se da može sve, mada je bilo primetno da nema snage i da ima najmanje desetak kilograma viška.

Monćiju koji je bio čitav vek rezervni golman je kupio pravi Roleks, kada je video da nosi lažni, saigračima dozvoljavao da voze njegove automobile kada idu na sastanak sa devojkama, pravio je raskošne zabave, a Biljardo je ukinuo jutarnje treninge. Pravdao je to vrućinom, a svi su znali, nema šanse da se Maradona probudi pre 2 popodne.

Davor Šuker je ispričao Englezima kako nije mogao da veruje da igra sa idolom, da je svojevremeno ljubio TV kada bi Maradona davao golove. Čekao je da mu se Argentinac obrati.

I desilo se na jednom treningu.

"Sine, ne treba mi da ideš levo ili desno, u širinu i da otvaraš prostor. Trči napred pravo u golmana i ostalo prepusti meni", rekao je Maradona.

"Ako vidite sve moje golove te sezone, uglavnom sam ih postigao tako, nije me brinulo da li će lopta stići, ona se nekako uvek nalazila ispred mene", pričao je Šuker Englezima.

Simeone kaže da je ekipa gledala u njega kao u Boga, Maradona je jednostavno, kada je imao snage i motivacije mogao sam da pobedi Real Madrid, što je i učinio, ali je bilo vidljivo da kako sezona odmiče, sve teže podnosi utakmice jer nije imao svežinu. Pojavile su se pukotine, vratio se u reprezentaciju, Sevilji je bio potreban za mečeve u prvenstvu, on je otišao da igra prijateljski meč sa Argentinom. Na kraju, iako je bilo majstorija, asistencija, i pet golova u dvadesetak mečeva u šampionatu, klub je rešio da ga otpusti. On je tvrdio da mu duguju novac, da je prevaren, napustio je Andaluziju i vratio se u Argentinu, u Njuels Old Bojse. To je iskoristio da samo zadrži mesto u reprezentaciji, Mundijal 1994. se završio tragično, suspendovan je zbog dopinga na trećem meču.

Ali, ta poslednja evropska sezona je pokazala da je prokockao priliku za još velikih godina jer imao je tek 31. Doduše način života je učinio svoje, ali i takav je ostao u sećanju kao najbolji igrač ikada.