Kako je sve počelo?

  • Autor: Đorđe Đokić

  • 24. jun 2012.

  • 13:42

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Engleska je fudbalsku nevinost izgubila jedne večeri na Olimpiku, tada su shvatili da su Italijani u pravu. Zbog toga ćemo u Kijevu videti meč kakav bi u prošlom veku bio označen kao perverzija.

Kako je sve počelo?
Ko je umeo da gleda, mogao je da nasluti 1997.

Nije imalo veze sa Englezom na klupi, mislim da se tamo smestio Glen Hodl, ali tada je vec bilo jasno da su tri lava uspela da se prilagode zakonima džungle. Engleskoj je bio potreban bod kako bi otišla na Mondijal.

Te večeri u Rimu videli smo dve stvari.

Prva je da se italijanska policija u velikoj meri ne razlikuje od huligana, jedino ima licencu da isuče pendrek.

Drugo je važnije, tiče se fudbala.

Englezi su se preobukli u plavo. Kombinacija bunkera, krađe vremena, bombardovanja udaljenih tribina Olimpika označila je prevrat u evropskom fudbalu.

Taj gubitak nevinosti oličen u ružnih i samodovoljnih 0:0 jasnije se ocrtao u klupskom fudbalu. Ravnoteža moći se promenila, na toj vagi pretegla je težina funte.

U reprezentativnom miljeu takva mogućnost ne postoji, ali svejedno, Englezi posle toga više nikad nisu bili sobarice, makar ne one naivne, iz priče (ili omiljenih filmova, nije sramota to priznati).

Zbog toga ćemo večeras videti jednu novovekovnu novotariju, Italija je ta koja će tražiti igru i gutati knedle kako se pakleno otkucavanje sata bude približavalo raspletu.

Da li bi Engleska bila zadovoljnija remijem koji stoji kao znak pitanja u glavi ovih što fudbal gledaju kroz kvote? Bi, grupna faza je porodila imperijalno samopouzdanje, nešto sa čime ni sami nisu računali. Kod penala je verovanje ključ, to sa hazarderskim igrama nema veze.

Da li Roj Hodžson može, u monti pajtonovskom obrtu, da od simpatičnog crnog pačeta što je Roberta Karlosa zamenio izvesnim Pistoneom postane engleski labud? Ta mogućnost više brine Italijane nego što zamara Roja...

Hoće li se Balotelijevo "zašto uvek ja" prometnuti u Hodžsonovo "zašto uvek stanem kad je zaista važno"?

Čini mi se da žute novine ne bi imale ništa protiv da se sutra prodaju više zbog engleske pobede nego super Marija.

Ova utakmica zaista ima sve uslove da postane spomenik dosade, a opet čekamo je čitavu četvrtfinalnu večnost.

Španija i Francuska su skorojevićka moda, Englezi i Italijani aristokratija evropskog fudbala, ma šta vi mislili.

Najsmešnije od svega sto će na neki uvrnut način poraženi odahnuti, dok trijumf nosi mogućnost da vam se nabora čelo.

Što?

Pa, jer se pojam o veličini (govorim o nacijama koje nešto zaista znače) stiče i gubi kada su Nemci preko puta, nikako drugačije...

O tome u nekoj novoj priči...

                                                  https://twitter.com/#!/Boris_sportske

                 
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari