Enfild 1989. - Dan kada su zagrmeli "Topovi"!

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 15. jul 2020.

  • 15:31

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Verovatno najuzbudljivija završnica u istoriji engleskog fudbala. Sve je stalo u taj jedan dan u Liverpulu

Enfild 1989. - Dan kada su zagrmeli
U knjizi Nika Hornbija „Stadionska groznica“ naći ćete najbolji opis katarze o kojoj ćemo ovde pričati. Stvar koja se dogodila, možda je i izbledela u sećanju neutralnih, ali svaki navijač Arsenala koji je proživeo taj ludi poslednji dan sezone se seća i gde je bio i kako se sve odvijalo.

Ostaće neverovatno, tim pre što je to decenija Liverpula, apsolutne dominacije koja je u Evropi ostala zakopana pod užasima Hejsela, ali u drugoj polovini osamdesetih su Redsi na od UEFA „zabranjenom ostrvu“, tačnije Engleskoj, osvojili tri od pet prvenstava, duplu krunu 1986. FA Kup 1989. Liga kup 1986. I četiri Superkupa, odnosno „Čeriti šilda“, meča koji otvara sezonu. Ako smo dobro izračunali od mogućih 20 trofeja u pet godina engleskog egzila do početka nove decenije, na „Enfild“ je otišla polovina, čak 10.

Ako dodate da je tih godina Everton osvojio titulu, kup i supekup, može se reći da su se stvari rešavale na „Merzisajdu“.

Barns

Međutim, priča o 1989. je kako rekosmo ovekovečena u jednoj od najboljih knjiga o fudbalu ikada napisanih, preporuka da je pročitate, a mi ćemo ukratko objasniti šta se desilo

Maj 26. Arsenal je otputovao u zastrašujući grad na dokovima, titulu su čekali 18 godina. U jednom trenutku sezone je izgledalo kao da će lako osvojiti krunu. Negde posle Božića imali su 15 poena prednosti nad Redsima. Ali, onda je proradila „Crvena mašina“, sigurno najbolji engleski i verovatno najbolji evropski tim osamdesetih. Pošto su prvog dana nove godine izgubili od Junajteda sa 3:1, Redsi su dobili 15 od narednih 18 mečeva, nisu izgubili nijednom.

Grejem


Arsenal nije posustajao, pet pobeda u nizu između aprila i maja dovelo ih je na prag uspeha. A onda, kao da su se uplašili, sa Hajberija je bodove odneo Derbi, pa onda nisu dobili opet kod kuće „Ludu družinu“ iz Vimbldona.

Bod od četiri i Liverpul ih je pretekao, činilo se da su se „Guneri“ slomili i da je sve rešeno.  Na kraju krajeva, u strahu su velike oči, Liverpul je u tom trenutku u poslednjih 16 godina osvojio 10 titula, dominacija koja nikada nije viđena ni pre, ni posle u Engleskoj. D

Dodajte na to da su u tom periodu bili prvaci Evrope četiri puta i da bi imali više titula da nije bilo pakla na Hejselu i izbacivanja iz evrokupova.

baner 3

Poslednjeg dana sezone, Arsenal je otišao na Enfild, matematički nije bilo rešeno, ali bilo im je potrebno da grogirani dobiju strašnog rivala sa dva razlike kako bi osvojili titulu. Liverpul je imao +4 u odnosu na rivala gol razliku, ali bi to pobeda gostiju anulirala, pa bi Arsenal sa +2 u poslednjem meču, završio sa istim odnosom broja datih i primljenih golova. Ali, bili su efikasniji, to bi im donelo titulu.

Priča se da da su svi u klubu sem menadžera Džordža Grejema izgubili nadu. On ih je ubeđivao da mogu, promenio taktiku i krenuo sa 3-5-2, umesto 4-4-2 što je poput kanona u engleskom fudbalu. Dodao je Dejvida O’Lirija kao libera, i Adamsa i Bolda kao štopere. Sad neko će reći, još jedan defanzivac u utakmici u kojoj juriš pobedu od dva gola razlike, zvuči uvrnuto.

Na prvi pogled, da.

Arsenal

Ali, Grejem je pošao od toga da mu 0:0 na poluvremenu daje priliku. Inače Arsenal je izašao na teren sa buketima cveća, gest poštovanja prema žrtvama Hilsboroa, donirali su i 30 000 funti porodicama preminulih u tragičnom rušenju tribine u Šefildu, na polufinalu kupa između Liverpula i Foresta kada je poginulo 96 navijača. To je i dan-danas najveća tragedija britanskog sporta ikada.

No, vratimo se igri. Arsenal je sproveo plan svog trenera, Li Dikson i Najdžel Vinterburn su zaustavili strašna krila Liverpula, čak je gost imao najbolju šansu, Stiv Bold je promašio glavom nakon prekida.

„Guneri“ su bili u igri, a onda se dogodilo prema scenariju, tražili su rani gol u drugom delu. Vinterburn je sa 40 metara posle faula poslao loptu u kazneni prostor, na zemlji je ostao Toni Adams, nije došao do lopte, ali je ona odskočila ispred legendarnog Alana Smita i završila u mreži Grobelara. „Crveni“ su okružili sudiju, protestvovali, da li zbog faula, ofsajda, ruke, no pomoćnik nije pokazao ništa. I onda se nesigurnost uvukla u strašni, šampionski tim.

Arsenal


U samom finišu je Pol Merson spojio Majkla Tomasa sa golom, ali je ovaj pogodio pravo u Grobelara. Kako Hornbi kaže, bio je to Arsenalov način, da umreš sa glupim osmehom na licu, znajući da ti je nešto izmaklo za dlaku. On se inače plašio da će mu proći život, a da posle titule kada je bio klinac više neće videti svoj tim sa peharom prvaka.

Ipak, ponekad fudbal pruži u roku od par minuta drugu šansu. Kapiten Liverpiula Stiv MekMahon je rekao jasno saigračima, „Minut“, eto toliko ih je delilo od titule.

Ali, sa druge strane, jasno se čulo, „Ispucaj“ golmanu Arsenala Džonu Lukiću. I on je uradio, „bunarenje“, Alan Smit je neverovatno primirio loptu, gurnuo u prazno, ponovo Majkl Tomas i sva sreća ovog sveta. Njegov prvi kontakt je bio očajan, pogodio je Stiva Nikola, ali mu se lopta odbila. I onda, u najvažnijem trenutku života, makar to deluje na snimku, on je bio najprisebniji čovek na planeti.

Liverpul

Sačekao je da Grobelar padne, iako se odbrana Liverpula rušila na njega, pogodio je za zemljotres u Severnom Londonu i verovatno najuzbudljiviju završnicu prvenstva ikada (setiimo se i Kunovog gola za Sitijevu titulu, ali su „Građani“ imali igrača više protiv KPR i bili mnogo bolji tim).
 
Tomas je stigao i da izbaci loptu posle poslednjeg napada šokiranog Liverpula čiji igrači su popadali na zemlju, Dalgliš je bio bled kao zid. A onda se desilo neverovatno, ni zvižduk sa tribina „Enfilda“, aplauz novom šampionu i verovatno dokaz zbog čega se veruje da su Liverpulovi navijači ipak posebni.

Klimaks sezone, uvrnute kako je rekao i komentator Brajan Mur čiji vrisak i danas ledi krv u žilama navijača Arsenala. Enfild 89.  dovoljno je to reći da zagrme „topovi“.
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari