Bojan Đorđić – Od Junajteda i Zvezde, preko Blekpula do 'ulice'...

  • Autor: Miloš Marković

  • 11. januar 2012.

  • 15:49

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Nekada veliki talenat preživljava teške trenutke. Nekadašnja nada Mančester Junajteda od ponedeljka je slobodan igrač, sve što mu ostaje je da žali za svojom sudbinom.

Bojan Đorđić – Od Junajteda i Zvezde, preko Blekpula do 'ulice'...

Sećate li se ovog momka?

Zvanično Šveđanin srpskog porekla, rođeni Beograđanin, Bojan Đorđić iza sebe ima karijeru igrača koja se može opisati kao put 'od zvezda do trnja'.

Bojanova profesionalna karijera uzela je obrnuti tok, umesto da se lagano dokazuje i ide napred, on je već kao omladinac prešao u Junajted i 1999. godine opisivan je kao velika nada evropskog fudbala.

Posle nagrade Džimi Marfi koja se tradicionalno dodeljuje mladim talentima i ukupno dva nastupa za prvi tim Junjateda, Đorđić je pozajmljen Šefildu, Arhusu i potom Crvenoj Zvezdi gde je igrao pod vođstvom kapitena Nemanje Vidića.

„U Zvezdi sam odigrao jednu čitavu sezonu u kojoj smo osvojili duplu krunu.“

„Taj period svoje karijere neću nikada zaboraviti. Igrali smo dobro i u UEFA Kupu, kapiten ekipe je bio Nemanja Vidić koji mi je bio od velike pomoći. Nemanja je veliki čovek, i dalje smo prijatelji. Još tada je bio vrhunski fudbaler koji je gurao glavu tamo gde niko ne bi nogu stavio."

"Uvek je davao 100% i na utakmicama i na treninzima, njegovo požrtvovanje nije baš odlika srpskog naroda. Srbi umeju da budu pomalo ludi.“ kao da zaboravlja Đorđić odakle dolazi.

Činilo se da će povratkom u domovinu uspeti da svoju karijeru povrati na pravi put, u crveno-belom dresu je postigao i svoj prvi pogodak u seniorskoj konkurenciji.

Godine 2005. prelazi u Seltik, povrede mu uništavaju nadu da se dokaže u Škotskoj i on odlazi u Plimut gde ga je trenirao Ian Holovej.

Posle brojnih turbulencija i neusglasica sa engleskim stručnjakom, sudbine ove dvojice se ponovo ukrštaju u Blekpulu čiji je Đorđić član bio do ponedeljka.

djordjic-600-20120111034926

Kao kapiten rezervnog tima Blekpula, Bojan Đorđić je na utakmici sa rezervama Mančester Sitija zamenjen na poluvremenu, što je, priznaćemo, nerpijatnost za svakog fudbalera.

Sat vremena kasnije, Đorđić je postao slobodan igrač, iz Blekpula su poručili da su dve strane sporazumno prekinule saradnju, blago rečeno, Bojan je dobio otkaz.

Neraspoložen i ljut, Srbin, to jest Šveđanin, očajava nad svojom sudbinom.

„Trener me je optužio da se preterano žalim i kukam, tako da me je izveo sa terena. Istina je žalio sam se, ali na kontruktivan način. Sugerisao sam neke stvari svojim saigračima, fudbaleri smo, ovo je muška igra, treba znati podneti kritiku i ostati psihički jak.“

Naučio je na teži način da se 'pametovanje' ne isplati.

„Pamet vam u fudbalu vrlo često može doneti probleme. Od vas se kao igrača očekuje da ćutite i klimate glavom. To je ono što 95% fudbalera radi. Ako ste iskreni i glasno iznosite svoje mišljenje, onda ćete zbog toga biti kažnjeni. Kriv sam što sam iskren, i to je nešto sa čim ću morati da živim.“ ističe očajni Đorđić.

Sve što je ostalo od nekada velike nade je činjenica da ga ljudi i danas po ulici prepoznaju, ali po nečemu čime se većina fudbalera ne bi pohvalila.

„Ljudi mi i dalje prilaze i govore kako sam bio fantastičan, ali u 'Menadžeru' pre deset godina. Barem me po nečemu pamte...“ završava Bojan Đorđić.


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari