Biti kao Arda Turan...

Ljudi pričaju iz iskustva, da kada sa Turcima igrate mali fudbal jedino što je sigurno da niko nikome ne dodaje loptu i da svi driblaju do besvesti. I da, šutiraju sa pola terena kada više nema prostora da se drži lopta u nogama.

Neke analize evropskih stručnjaka koji su radili u Turskoj je da je u pitanju mentalitetski problem i da fudbaleri iz ove zemlje nikada ne uspevaju da prihvate timsku igru kao osnovu uspeha. Za zemlju koja je na Ataturkovim idejama izgradila zajedništvo i požrtvovanje kada je država u pitanju, to deluje dosta čudno.

„Rekao sam mu u jednom trenutku, ok, Arda driblaš do besvesti, ali kada ne možeš da postigneš gol, dodaj, centriraj“, kaže Mihael Skibe, bivši trener Dortmunda kod koga je Turan promenio navike.

Ono što možda niste znali je da je Arda Turan poreklom sa Balkana, oko 70% stanovništva njegovog Bajrampaše, radničkog predgrađa u evropskom delu Istanbula je sa ovih naših prostora, doselili su se posle pada Otomanske imperije.

Postoji neka teorija da u sebi ti migranti imaju naš smisao za igru, pa su ti uspešni sportisti bolji od prosečnih Turaka starosedelaca, ali to je samo teorija. U Bajrampaši Arda Turan ima svoju ulicu, pomaže lokalni klub u kome je počeo i čiji je predsednik njegov otac.

Kada su ga prvi put videli, trener ga je izveo na 7:0 za njegov tim, Arda ga je zasuo psovkama.

„Delovao je kao đavo, takav talenat nikada nismo videli“, rekli su skauti koji su ga odveli u Galatasaraj.

Ostalo je istorija, on je kao klinac zbog toga što je nizak naišao na podsmeh u velikom klubu, ali je od početka bilo jasno da je talentovaniji od saigrača u omladincima. George Hadži, legenda Rumunije i čovek koji je vodio Galatasaraj do najvećeg uspeha turskog klupskog fudbala, Kupa UEFA ume da prepozna budućeg velikog igrača. Uveo ga je u tim u 17. godini, od 2005. je od poletarca postao kapiten, osvojio titulu. Ali, poslednja godina je obeležena povredama, pre odlaska u Atletiko.

On i brat Okan su plakali kada je trebalo da napuste zemlju i odu u Španiju.

„Rekao sam mu da ode makar i da ga ne plate, jer mora da se dokaže van Turske, tako će ga više ceniti“, objašnjava Turan senior.

Jer, vidite, veliki turski igrači, sada iz istorije Erdoganovom voljom izbrisani Hakan Šukur ili još nekoliko poznatih fudbalera Emre Berezoglu, Odžalan, Tunkaj, da ne nabrajamo, nikada nisu ostavili trag u jačim ligama.

Zato je, po mnogima, iako je država podeljena oko Arde, on najbolji turski igrač u istoriji.

Pa, i ako nije najbolji, ukusi su različiti, on je najskuplji. Posle par neverovatnih godina u Atletiku kod Simeonea, Barselona ga je kupila za 34 miliona evra.

Turan je čovek koji jednim potezom može da okrene utakmicu, deluje lenjo, prepotentno, ali potezi su sa malog fudbala.

„Sve što vidite kod mog driblinga naučeno je na poljani, u Bajrampaši, na male golove“, kaže slavni fudbaler, koji je posle prve sezone postao kamen oko vrata Barse. Ipak, uzeo im je i poslednji cent, osam miliona po sezoni, bio na pozajmici u Bašakšehiru, a sada se vratio da zaokruži priču u svom Galatasaraju.

I dok su u Španiji, pogotovo u Atletiku tvrdoglavog Ardu prihvatali sa svim njegovim manana jer to je „Turanizmo“ kako je objašnjavao „AS“ neshvaćenog genija, sa druge strane u domovini svog najboljeg fudbalera više ne vole. Čak ni navijači Galatasaraja, odnosno deo njih.

Arda Turan je odbio da trenira pred start EURA 2016. jer nije isplaćen bonus od pola miliona evra po igraču za plasman. Navijači su ga izviždali i izvređali nakon poraza od Španije, u sećanju je slika kako ga Inijesta teši.

„On je bogati nasilnik“, reći će vam prosečan Turčin. Prvo podelio je domovinu nakon pristajanja uz Erdogana na referendumu kojim je „Sultan“ dobio takva ovlašćenja, drugo, napao je jednog novinara u avionu posle utakmice sa Makedonijom.  Psovao je i udarao Bilala Mesea, čoveka koji gotovo pola veka prati reprezentaciju. Jedva su ga odvukli.

Federacija se izvinila, naterala Ardu da održi konferenciju za štampu, ali iako je priznao da je napravio grešku, odbio je da se izvini i objavio da napušta reprezentaciju. To je izazvalo ogorčenje u medijima. Pričalo se da je to naučio od svog mentora „Imperatora“ Terima koji se nikada ne izvinjava i stvari rešava kao „muškarac“, pesnicama.

Arda Turan je prethodne godine proveo u Bašakšehiru na pozajmici iz Barse. Više od igara ostao je zapamćen po incidentu iz diskoteke kada je pevaču Berkaju polomio nos, onda pucao i izazivao paniku, zatim stigao u bolnicu da se izvinjava pomenutom umetniku i pretio da će da se ubije. Dobio je blizu tri godine zatvora, uslovno, da je neko drugi u pitanju, verovatno bi trunuo godinama.

Erdogan je trebalo da mu bude kum još 2007. ali je Arda  raskinuo tada veridbu. Ali turski predsednik je bio svedok na venčanju sa Asilhah Dogan, sa kojom Arda Turan ima dvoje dece u prethodne dve godine.

Plan ovo „duha iz lampe“ kako su ga zvali navijači Atletika je, makar tako tvrdi njegov otac da postane predsednik Galatasaraja, ili turske federacije, a nije nemoguće da uđe u politiku.

Iako ga je Mirčea Lučesku zvao da se vrati u reprezentaciju i iako je Arda navodno razmišljao, on je ostao na 100 nastupa za Tursku. Narušio je mit o sebi, ali je i dalje ubedljivo najpopularniji igrač u ovom veku.

Kako kažu Turci, gledajući klince u klubovima koji tek počinju, „Svi imaju jednu želju, da budu Arda Turan“.