Bilo jednom u Americi

  • Autor: Boban Filipović

  • 08. septembar 2017.

  • 13:19

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Na današnji dan pre 15 godina košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je rekordno, peto svetsko zlato, pošto je u jednom od najdramatičnijih finala Mundobasketa u istoriji savladala Argentinu u 'Konseko Fildhausu' nakon produžetka.

Bilo jednom u Americi
Foto: vestionline.com

Jugoslavija je u Indijanapolis otišla kao aktuelni svetski i evropski prvak, a put do, ispostaviće se, poslednje zlatne medalje za našu košarku nije bio ni malo lak.

Počeli smo pobedom nad Angolom sa čak 50 poena razlike, onda je usledio poraz od Španije, čija nova generacija je najavila ono što će uslediti u nerednom periodu. Dejan Bodiroga je na tom meču verovatno jedini put u karijeri promašio odlučujući šut. Prvu fazu naši košarkaši su okončali sigurnom pobedom nad Kanadom.

Drugu fazu takmičenja krenuli smo iznenađujućim porazom od Portorika na 'jednu loptu'. Uništili su nas Danijel Santjago i Karlos Arojo, koji su branili boje svoje zemlje i na poslednjem Mundobasketu u Španiji.

Otrežnjenje je došlo već na narednom meču protiv Brazila, koji je preslišan i savladan sa 21 poenom razlike. Zanimljivo, čak šestorica brazislkih reprezentativaca iz te ekipe igralo je na minulom Svetskom kupu pre tri godine u Španiji, na kom smo izgubili od njih u grupnoj fazi u Gradani, ali potom ih deklasirali u četvrtfinalu u Madridu.

Poslednji meč pred nokaut fazu Jugoslavija je odigrala protiv Turske, bila je to repriza finala Evrobasketa iz Istanbula od godinu dana ranije, tadašnji vicešampion Evrope je demoliran sa 32 poena razlike!

Sa trećeg mesta nakon druge faze u ¼ finalu smo išli na domaćina i prvog favorita za zlato - SAD sa NBA zvezdama u timu. Bila je to jedna od najslađih pobeda u našoj košarkaškoj istoriji, pisali smo o njoj detaljnije pre par dana, celu zemlju obuzela je neopisiva euforija.




U polufinalu smo, teže no što se očekivalo, izašli na kraj sa Novim Zelandom. Mučio nas je novi član 'Kuće slavnih' Pero Kameron, na kraju su stvari ipak došle na svoje mesto, zabeležena je pobeda rezultatom 89:78 i ostvaren plasman u finale gde nas je čekao duel sa Argentinom.

„Gaučosi“ nisu osetili gorčinu poraza u Indijanopolisu do meča za zlatnu medalju, oni su prvi dobili Ameriku sa NBA igračima u timu u drugoj fazi takmičenja, bili su bolji rival na parketu većim delom finalne utakmice tog 8. septembra pre 15 godina.

Đinobili, Skola, Oberto, Noćioni, Pepe Sančez i ostali puleni Rubena Manjana su igrali prelepu košarku, plesali su 'tango' po parketu "Konseko Fildhausa", činilo se da će prvi svetski prvak u košarci posle 55 godina čekanja osvojiti i drugu titulu, ali onda je na scenu stupio kapiten Dejan Bodiroga.

'Bodibond' je uzeo stvar u svoje ruke i bio inicijator fantastičnog finiša naše reprezentacije, Argentinci nam nisu dali koš poslednjih nekoliko minuta, otopili smo njihovu prednost, imali priliku da rešimo meč i u regularnom delu meča, Divcu je zadrhtala ruka sa linije penala, a onda u kontri na Ugo Skohohini nije uspeo to da kazni.

U produžetku se nijednog trenutka nije postavlajlo pitanje pobednika, Argentinci nisu smogli snage da se vrate, ostali su u neverici što nije dosuđen faul u pomenutom Skonohinijevom prodoru u poslednjim trenucima regularnog dela, i dan danas smatraju da su brutalno pokradeni od strane sudija. Jugoslavija je dobila utakmicu rezultatom 84:77 i osvoljila petu zlatnu medalju na Svetskim prvenstvima.

Bodiroga i pesic

Ekipu je do ovog fantastičnog uspega predvodio Svetislav Pešić. Kari je uspeo da izađe na kraj sa svim problemima koji su krenuli u medijima zbog izostavljanja Vlade Šćepanovića sa spiska putnika, preko izbacivanja Vladimira Radmanovića iz ekipe zbog čuvene afere 'Banana' u toku šampionata.

Poslednju zlatnu medalju za našu košarku osvojili su : Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Aleksandar Smiljanić (umesto Radmanovića), Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Predrag Drobnjak, Marko Jarić, Žarko Čabarkapa, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović.


  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari