Aston Vila - Magične godine, do titule prvaka Evrope sa 14 igrača!

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 30. septembar 2020.

  • 11:20

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Danas je to slavna prošlost i čini se nemoguće je da se ovakve stvari ponove, ali je sama priča fascinantna.

Aston Vila - Magične godine, do titule prvaka Evrope sa 14 igrača!
Foto: EPA-EFE/Andrew Boyers/NMC/Poo
Ako ste pratili poslednjih par prelaznih rokova od kada se Aston Vila vratila u PL, znate i verovatno da su na pojačanja potrošili više od 250 miliona evra. Pri tome sačuvali najbolje igrače i da prebogati vlasnik Egipćanin Saviris (porodica je teška 7.5) milijardi dolara, kao i njegov partner, Amerikanac Ves Edens (vlasnik Milvoki Baksa) žele trofeje.

Klub iz Bimingema nije repa bez korena, titulu su osvojili sedam puta (poslednji put to je bilo 1981.), imaju isto toliko FA Kupova, a naš Savo Milošević im je prvih golom u lakoj pobedi nad Lidsom, doneo poslednji od pet trofeja u Liga kupu. Bilo je to pre gotovo četvrt veka.

Da li je novac garancija?

Može da bude, ali i ne mora. Vila je prošle godine završila na 17. mestu, jedva izbegla povratak u Čempionšip, ali je to bio signal za gazde da ulože još veći novac ovog leta.

Milosevic

Samo, postoji jedna stvar koja se zaboravlja, želja nije sve, pa ni veliki broj kvalitetnih igrača ponekad nije rešenje. Upravo klub iz drugog po veličini engleskog grada, Birmingema ima za primer svoju istoriju.

Pogađate već, radi se o evropskoj tituli iz 1982. godine koja je osvojena u uslovima koji nisu obećavali ništa.

Godinu pre toga su „Vilansi“ uspeli da prođu prvi kroz cij u Engleskoj, počeli su sjajno, imali jednu lošu seriju, ali dva niza pobeda (jedan je uključivao i trijumf nad aktuelnim šampionom Liverpulom od 2:0) su ih dovela u poziciju da razmišljaju o kruni.


Baner 4

Da stvar bude još čudnija, Ron Sanders menadžer kluba je koristio svega 13 igrača koji su izvukli sezonu od 42 utakmice, imali su mnogo sreće sa povredama. Drama poslednjeg kola je viđena ne na utakmici Vile koja je izmoždena lako izgubila na „Hajberiju“, već na severu, gde je Ipsvič imao titulu u džepu protiv Boroa, vodili su sa 1:0, ali je domaćin okrenuo rezultat i poklonio Aston Vili prvu titulu od 1910. Slavili su posle 71 godinu što je bio šok. Mada imali su i talismana, Piter Vit je sa Forestom osvajao titulu, pa je onda došao u Birmingem i nastavio niz. Postigao je 20 golova i podelio titulu prvog strelca lige.

Vila


Ali, ako je to to bilo iznenađenje, šta reći za sledeću sezonu. Dočekana je sa tenzijama, Sanders je tražio pojačanja i novi ugovor, na kraju je posle šest meseci nove sezone napustio klub, zamenio ga je asistent Toni Barton koji je, uz nevericu, osvojio titulu evropskog prvaka!

Klub je doveo samo jednog novog igrača, Endija Blera, a nije se moglo očekivati da 14 veličanstvenih i u novoj sezoni prođu bez povreda. Geri Šou i Ken MekNaut su se povredili na startu, pa je Aston Vila ostala sa 13 igrača tokom sezone.

Naravno, kako to obično biva, kola su krenula nizbrdo, izgubili su dve utakmice na startu, pobedili Totenhem,  a onda je usledila serija od šest remija (na kraju su imali 12 nerešenih utakmica). To ne bi bilo toliko strašno da nije u pitanju bila prva sezona u kojoj su klubovi dobijali tri boda za pobedu (da, Englezi su uvek bili avangarda), pa je već do starta KEŠ bilo jasno da od odbrane krune nema ništa i da mogu slobodno da se posvete kupovima.


Aston Vila

Na startu žreb je bio milosrdan, amaterski Valur iz Rejkjavika, 5:0 je bilo na punom „Vila Parku“, 2:0  u revanšu, kada se vratio i Geri Šo, što je popravilo raspoloženje u timu.

Ali već u narednom kolu čekao je prvak DDR, Dinamo, praktično reprezentacija Istočne Nemačke. Tih godina „Štazi“ je imao baš jaku ekipu, jedva ih je početkom osamdesetih izbacio Forest koji se okitio titulom prvaka Evrope. Zanimljivo, sa komunističkim Nemcima, Aston Vila je igrala tog leta prijateljski meč i dobila sa 4:2. U Berlinu je uz dosta sreće engleski šampiona dobio sa 2:1, u revanšu su Nemci poveli golom Terleckog na startu, na kraju je golman Džimi Rimer vadio kestenje iz vatre, pa je zbog golova u gostima domaćin otišao dalje.

U četvrtfinalu novi put iza „Gvozdene zavese“, ovoga puta Dinamo Kijev, sa osmoricom sovjetskih reprezentativaca. Sanders je podneo ostavku, klub je bio na 17. mestu, preuzeo je asistent i šef skaut službe Toni Barton. Ukrajinci, odnosno Sovjeti su meč pomerili na Jaltu jer je Kijev u februaru okovan snegom, bubašvabe su dočekale Engleze u sindikalnom odmaralištu u Simperofolju, meč je pomeran zbog lokalne TV, klub je poneo nedovoljno hrane. Ipak održali su 0:0 protiv tima koji je predvodio veliki Lobanovski. U revanšu u noći kada je bugarski CSKA šokirao Liverpul, Vila je ostala da nosi englesku zastavu, dobili su revanš sa 2:0 i otišli u polufinale.

Anderleht

Tamo ih je čekao Anderleht, optimizam je bio mnogo veći nego tokom jeseni, Barton je sredio tim, uveo ih u sredinu tabele i mogao da se posveti Evropi, Pokazalo se šta znači dobar skaut na mestu menadžera. Putovao je u Brisel, imao samo jedan cilj, da ne primi gol kod kuće. Englezi su dobili 1:0, ali nijednog trenutka im belgijska kontra nije mogla ništa. Revanš su obeležile tuče, divljanje, sve ono što se pokazalo kao kobno tri godine kasnije u finalu između Liverpula i Juventusa. Oko 6000 gostujućih navijača je uspelo da uđe na stadion, meč je prekidan, igrači su vraćani u svlačionicu, ostalo je 0:0 uz zastrašujuće scene na tribinama.

Baner 10

Anderleht je pokušao da dobije za zelenim stolom, tražio da Vilu izbace zbog huligana, krajem aprila je osmočlani komitet UEFA odbacio tužbu i klub iz Birmingema je stigao u finale.

Bajern je sa Brajtnerom, osvajačem duple „Zlatne lopte“ Rumenigeom, Augentalorom, Diterom Henesom bio favorit. Nemci su opsedali gol autsajdera. Posle devet minuta golman Rimer koji je probao sa povredom leđa je morao da izađe, Najdžel Spink je stao među stative i bio junak. Kada su se Bavarci ispucali, „talisman“ Vit je dao gol sredinom drugog dela, nije dobro zahvatio loptu pa je to prevarilo Manfreda Milera.

Vila

Barton je posle 56 dana na klupi osvojio titulu evropskog prvaka, dobili su i Barsu u Supekupu, ali je to bila labudova pesma. Juve ih je eliminisao u četvrtfinalu, bili su šesti u ligi, Barton je otišao sledeće godine. Na kraju, ostala je legenda o „ružnom pačetu“, timu koji je sa svega 13 igrača osvojio titulu prvaka Evrope.
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari