Anđeo garavog lica - "Dolće vita", balerina i Havijer Zaneti!

  • Autor: Boris Jovanović

  • 08. januar 2018.

  • 17:47

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Pre par dana odleteo je na nebo, Interu je u zavet ostavio jednu veliku sezonu i Havijera Zanetija. Više nego dovoljno za ovu priču...

Anđeo garavog lica -
Foto: Twitter
Oslobodioci i osvajači od plena najviše vole balerine.

Znate kako, teško je objasniti tu fasciniranost pobednika labudovima i jezerom (ili zlim genijem Rotbardom), lascivni bi tu sad imali neki komentar na račun scenskog pokreta, ali ovo nije ta priča.

Još pre par meseci sam želeo da vam ispričam o "anđelu garavog lica", jednom od trojice koji su lako pokorili zemlju predaka, nisam stigao, Antonio Anđelilo je preminuo pre par dana u Sijeni.

Stariji Interisti ga pamte, za ove mlađe neka mu ostave kakav cvet na grobu, on je duhovni otac Havijera Zanetija, iskopao je biser i "San Siru" pružio ono što su mu zabranili da učini dok je sam plesao.

Andjelilo

Na terenu, van njega za ples je potrebno dvoje, našao je balerinu Atiliju Tironi, koja je zaustavljala dah pod umetničkim imenom Ilja Lopez.

To leto 1957. često se pominje na Apeninima, "anđeli" su pohodili Seriju A, Sivori je stigao u Juventus, Maskio u Bolonju, junak naše priče u Inter. Predsednik Anđelo Morati ga je kupio od Boke, neposredno pošto su Argentinci osvojili Kopa Ameriku u Peruu.  To je onaj čuveni kvinter, uz pomenutu trojicu, činili su ga još Kruz i Korbaza (argentinska verzija Garinče). Dali su osam Kolumbiji na otvaranju, punili redom, na kraju u šest mečeva postigli 25 golova, poslednji su izgubili protiv Perua, ali to je bilo nebitno, već su osvojili titulu šampiona.

Italijansko poreklo omogućilo je "anđelima" da dobiju status "Orijunda" zaigraju i za "Azure", Anđelilo, poreklom južnjak je stigao u Milano sa porodicom, legenda kaže da se kolonija Argentinaca okupljala vikendima kod njegove mame na domaćoj kuhinji.

Argentina

Mama je bila sjajna kuvarica, Antonio još bolji fudbaler, mediji su pričali da je mazao kopačke lepkom, zbog načina na koji je primao loptu, prve sezone je samo nagovestio šta ima u nogama, u drugoj na 33 meča postigao 33 gola. Izveo je samo četiri penala, takvog strelca dok Ronaldo krajem veka nije stigao iz Barselone, Inter više nikada nije imao.

Anđelilo nije uspeo u prve dve godine da osvoji "Skudeto", što je postala opsesija Anđela Moratija. Masimov otac je okrenuo klub naopako, angažovao Hereru, održao opelo lepom fudbalu koji su forsirali engleski treneri u Interu, tu su "anđelu" potkresana krila.

Iako je Anđelilo postao kapiten i u Kupu Sajamskih Gradova na jednom meču dao sedam golova, igrao i za Italiju, uskoro ga je gvozdeni Herera sklonio iz tima. I Morati mu je okrenuo leđa, preko noći počelo je da se priča o "slatkom životu" kapitena, balerini koju je sreo u "Zlatnim vratima" viđenom milanskom lokalu. Najpoznatiji novinar tih vremena Brera je pisao, bez skrupula, kako je Anđelilo postao običan smrtnik i kako pleše van terena.

Herera

Iako nije igrao, Herera ga je iskoristio kao kišobran za činjenicu da ponovo nije osvojio titulu, iz Milana su tražili da se kloni svoje balerine, ali on je tajno provodio praznike sa Iljom. Trener je zahtevao od Moratija da ga proda, Morati je odbijao, plašeći da će se Anđelilo pridružiti Sivoriju u Juventusu. Na kraju ga je uz klauzulu da ga ne smeju prodati Anjeliju, pustio u Romu. Balerina je bila zadovoljna, na kraju krajeva to je grad u koji vode svi putevi, samo ne oni fudbalski.

Andjelilo

Nikada više "anđeo garavog lica", čovek koga su zvali "Klerk Gebl" među fudbalerima nije odigrao ništa slično onome sa kraja šezdesetih. Njega i ostale "Orijunde" su optužili za debakl u Čileu, "Azuri" su ispali u grupi. Nije mogao da se vrati u reprezentaciju Argentine, a kasnije ni u svoju zemlju.

Naime, nije služio vojsku, hunta ga je optužila za izdaju, čak se sa roditeljima viđao u Urugvaju, u domovini mu je pretio zatvor. Nije čak mogao ni da ode na sahranu majke koju je voleo najviše na svetu.

Inače, posle Rome, vratio se u grad, zaigrao za Milan, prezren i od jednih i od drugih navijača, osvojio titulu, ali nije imao neki uticaj te 1968. Kao trener, poput nomada se selio po italijanskim klubovima, najviše uspeha je imao sa Peskarom.

Andjelilo

Herera je umro 1977. Anđelilo ga je nadživeo dve decenije, na sahranu zemljaku nije otišao, izjavio je da bi to bilo licemerno.

"Herera je bio ljubomoran na mene, učinio je sve da me slomi, iako sam Moratiju bio kao sin. Jednostavno, u Milanu su postojala dva simbola, Madonina i ja, Anđelilo. I to je bio moj usud", pričao je godinama.

Morati junior, Maks, nije zaboravio Anđelia, "anđeo" je radio kao skaut Intera za Južnu Ameriku, doveo je u klub Havijera Zanetija i Kordobu, obojica su, pogotovo ovaj prvi postali legende "crno-plavih".

Ostaće priča o baletu i golovima, onome što je mogao da bude, od njega, jedino su Luka Toni i Pipita Iguain postigli više od 30 golova u šampionatu, ali Serija A je tada imala četiri meča više, odnosno 20 klubova, Anđelilo je to učinio kada je na mapi bilo 18 ekipa.

Za Inter je dao 77 golova u četiri sezone odigravši 127 utakmica...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari