U raju je dobro, al' je u Groznom ekipa!

Grozni je baš grozan. Kloaka, čak i ako govorimo o kavkaskim republikama, gde je ljudski život nešto što pripada najmanje tebi samom.

Sam grad je nalik Drezdenu posle sloma nacizma, ili Pikasova Gernika, pakao na zemlji, Rusi su u drugom ratu protiv Čečena, bacali bombe kao kum sitniš na svadbi.

Lik mi je pričao da deluje nadrealno, rupe od metaka na sve strane, ljudi koji hodaju brzo jer nikada ne znaju koliko je vremena preostalo, i usred pakla, velelepni stadion "Ahmad Kadirov".

Nazvan je po liku koji je prešao iz Partizana u Zvezdu, ili ako hoćete, obrnuto. U prvom ratu Čečena i Rusa borio se na strani pobunjenika, u drugom prešao u Putinov tim, shvatajući da će mudžahedinski borci od Čečenije napraviti džamahiriju.

Na tim prostorima kazna za izdaju se zna, upravo na stadionu nekadašnjeg Dinama u Groznom, poginuo je u atentatu. Bomba je bila poklon od Šamila Basajeva nekadašnjeg centarfora kluba i vođe ekstremista, Rusi su ga ubili dve godine kasnije.



Ali, dinastija Kadirov je već uspostavila svoju vladavinu, mlađi sin palog Ahmada, Ramzan je preuzeo vlast i Terek kao simbol svoje moći. Negde u to vreme, Dinamo Grozni je osvojio kup Rusije, dobili su Krila Sovjetov, ostatak obnovljenog Putinovog carstva i dan danas priča da je to bila dirigovana pobeda iz Kremlja, što Čečeni odbacuju.

Ramzan, nekadašnji bokser, sa čudnim smislom za boje, stajlingom repera koji kasni sa vremenom je uz lojalnost Putinu, nastavio da vlada Čečenijom gvozdenom pesnicom. Kombinacija specijalne policije, ruskih snaga i savezi sa gospodarima rata kojih na Kavkazu ima na stotine donela mu je veliku moć i isti takav novac.

U novi, super-moderni stadion je uloženo neverovatnih 230 miliona evra, tamo ljudi gladuju, ali Kadirov kaže da su uz hleb potrebne i igre.

Klubu je vraćeno ime Terek, što je čečenska reka, nećete se začuditi, na tamošnjem jeziku znači "užas".



Ovaj fudbalski Mordor je simbol večitog rata Rusa i Čečena. Naime, posle rata je Staljin svojim aparatom terora udario po ovom narodu koji je sarađivao sa okupatorom na Severnom Kavkazu. Podršku nacistima platili su masovnim grobnicama i proterivanjem u udaljene krajeve komunističke imperije, Rusi su zauzeli sve važne pozicije u Čečeniji. Tada je osnovan Dinamo, kao policijski klub zloglasne tajne službe, jedno vreme se zvao Neftjanik, a onda posle rušenja Staljinovog kulta ličnosti, nazvan je Terek. Negde u to vreme, Prezidijum, odnosno Hruščov je dao mig za povratak Čečena u svoju zemlju.

Terek nikada nije značio ništa u sovjetskom fudbalu, ali vremenom je to postalo političko pitanje. Kada su Rusi dobili drugi rat, klub je obnovio rad, igrao izvan Čečenije u kojoj  su teroristi i njihovi džepovi otpora i dalje bili svakodnevna opasnost za razrušeni Grozni.

Terek je igrao u okolnim republikama, niko ih nije gledao, osim do zuba naoružanih snaga bezbednosti, gradovi domaćini su se plašili osvete separatista.



Priča se da je 2008. sam Putin došapnuo savezu da bi Terek mogao da se vrati u Grozni, na obnovljeni stadion Dinama koji su svojevremeno Rusi koristili kao parkiralište za tenkove i čiji su vojnici palili drvene delova tribina kako bi se grejali.

Posle tri godine izgrađen je nov stadion, gostovale su razne selekcije sveta napravljene od bivših velikih fudbalera, Grozni je video Bebeta, Romarija, Faulera, Figa Maradonu, u tim utakmicama za selekciju Kavkaza igrao je i predsednik Kadirov. I ne samo to, u jednoj od revija dao je tri gola, svi znamo da je tako moralo biti.

Kako bi stavio na mapu Grozni, angažovao je Ruda Gulita za trenera. To je delovalo smešno, prvo je Holanđanin nazvao Terek "Čelsijem istočne Evrope", a onda je pokazao da ga čari Moskve mnogo više zanimaju od treniranja tima.

Kako kaže Maks Andrejev, junak genijalnog romana Sergeja Minajeva, "Bezduši", odnosno Duxless, Rusi kao narod imaju tradiciju angažovanja nitkova. Ne mislim na Gulita naravno, ali činjenica je da stranci brzo zavole majčicu Rusiju, i to ne zbog Dostojevskog i Puškina.



Eksperiment sa Gulitom se nije isplatio, ali makar su za Teren čuli svi. Oni od 2008. nikada nisu ispali, kažu da je to nemoguće, i kad bi hteli. Dosta puta su bili pod sumnjom da nameštaju utakmice i igraju "tri za tri", sa klubovima iz drugih kavkaskih republika, ali, kako rekoh, Moskva glasinama, ali ni suzama, ne veruje.

Zezam se, no, u ovom paklu, fudbal funkcioniše, dovode strane igrače, imaju solidan budžet, ove godine za završili kao peti, najbolji plasman u istoriji.

Inače, na gostovanjima ih dočekuju pogrdama, jedno vreme su navijači ruskih klubova bojkotovali mečeve kada dođe Zenit, a onda su počeli obračuni sa Čečenima koji žive u Moskvi i dolaze da bodre klub iz zavičaja često uzvikujući separatističke parole. Jasno, policija je vremenom uspela da smiri stvari, ponovo na mig Kremlja, dok je Kadirov lojalan, njegova privatna država, vojska i sve što uz to ide su sigurni.

Grozni je mesto na kome otmice i zločin nikoga više ne uzbuđuju, zakon je Kadirov i njegova svita, a fudbal je zabava koja, kako kaže doprinosi čečenskom identitetu.

Rusi ih gledaju kao teroriste, smutljivce, nižu rasu, ali obično dobiju po nosu na ovog gostovanju.

Od jeseni, više neće mrzeti Terek, već Ahmad iz Groznog, jer je gazda Ramzan rešio da promeni ime kluba u sećanje na ubijenog oca.

Promenili su trenera, Rašida Rahimova je zamenio Kononov koji je vodio Krasnodar, sledeće godine sledi napad na Evropu koja im je izmakla za bod. Ako, uspeju, neko će morati na gostovanje u Grozni.

Zvuči užasno, a tako i jeste...