Totijev "Rolerbol"

  • Autor: Boris Jovanović

  • 22. februar 2016.

  • 17:34

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Niko nije očekivao da će svirati liru dok Rim gori, ali niko mu neće dopustiti ni da konja postavi za senatora. Totiju nisu smeli da saopšte vesti zbog pretorijanaca, ali je zakon igre surov, svi koji ne mogu da se ukalupe završiće kao "Pupone"

Totijev
Došlo je i po Frančeska Totija. U stvari, bilo je tu, samo su se svi pravili da ga ne primećuju.

Taj fudbalski kosač nije baš strašan kao na slikama, pogasi reflektore i učini da ti se okolina više ne obraća sa strahopoštovanjem. U Srbiji to završi kafanom, pričama kako je u tvoje vreme bilo bolje i večnom dilemom kladioničara hoće li Bordo pobediti Lil u nedelju popodne. Sva ta lokalna ili planetarna božanstva zagube negde tu auru, zature taj krug oko glave u životarenju posle fudbala.

No, u Totijevom slučaju ta tranzicija nije bolna, osim ako ne poželi sam sebe da operiše igranjem po fudbalskim vukojebinama. Nikakav honorar ne može da sakrije tragičan izgled rok zvezde (fudbaleri to jesu) koja svira u Domu kulture u Čekrčićima ili u Šangaju. Totijeva karijera nije zaslužila da joj vlasnik iste to napravi.

Nevolja sa svakom od tih italijanskih zastava je što kad ne lepršaju na najvišem jarbolu tvrdoglavo odbijaju da se presele levo ili desno od vrha.

Sećam se dana kad je Del Pjero otišao. Duplo stariji od mene (nisam vam ni ja prolećni mladoženja) ridali su na tribinama onog čudesnog stadiona, činilo se kao kulisa za kraj sveta.

Roma Totti's Future

I sada, kada iz Juventusa poručuju da oni nisu tako postupali sa svojim oltarom, lažu, nije bio spreman za muzej, pa su ga mirne duše pustili da ode u podrum.

No, da se vratim rimskom vladaru, svakako da niko nije pomislio da će postupiti kao Neron i gledati kako gori Rim posle njega. Ali niko nije računao ni da će američki vlasnici dozvoliti da poput Kaligule bude toliko moćan da konja proglasi za senatora.

Frančesko Toti je nostalgija, ono što Roma sebi ne sme da dozvoli.

Vidite, sa tim rimskim klubovima je nevolja što veruju da su bolji od percepcije okoline i  vrlo su ljuti kad neko napiše da derbi glavnog grada obično odlučuje ko će biti peti na Apeninima.

Toti je ta prošlost, neobično dobar igrač osuđen na provincijski fudbal. Neko ko je zaslužio veću scenu, bolna slika majstora čija platna su se uništavala tuđom nesavršenošću i neshvatanjem svetine.

Italy Soccer Italian Cup

Čak i onomad kad je u Koloseumu 2006. slavio to što je njegova zemlja najbolja na svetu, on je to činio sa Rominom kapom na glavi. Jer, Toti je zastava fudbala kakav nikad neće biti, romantike suspegnute između verovanja da su Brazilci najbolji fudbaleri na svetu, što Roma tvrdi od pravog Falkaa (ne ove menadžerske igračke) i stava da je mentalitet severa negde između robovskog rada i treniranja sile na izvođačima radova.

Kada pokušavate da od tog lokalnog fenomena, makar Rim shvatali i kao svet za sebe, napravite globalni brend, jasno je da senka vladara kakav je "Er Pupone" pravi preveliki hlad.

Istorijska analogija je jasna, imperator ne treba da preživi, makar bio tako voljen, uzmite to kao prvi zakon moderne igre.

Uostalom Maldini je prognan iz Milana, Amerikanci su obrisali pod sa "Kraljem Kenijem" u Liverpulu, Del Pjero skida osmehe sa lica Anjelija i svite.

Jednostavno, preveliki su za kalupljenje, ne možeš da ih svedeš na meru srebrnine u klupskom muzeju, ni da na njima zarađuješ.

Italy Soccer Serie A

Ima li drugih slučajeva?

Pa, ako verujete da se Havijer Zaneti pita bilo šta u procesu tajkunizacije Intera, da ne navodim neke druge primere, sve su to varijacije na temu.

Fudbal ne može da se razlikuje od potrošačkog društva koje preživamo i instant zadovoljstva koje nam prodaju.

Gledali ste "Rolerbol"?

Rolerbol

Probajte, Džonatan E. je Toti ili bilo koji drugi hodajući spomenik, smeta igri koju je tako dobro izvodio, stao je u ravan sa njom, odvlači pažnju.

U toj futurističkoj priči, radnja je smeštena u 2018. promašili su godinu, pogodili suštinu.

Pa, zbog čega nisu mogli to da mu saopšte?

Zbog pretorijanaca, ti obitavaju na jugu stadiona i pate od izliva romantike i krupnih reči. Zastava, čast, sav taj kolorit što su baštinili i iskreni i budale kroz istoriju je bio anđeo čuvar te velike, talentovane "velike bebe" kakva je Frančesko Toti. Pa kad je "Pupone" odrastao i prerastao malopre pominjani kalup, fudbal je došao po njega.

Sad, ostaje samo način, nekome poklone sat, sliku i naprave oproštaj, drugi izađu na zadnja vrata dok se razliva gorčina.

Samo, čim se ta vrata zatvore, tu nemojte imati iluzija, postojaće samo zaborav i pretorijanci će sebi izabrati novog imperatora.

Ostaće doduše selfi ispod južne tribine, ali slab je to lek za kratkoću ljudskog pamćenja. Sa tim moderna igra i njeni gospodari i računaju...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari