Šiveno po meri Italije - Rasizam i licemerje stoje kao saliveni

  • Autor: Boris Jovanović

  • 27. decembar 2018.

  • 16:43

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Od sricanja dnevnika Ane Frank nije se mnogo promenilo. Priča je dobila nastavak u koncentričnim krugovima, budale sada imaju sagovornika u institucijama. Zbog toga italijanski fudbal jeste majstorski skrojeno odelo svakog rasiste i licemera.

Šiveno po meri Italije - Rasizam i licemerje stoje kao saliveni
Foto: Screenshot
Jednom sam pročitao definiciju licemerja kao priznanja koje društvo odaje nedostižnoj vrlini. Nešto kao kad primate neku bugarsku nagradu za izuzetnost i morate da se osvrćete iz dva razloga, jedan je nož u rukama bratka voditelja , a drugi što će vam neko ukrasti jaknu dok vam odaje priznanje.

Desilo se, Krasimiru Balakovu, najvećem romskom igraču na Balkanu, kad se opraštao, neko je njegov kožni mantil odneo kao trofej.

Vidite, već sam rasista, a tekst nije ni počeo da liči na jedno od smatranja što nerviraju površne. Samo, hteo sam da vam pokažem da hipokrizija i rasizam, kada ih država usvoji i provuče kroz institucije postaju nokat i meso.

Italiji se to upravo dogodilo, i ne znam da li ste čitali onu moju priču o Ani Frank i propasti fudbala koji smo voleli, tek nastaviću je tamo gde sam stao, na ušću onog sricanja dnevnika Ane Frank na početku mečeva Serije A.

Sećate se, predložio sam im da umesto potresnog dnevnika straha jevrejske devojčice, čitaju svoje jade, Malapartea, na primer, o propadanju ljudske duše kao ceni slobode. Da sve bude zgodnije, čoveko koji je video kako srpske oči plivaju u Pavelićevoj korpi, je pisao baš o Napulju, prestonici kuge koji prodaje vrlinu da bi preživeo slobodu.



Nije da će reči razoriti ksenofobnu tvrđavu kakva je Italija, njihov rasizam nije "privilegija" crnih ili žutih, kada takvih nije bilo, delili su se na geografskoj osnovi, susedni gradovi se izrugivali jedni drugima, nekada se to možda spusti na nivo da se ovi sa desne strane lifta češće kupaju od komšija sa sprata.

Zajebavam se naravno, ali u italijanskom fudbalu nije bilo rasista u današnjem smislu, jer nije bilo objekta na koji bi usmerili projektil. Nije to Čačak, da ona čuvena lokalna podružnica Kju-Kluks-Klana pali krstove i poručuje brojnoj zajednici od dva Nigerijca da nisu dobrodošli da operu ruke u Moravi.

Skretanjem tribina udesno došlo se na pozicije puzajućeg neofašizma, onog neodoljivog smrada gomile, činovnik iz Veneta je prezir prema težaku iz Katanije zamenio podsmevanjem Albancu. Posle je Albanac u polju sa visine gledao Srbina pobeglog od rata, pa bi ti skorojevići arijevci Vićence, Verone i čitave Padanije zajedno upirali prstom u predradnika iz Afrike.

Aron Vinter

Vidite kako se to širi u koncentričnim krugovima dok izvesni Pol Ins ne stigne u Inter, ili Mino Rajola napravi prvi menadžerski greh isporučivši Arona Vintera u Lacio. Tu se već stvari odmotavaju, od rasne netrpeljivosti u dolini reke Po, na stadionsku pastvu. Među stado se infiltrira virus, u početku to su samo glasne budale okupljene oko masnih, istorijskih laži za koje su Italijani veći majstori nego za picu. Taj pogrešno shvaćeni romantizam antičke imperije okuplja sve veći broj glupih, krivac je sve vidljiviji.

Danas ćete u Torinu videti čitave crne kvartove, ali i ignorisanje "obojenih" kao vid političke pristojnosti naroda koji je sve, samo ne politički korektan.

E, tu se javlja država koja je slomom starih, korumpiranih elita pala u ruke provincijskim fašistima u kombinaciji sa budalama koje je vlast zatekla. U nedostastku boljih Italijani su izabrali nesposobne luftike u koaliciji sa prevrtljivim vlažnim snom sitnog činovnika. Da su ovo dvadesete, već bismo videli imperatora-klovna i crne košulje, na sreću od takvog raspleta deli nas vek kakve-takve političke zrelosti.

Musolini


Možda nije to ni zrelost, već nespremnost debelog dupeta da rizikuje privilegiju, ili senke razboritih i ekonomski moćnih suseda.

Danas je osnov vlasti na rimskim brdima čovek koji je bio pristalica nezavisnosti Severne Italije, da bi, uz salto mortale, zatražio da se Italija vrati Italijanima.

Pa, kad već preskačete platforme kao u Super Mario igrici, jasno vam je da se sa rasistima pregovara. Sramne scene sinoć sa "Meace" su podigle licemere, Italija se toliko srodila sa rasizmom, da će uz par osuda, pretnju da će zaustaviti ligu, na kraju već u subotu svi pridržavati stomake i gledati novo kolo, dok razmišljaju o tome koliko će dana ukrasti od praznika.

Salvini


Zbog čega vam sve ovo pričam?

Jer i žrtva je licemer.

Ne mislim na Kulibalija, on igra u tom sumornog gradu za novac, mada nije dužan da trpi proces koji prosečnog Italijana vraća od čoveka ka majmunu. Međutim, njegov klub je deo problema, ne rešenje, ni u Napulju nećete biti pošteđeni arlaukanja nekog Đenara koji se oseća nadmoćnim u odnosu na nesretnog Kineza ili Nigerijca na prljavim dokovima. Neko bi pomislio da će ih nepravda i tegoba ujediniti, ali ne biva, elite vladaju huškajući dva krila iste gomile.

Vezuv


Te nove elite su primitivne, pomenuti politički sin Umberta Bosija koji je crnce zvao "Bongo-Bongo", danas povlači konce. Mateo Salvini je, kako danas tvrde Napolitanci i sam nekada na tribinama uzvikivao "Dobrodošli u Italiju" i molio Vezuv da okupa prljave "terone".

Danas je, kako rekoh, promenio mantre i kalupe, glas na jugu vredi koliko i onaj na severu, to je ta večita nevolja demokratije južnih naroda.

No, njegov mentalni sklop polazi od toga da se sa teroristima ili u ovom slučaju rasistima pregovara. Za početak godine, kada se maligani isčiste i krene detoksikacija najavio je sastanak sa vođama navijačkih grupa, uz parolu "Na utakmici se ne umire".

Maceta

Tačno je, niko nikada nije umro od udarca bananom, mačeta je već dosta teža za probavu. Ali, nije u tome poenta, rasizam je već institucionalizovan kroz političke programe, aluzije, paljenje mase, krike obespravljenih, iluziju nadmoći u odnosu na nesrećnika koji je ispod tebe u lancu ishrane.

I to sastanak sa 15 dilera droge koji valjaju za kalabrijsku mafiju i par baštovana-huligana što se nedeljom pretvaraju u superiorne rimske patricije neće promeniti. Samo, što za razliku od korumpiranih sedih glava nekadašnjih mejnstrim partija imaju sagovornika ravnog sebi, nekoga ko će skinuti rukavice i zamoliti ih da se pretvaraju neko vreme.

Na kraju krajeva još nije došlo vreme traka i žigosanja različitih, valjda oni ponešto civilizovaniji i sa više osećaja za sramotu neće to ni dozvoliti.

Zoro

Zbog toga Boateng koji napušta teren ili, (ne znam pamtite li ga), Zoro, nekadašnji štoper Mesine koji je uzeo loptu pod mišku i prekinuo utakmicu, ili Kulibali nisu ništa više do pešaka na tabli. Mogu da budu vredne figure u nekom trenutku partije, ali generalno, to je na tabli potrošni materijal.

Uspeh, kako je to utvrdio jedan od osnivača slobodnog sveta, Abraham Linkoln nema boju. Samo, ni svaka boja nema jednaku šansu za uspeh. U fudbalu i bilo čemu drugom, zbog toga rasizam i jeste stavio masku licemerja, odnosno političke korektnosti i presvukao se milion puta.

Napoli

Italija, zemlja mode je to baš progutala kao nešto normalno, odelo koje joj stoji kao saliveno...

I koje će ponovo obući, prvom prilikom...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari