Serija A - Crno na belo!

  • Autor: Boris Jovanović

  • 16. maj 2016.

  • 12:18

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jednooki kiklop u zemlji slepaca, ili Marija Antoaneta među siromasima, Juventus je bio, jeste i biće prvak Italije. Ali, da li gubljenje navike da pati i pobeđuje slabi imunitet na duže staze?

Serija A - Crno na belo!
Sentimentalnost je, ne radoznalost ubila mačku.

Ako nas je istorija nešto naučila onda je to da Juventus, za razliku od ostala dva velika italijanska kluba, ume da se oslobodi igrača u pravom trenutku.

Ako za svedoka pozovemo noviju istoriju, Zidan i Robi Bađo su svakako ilustrativni primeri, mada bi taj slučaj mogao da poduprem još Edgarom Davidsom, Zibijem Bonjekom ili Lukom Vijalijem.

Veliki Inter iz 2010. je upravo odsustvo te vrline, da zameni vojsku koja je upravo prošla kroz slavoluk koštalo budućnosti, odnosno označilo tavorenje u ovoj deceniji, a Milan je baš primer iz udžbenika za odlaganje stvari, odnosno čekanje da se stvari reše od sebe.

Oni su se doduše oslobodili Pirla što je procena ravna onoj Portlandovoj iz 1984. kada su uzeli čoveka sa kolenima od stakla Sema Bouvija umesto Džordana. Umesto toga, dugo su vukli ostale veterane i u maniru komunističkih partija rahmetli Varšavskog pakta uspeli da stare zamene još starijima, da ne kažem mumijama

Juventus

Da se vratim Juventusu. Kada sam prošlog leta napisao da će biti prvak i da će Napoli završiti na drugom mestu, to vam je templejt i za sledeću sezonu, i vrlo verovatno ostatak decenije.

Serija A je došla na onaj raspored snaga koji recimo postoji u Grčkoj. Olimpijakos ima sistem i novce, ostali nemaju ništa.

Možda će vam zvučati prejako, ali ne možete da ignorišete činjenice.

Juventus je i ovu godinu završio sa profitom, uspeo da presvuče košuljicu i zameni Teveza koji je pravio razliku Dibalom, da modifikuje igru bez Pirla i utrapi Vidala bez pola kolena za 40 miliona Bajernu.

Uz sve to, opet su pogodili sa pojačanjima, bilo da je u pitanju Aleks Sandro koji je izazivao skepsu jer Brazilci ne uspevaju u Juventusu, bilo slobodni agent Kedira koji je uvek na ivici povrede, ali kada igra, jednostavno je odličan.

Dibalu neću posebno da komentarišem, to je sledeća velika stvar u svetskom fudbalu, a u Mandžukića nije bilo sumnje, njegov voljni momenat je DNK Juventusa, taj čovek stoji klubu kao saliven.

Dodajte na to da su uspeli da uklope Ruganija, štopera za sledećih deset godina i da je sada ostalo da mu nađu drugara za sledeću deceniju i shvatićete, njihova tranzicija je prošla potpuno bezbolno.

Nije to samo sposobnost Juventusa, ima nešto i u odsustvu konkurencije.

Sadašnji Juve, sa fakturisanih 350 miliona (jedini italijanski klub u top 10 po zaradi) je ponekad jednooki kiklop u kraljevstvu slepih.

Italy Soccer Serie A

Osim što imaju novce i sopstveni stadion, pokupovali su mlađe igrače koje će proslediti Sasuolu dok čekaju da pukom srećom preživeli dinosaurus, Lega Kalćo dozvoli igranje rezervnim timovima u trećoj ligi. Kada budu dobili mogućnost da igrače kale na jednom mestu (čak su razmišljali u tu svrhu da kupe portugalski Belenenses) jasno je da će njihovi resursi obezbeđivati dominaciju na duže staze.

Jer, nemaju rivale.

Ako podrazumevate da Napoli, Roma i Fiorentina mogu da trče tu trku, možda bi trebalo da konsultujete logiku.

Ne biva. Iguain nije Maradona, niti su ovo vesele osamdesete, jednostavno Napoli nema ekonomsku moć da dovede 20  igrača dovoljno kvalitetnih za šampionsku trku. Oni su bolji od ostalih jer imaju ozbiljnijeg trenera u Sariju i svakako igrača koji pravi prevagu, ali ne protiv Juventusa. Jer, Pipitu su posle derbija u Torinu tamo negde krajem zime spasavali kao redova Rajana iz džepa Barzaljija.

pjanic roma

Roma skupo prodaje, Sabatini je učinio čuda ranom detekcijom ozbiljnih igrača, ali to nije dovoljno, osim pritiska, "Lupa" nema kada da stvori tim koji će biti na okupu više od dve sezone. Jednostavno, igrači ih prerastu, ne možete svake godine da punite bisage prodajama od 30+ miliona i da očekujete da ćete dovesti adekvatne zamene. Kod Rome je ona klasična situacija, ta vučica stalno juri svoj rep i čini joj se kako je blizu, ali u svakom krugu kreće iz početka.

Fiorentina svakako nije nešto o čemu je smisleno raspravljati u vezi sa prvim mestom, što nas dovodi do suštine.

Juventusu mogu da pariraju samo milanski klubovi i to je prirodno stanje stvari.

Ali, Inter je ponovo pucao sebi u noge i to ne jednom, oni su baš uporni u samopovređivanju bilo sa Manćinijem na klupi, bilo teorijom da ako kupiš 10 igrača u svakom prelaznom roku postoji veća šansa da ćeš ubosti makar dva. Problem je što te taj sistem eliminacije uvede u dug od 400 miliona evra, a izgleda da nema Kineza radih da peglaju minus.

Italy Berlusconi

Milan je talac Silvija Berluskonija, "Vitez" ga je sveo na čistu perverziju, ali, i ako ga pusti iz svog kazamata, lečenje će biti dugo i bolno.

Ne zavaravajte se da će Alibaba i njegov konzorcijum otključati pećinu sa blagom. Kinezi, za razliku od Arapa zarađuju prstima umesto bušenjem zemlje. Eventualni novi vlasnici će kuću graditi od temelja, to podrazumeva novi stadion, eliminaciju uzroka i pokušaj da se troši zarađeno. Sa italijanskim klubovima ta promena filozofije ide teško, jer su navikli da jedu na veresiju. Tako je Tohir posle godinu dana shvatio da su dobra njegovog kontinenta podelili engleski osvajači, odnosno da je Premijerr liga zauzela teritorije i da je veoma teško prodati brend Inter, tim pre jer ne pobeđuješ.

To je klasična kvaka 22 koja čeka Milan, kako spasiti preostalu vrednost i zaustaviti pad uz racionalno ponašanje na tržištu? To da dovedete Ibrahimovića i potrošite na njegovu platu ono što ćete eventualno zaraditi ako se vratite u Ligu šampina podseća na genijalnost prosečnog Balkanca, "Kupiću brzi automobil iako nemam za benzin".

China Soccer Italian Supercup

Ovo nije muzika za uši Juventusa, odsustvo konkurencije ti razbija imunitet, prestaješ da se čeličiš kada prelako pobeđuješ.

Ma kako tim bio nadmoćan, nije normalno da pobediš na 25 od 26 utakmica u prvenstvu. Upravo to odsustvo patnje je možda omekšalo Juventus u onih košmarnih 20 minuta u Minhenu kada su prosuli dobijeno.

Jer, ovakav Juventus je bolji i od Bajerna, i od Reala, to nije sporno, samo, poverovali su za trenutak da se i bez preživljavanja može pobeđivati. Na nivou na kome su igrali, ta greška je, jasno plaćena.

Da se vratimo u Grčku. Olimpijakos svake godine dobije lavovski deo novca od TV prava, prvi je bez otpora, igra direktno u Ligi šampiona. Pazite sad, pokupi najbolje igrače iz drugih klubova, bira strance iz nešto skupljih izloga za razliku od recimo Panatinaikosa koji dovodi besplatne i jeftine, i to je to, svake godine trči protiv najvećeg rivala sa nogama u vreći.

Šta će se dogoditi ako Juventus kupi Pjanića ili na sadašnji tim u koji je prošlog leta uložio 120 miliona evra, investira još toliko? I to ovoga puta bez potrebe da uigrava tim i ponovo uči da hoda bez Pirla.

Ne morate da se trudite, ta priča je već ispričana i pre nego što počne krajem avgusta...

*Tekst je deo nove fudbalske platforme Baraž koja okuplja najpoznatije autore sa prostora bivše Jugoslavije i bavi se promišljanjem tema iz svetskog fudbala, ali i fudbalskim dešavanjima u šampionatima ex SFRJ. Platformu možete posetiti ovde, čekaju vas tekstovi najkvalitetnijih novinara sa balkanskih prostora.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari