Restauracija kraljevstva!

  • Autor: Boris Jovanović

  • 24. maj 2014.

  • 23:56

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Odlučio je kiseonik, iako se Anćeloti ozbiljno potrudio da izgubi utakmicu. Na kraju, Atletiko ima pravo i na suze, i na utehu, ali presto savršeno pristaje Real Madridu.

Restauracija kraljevstva!
Foto: Beta/AP Photo/Manu Fernandez
Među Srbima postoji urbani mit o utakmici sa Holanđanina 1998. na Mondijalu.

Rečenicu "Da je Mijat dao gol iz penala", čuli ste verovatno više puta od roditeljskog "Ne goji se prase uoči Božića", dok učite veče pred pismeni iz matematike.

Ovo večeras je podsetilo na tu utakmicu, izmučeni Atletiko nije imao snage za mali fudbal, a ne finale Lige šampiona u poslednjih deset minuta. Kao Jugoslavija, ili kako se zvala već ta država, nisu uspevali da stignu na ivicu kaznenog prostora da zatvore pas, metri su delovali kao maraton. Desilo se neizbežno, ono posle je samo bio zaključak na osnovu premise.

 Realu je ostalo više vazduha.

Oni su napunili boce sa kiseonikom rekreacijom u Primeri u poslednja dva kola, Atletiko je dao sve, mogu da se proglase i moralnim pobednicima, ali, pustite to, sjaj "Desime" će zabljesnuti ceo Madrid, ne samo njegovu belu stranu.

Karlo Anćeloti se sa svoje strane potrudio da Real izgubi meč, nije išlo.

Jedini odgovor na suspenziju Alonsa bio je Isko, Italijan je sitnosopstvenički posegao za Kedirom i njegov tim je bio osuđen na statiranje punih sat vremena. Nije puno trebalo veznom redu Atletika da pritisnu Modrića, bez pasa, bez mogućnosti da donesu loptu napred, fudbaleri Reala su delovali kao guske u magli.

Znate, ima ona priča o guskama koje su spasile carstvo, odnosno Rim. Jedan Ramos je bio dovoljan da izbavi kraljevstva, na repliku najznačajnije pobede u svojoj istoriji, Real bi valjalo da sitnim slovima upiše ime ovog čoveka, poslednje dve pobede su njegove glave delo.

Pobedio je bolji, tu sumnje nema, Real je jači tim od Atletika, projektovan da osvoji ovu titulu. Ima tu i murinjovštine i Anćelotijevog relaksirajućeg pristupa i iskustva igranja u velikim mečevima, ali, sve to ne bi pomoglo da je onaj "jorgan" bio malo duži.

Sa druge strane, Real je izbacio prvaka, Perez je kupio mnogo blaga da bi ta pećina ostala vazda mračna. Kada je trebalo da se vlada posle onog Zidanovog voleja 2002. usledile su godine suza, uverili smo se da bogati plaču. Kada se Florentino vratio 2009. ponovo je poharao izloge, ovo je kruna njegovih novih pet godina na čelu, Real je zaslužio "Desimu", njihov trijumf je dokaz da su stvari u savršenom redu.

Što se Atletika tiče, pisao sam već, priče o Pepeljugi u fudbalu loše završe.

Ali, i pored mora tuge,  šampioni su Španije, napravili su nemoguće, i to trkajući se sa nogama u džaku protiv Reala i Barselone. Ma koliko većina neutralnih volela da je drugačije, fudbal su igre moći. Ili prestola, bolje reći.

A tron i žezlo nikome bolje ne pristaju nego kraljevskom klubu.

Hoćete dokaz?

Ima ih tačno deset u Madridu.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari