Profesor Venger - Kad ponavljaš u novembru...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 10. novembar 2014.

  • 21:38

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Venger se od učitelja pretvorio u đaka iz poslednje klupe koji uporno restartuje stvarnost, sa razočaravajućim rezultatom. Zbog čega u Arsenalu ne shvataju da je sreća posao kao i svaki drugi? Šta je razlika između velikih i talentovanih timova?

Profesor Venger - Kad ponavljaš u novembru...
Foto: Beta/AP Photo/Geert Vanden Wijngaert
Arsenalove sezone su varijacija na temu, kao serije rekordne gledanosti. Jedna će se devojka za udaju rasplakati sanjajući o princu, druga vene za likom iz romana, treća razrađuje osvetu. Na kraju loša završi u suzama, ali su svi nekako srećni do jeseni i nove programske šeme. Zaplet je isti, kulise se promene i računaju na slabo pamćenje instaliranih u fotelju. Tako je i sa "Ganerima", Venger sa manje ili više uspeha pokušava da zakopča onu dugu jaknu, dobije pokoju boru dok ubeđuje kibicere da nisu u pravu i da dobra namera dobija utakmice. Ali, suština je ista, nije to neuspeh, samo se stvarnost kao krpelj zalepila za "Profesora" i to traje gotovo deceniju.

Ne možete reći da vas nisam upozorio početkom avgusta, sve dok su mi obrazi brideli od biblijskog gneva navijača Arsenala.

Jer, "njihovih pet minuta je došlo i nisu ništa slabiji od plavog dela fudbalske više klase u Engleskoj".

Ma, mora da se sećate da sam konstatovao da je jedino pitanje koja će se nijansa plavog nositi i da kuglica neće stati na crveno. Prosto, na "Tobdžijama" je samo da izaberu način na koji će razočarati sebe i suočiti se sa saznanjem da nisu dovoljno dobri. O ostalim stvarima se ne pitaju.

Nije ni tajna da ne shvatam legat Arsena Vengera. Neko ko proklamuje reforme i stezanje kaiša dok sam jede kavijar nije prorok, ima jedna mnogo prizemnija reč za to. On je kao klinac koji stalno restartuje FM, nadajući se da će sledeće sezone biti bolje i ne primećuje da je izašla nova verzija "menadžera".

Šta je krenulo loše ove sezone?

Baš ništa, ako vam se svake godine povredi pet igrača to nije loša sreća. Davno je Bukovski konstatovao da je sreća posao kao i svaki drugi, ostalo je samo izgovor za neuspešne.

Arsenal je izazvao stvarnost na najgori mogući način, ušao je u sezonu sa mantrom "ako se niko ne povredi, odbrana će biti podnošljiva". Natankovali su laku konjicu napred i zaboravili da još niko goloruk, osim možda u Bulajevićem propagandnim filmovima nije zaustavio tenk. Osim porozne odbrane, ovaj tim ne može da se potuče ni sa jednim od ozbiljnijih timova, niti može da pati i pobeđuje, to je ključ. Nikada nisu umeli da dobiju utakmicu, ni iz čega, upravo to odvaja velike od talentovanih timova.

Ne znam da li znate, u svim ozbiljnim fudbalskim ligama Arsenal je tim koji je najviše puta vodio i nije pobedio. To ima veze sa karakterom, sa tim što ekipa nema vođu. U tom zagovaranju demokratije zaboravlja se da masa ravnopravnih obično donosi pogrešne odluke, odnosno složi se da niko ne preuzme odgovornost.

Pod vođom se ne podrazumeva najbolji igrač, objašnjavao sam to, kvalitet oplemenjuje, ali nije svemoguć. Arsenal nema Vijeiru, nema ni Tonija Adamsa, u trenucima kada je bio trezan. Nema nekoga ko će kola izvući iz blata. Danas je, bez obzira na uvreženo shvatanje, lako naći ljude za fine radove, kupiš Ozila (doduše, ne teraš ga po džombama kraj aut linije što Venger uporno radi), i ne brineš o kreaciji. Ali potrebni su ti fizikalci, da prenose džakove, treba ti brka iz vojske koji će podmetnuti leđa i dati primer. Arsenal je pojeo gotovo deceniju da shvati da lepota neće spasiti Premijer ligu.

Zbog zašto?

Dva su razloga.

Prvo, pojavili su se veliki žderači novca poput Čelsija i Sitija koji kupuju gotov proizvod.

Drugo, ne možete stalno da prodajete najbolje i da izmišljate drugi način da pobedite. U stvari možete, ako ste Sautempton, ali i to ograničeni vremenski period. Kada taj pesak bude iscureo Sejntsi će se jedno jutro probuditi u Čempionšipu.

Ne postoje timovi koji će stalno biti avangarda u bilo čemu, ne znam otkuda navijačima Arsenala ideja da će sistem raditi večno. Ni Barsin nije, sa neuporedivo boljim materijalom.

U svakom slučaju, novembarska pauza nije baš najbolje vreme da shvatite da, osim eventualno kupa u nekom povoljnom raspletu događaja, nećete biti ni blizu velikih stvari. A opet, nikada neću kupiti priču o Vengerovoj nesposobnosti da prihvati realnost. Pre će biti da je ovo pokušaj da se aura sačuva kineskom sijalicom, da sitan dobitak u vidu, recimo, četvrtog mesta, bude predstavljen, ne kao ishodište, već novi start.

Ostaje naravno i stadion sa najskupljim kartama u vasioni koji je uvek zgodan razlog da se opravdaju neuspesi i kupovina sa jeftinijih polica u supermarketu.

Može i tako, sagradite kuću na vrhu sveta i gledate ostale sa visine sedeći među golim zidovima. Problem je što vremenom dosadi kad se ne dešava baš ništa dok zurite u druge, ma kako visoko o sebi mislili...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari