Povratak "debelog" Frenkija Lamparda, o Samarićanima i plitkim džepovima...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 05. jul 2019.

  • 12:42

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

U Čelsiju trajete kao leto, uvek prekratko, makar imali i najbolje namere na svetu. Jer, ruski DNK nema strpljenja i makar u pitanju bio čovek koji je gradio imperiju na "Bridžu", za njega neće biti milosti. Delom, jer ni on je nije davao svojim trenerima...

Povratak
Foto: EPA-EFE/NEIL HALL
Kada se setim Franka Lamparda iz igračkih dana, pada mi na pamet jedna misao "gvozdene" Megi Tačer.

Prezirala je fudbal, ali je možda i najbolje definisala posvećenost i emocije, sad da li je trava, dok ili rov, svejedno.

"To što nosite srce na rukavu nije dobra ideja, bolje je da ga nosite u sebi, tada ima pravu funkciju"
.

Upravo je Lamps svoje fudbalsko bitisanje u Čelsiju postavio na pravu frekvenciju, njegovo srce je bilo unutra, spoljne manifestacije je ostavljao drugima. Baš zbog toga je obožavan, slavljen kao prototip fudbalskog Engleza, kakvih je premalo.

Njegova radna etika je bila zadivljujuća, ograničenja izbrisana neverovatnim radom dovela su ga do statusa brenda u Sohou. Takve stvari ga nisu zanimale, ostao je "Debeli" Frenki, treći član dinastije koja je ponosno nosila to ime.

Sada se na talasu nostalgije vratio kući. I znate šta kažu o nostalgiji, problem sa tim tako ljudskim, iskrenim osećanjem je što vam uvek nudi one najbolje stvari iz memorije, i tako zavodi na potpuno pogrešne zaključke.

U čemu je zamka?

lampard

Lampard se vraća na mesto gde su igrači donosili odluke, i on je bio jedan od njih. Počinje novu karijeru tamo gde prirodno savezništvo fudbalera i koncesionara na prirodna bogatstva Rusije gotovo uvek bude kobno po trenera.

Svi koji veruju da će Lamps imati previše kredita zbog igračke prošlosti greše, Rusi brzo žive i lako donose odluke, jednom je Abramovič to definisao kao "neznanje koliko ti je vremena preostalo".

Novinari su se nasmejali, ali je Roman bio smrtno ozbiljan. Ne postoji način da se DNK njegovog Čelsija promeni, tu jednostavno ne stanuje ni zrnce strpljenja.

Lampard će jasno krenuti od ispunjavanja tuđih snova, stvaranja igrača, korišćenja fudbalera iz semeništa, to je bila druga planirana faza ruske revolucije u Čelsiju, posle osvajanja titule u Ligi šampiona.

Kobham je zamišljen, uz dominione poput Vitesea, kao farma domaće krvi, vraćanje izgubljenom identitetu. Nije uspelo, neko kaže da su ljudi bili pogrešni, neko će optužiti stalnu urotu i Iznogude koji se tu motaju po klubu i bore za uticaj.

Lampard

Čelsi je prerastao davno lokalne okvire i prestao da bude šmekerska zabava više srednje klase. Jednostavno, previše su uspeha napravili da bi im to pribavilo šarm starih vremena.

Kao i svaka nostalgija i ova podrazumeva vreme nehajno prebačenih džempera preko ramena onih građana Londona koji su mislili da su bolji od drugih. Ovde izuzmite huligane, to ne potpada pod navijače, tih su se u velikoj meri rešili i za njih vremenska mašina nikada neće biti u pogonu.

Upravo Lampard može da sprovede, sa zakašnjenjem pomenutu promenu, istorijske okolnosti mu idu na ruku, ne može da kupuje, ima nekoliko engleskih igrača koji su dovoljno dobri da našminkaju Čelsi iz "domaće radinosti". Uz to, ostao je bez jednog od najboljih igrača na svetu, što mu pribavlja određenu vrstu alibija.

Samo, i Čelsi i Lamps polaze iz pogrešnih pretpostavki.

Pisao sam mnogo puta da je za sve ove pokušaje uskakanja iz kopački u cipele kriv izvesni Pep Gvardiola, ali, on, Konte i Zidan su izuzeci, legende koje su bile na pravom mestu u pravo vreme. Uz to, govorimo o klubovima koji imaju kulturu pobeđivanja kroz čitavu istoriju, i nemaju potrebu da menjaju imidž i prilagođavaju se pravilima, oni ih pišu, u Italiji i Španiji.

Frenk Lampard

Tu jednostavno nema nikakve paralele sa Lampardovom misijom.

Prvo, sefovi su prazni, da je prošao projekat novog stadiona, Čelsi bi se pretvorio u Arsenal treće decenije našeg veka, prinuđen da štedi na ljudima u korist infrastukture.

Drugo, ne možeš u najboljoj ligi na svetu da igraš bez imperativa, to je suludo, jer dolaziš do kvake 22, ulažeš u infrastrukturu koja će poželeti neke ljude sa dubokim džepovima. Upravo taj problem ima Arsenal, traži od svojih navijača više nego što vredi. Drugim rečima, srozao je nivo predstave i došao u potpuni nesklad sa očekivanjima od navijačkog novčanika. Danas plaćate najskuplju kartu na svetu u severnom Londonu, a gledate fudbal na nivou LE.

Izbeći ću jasno, razglabanja o tome da je Lampard neiskusan, to nužno nije najveći problem u čitavoj priči. Na kraju krajeva, on je pametniji od prosečnog fudbalera, kako rekoh ,iz svojih limita je izvlačio najviše, to je ljudska, ne igračka osobina, nema sumnje da će isto primeniti kada išeta u odelu pred svoje hodočasnike.

Celsi

Problem je međutim u percepciji i navikavanju na prosečnost, i njega samog i okoline. Ok, reći ćete, otkud mi ideja da će Čelsi biti takav?

I to je jednostavno, ako pogledate prošlu sezonu, čovek koji je bolji trener od Lamparda (ne samo iskusniji) je izvukao maksimum ulažući uvek aduta kad zagusti, Edena Azara. I to mu je zamerano, dosada, plus prečesto pozivanje na Belgijanca. Lamps može da proba da igra atraktivnije (mada ne znam šta se pod tim podrazumeva), samo nema sa kim. On je ostao bez pojasa za spasavanje, to je već razlika od 15 do 20 bodova u sezoni koje ti Azar donese. Ako sada treba da menjate čitavu filozofiju ekipe i da verujete da bi mogli da vratite Kantea na nekadašnji nivo, čistom promenom uloge, ili da ćete ravnomerno raspodeliti težinu na ramena klinaca naviknutim da budu epizodisti, pa za to je potrebno vreme.

Vreme koje nemate.

Celsi navijaci

Jer narednih par godina bez uspeha, dok se akteri i ideje promene, su možda zalog za budućnost, samo. ne zaboravite, fudbal je postao prebrz za takve početke. Te nulte sezone na svojoj koži osećaju klubovi poput Milana, takva šiba je ostavila traga i na Realu, već sam pominjao Arsenalove muke, o Junajtedu da i ne govorimo.

Iskreno, meni kad pomenete oslanjanje na sopstvene snage, kao i oveštale kombinacije mladosti i iskustva, prva reakcija u svemu je da nema kinte, druga da taj čorbuljak mora da bude neukusan, samim ti što je u njega gurano ono što ti je ostalo, da se ne baci.

Tako je i sa Čelsijem, ako ne daju zaista te tri godine Lampsu (ne verujem da toliko neko može da traje u takvoj sredini, makar dao i najviše golova u klupskoj istoriji) on će se suočiti sa zahtevom da napravi Frankenštajna koji će zavoditi najlepše devojke.

Koliko je to realno, možete i sami...

Da se vratim tačerizmu, jednom je Megi sasvim ispravno primetila da se dobra namera ne računa, i da se niko ne seća dobrog Samarićanina zbog plemenite namere, već jer je imao novac da učini dobro delo...

Lamps kreće iz ove prve premise, što nije ohrabrujuće...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari