Poslednji žeton

  • Autor: Boris Jovanović

  • 29. januar 2013.

  • 17:47

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Mario Baloteli je Petar Pan, vreme definitivno nije kategorija u koju bi se trebalo uzdati u očekivanju da odraste. Zbog toga je Milanov potez nelogičan, da postoji eliksir za zrelost, prvo bi ga valjda isprobao sam Berluskoni.

Poslednji žeton
Retki imaju talenat, ali Bog svakome podari sposobnost da ga protraći.

Kod Super Marija radio je prekovremeno, Baloteli i jednog i drugog ima u izobilju. Neverovatna sposobnost da upropasti sve čega se dotakne van terena jasno je razdvojila ludaka od genija. Granica je inače tanka, mi sasvim obični nesposobni smo da je prepoznamo, međutim, tu crtu je Italijan povukao tokom jeseni tako da je većina primećuje bez problema.

Iz pespektive onoga što Mario jeste, Milan je rizikovao velike novce. Baloteli je četvrti napadač u svlačionici gde ih ima četvorica, nalik debeljku koji u depresiji prazni zalihe neobičnog dara koji poseduje.

Istina je, on je još sa strane kalendara gde budućnost nudi primamljive mogućnosti i sigurno je da Galijani igra na tu kartu, mada iz sasvim pogrešne premise. Godine ne znače, kako bi svaka gerontokratija sveta želela, mudrost, te dve stvari se nikako ne bi smele da se dovode u uzročno-posledičnu vezu.

Dakle, vreme neće promeniti Balotelija, to je zaludno nadanje, da su takve stvari moguće Silvio Berluskoni ne bi pozajmljivao svoje gumeno lice svetskim tabloidima.

Postoji čitava mašinerija iza pitanja "zašto baš on?".

Nekada je to nezrelost, nekada nostalgija, treći put osećaj odbačenosti koji Marija proganja bez obzira što je od ružnog pačeta postao labud. Uvek postoji razlog...

Međutim, stvar je u drugom, samo velikima su neke stvari dozvoljene, u naravi navijača je da se poklone pred majstorstvom i zaborave loše, svi znate da je fudbal igra svežih utisaka.

U tome je problem, Mario je negde zagubio onaj epitet "super", postao je sasvim običan. On nije ove sezone razmontirao Junajted, boje leta i oni golovi Nemcima su izbledeli, javnost i tribine su poput Izraelaca koje je Mojsije izveo iz Egipta, stalno im je potrebno dokazivanje kroz čuda.

Gde je Mario zaturio svoj "mojo", tu vrećicu šarma i sposobnost da nas ubedi da je njegova nesavršenost odlika razbarušenog genijalca?

Verovatno je deo odgovora u kombinaciji fizičke i mentalne sitosti. Taj osečaj da ti je svega previše je nešto od čega retko ko pobegne, pošto su snovi odbačene igračke, gube na vrednosti kad se ostvare.

Ali, bilo bi suviše jednostavno, nije baš da se Baloteli samo najeo dobrog života i da stvari postanu nezanimljive kada su dostupne, ima tu i drugih stvari, recimo nesposobnosti da se zadrži pažnja koliko traje jedna utakmica, ili opet odsustva samokontrole. Karakter nije plastelin, ne može se baš oblikovati po
želji, pogotovo kada rasitnite treću deceniju.

Znam, reći ćete da nije odrastao?

Tim gore, kada ste mentalno mlađi od onoga što pokazuje vaš ID to nije baš dobra polazna tačka za velike stvari, već naprotiv kašnjenje i prečica je ka onome što se podvodi pod "šta je moglo da bude".

Milan je zavrteo rulet i iskreno, liči na kockara koji je svoje nade stavio na žeton koji je već na stolu. Kako se takve priče završavaju znate i sami...

                                                       https://twitter.com/Boris_sportske
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari