O pravdi i detaljima...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 20. maj 2012.

  • 13:03

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • email

Fudbal nije igra u kojoj je boljem bilo šta obećano niti suđeno. Zbog toga ono što će neki proglasiti za nepravdu nije ništa drugo do fina nijansa koja je razdvojila sudbine dva velika tima.

Ponekad izgube i Nemci.

Nevolja sa njihovim porazima je što se vrate još jači, u fudbalu ili u životu, svejedno. Zato, u ovom svekolikom lamentu nad Bajernom, ne bih se baš za njih brinuo, ma koliko im se retko dešavale ovakve stvari, oni imaju stomak da svare poraz.

Ljudi koji danas govore o nepravdi polaze iz pogrešnih premisa, fudbal ne uručuje nagradu najboljima, to je potpuno nerazumevanje smisla.

Ne postoji apsolutno najbolji, ma koliko bi to pojednostavilo shvatanje igre i sveta uopšte. Ne, ovde se radi o nijansama, spletu okolnosti, lopta insistira na detaljima, jer svako ko igra finale - vredi, predug je to put da bi se varali svi ljudi sve vreme. Na neki način svako zaslužuje titulu u završnoj predstavi, o tome je reč.

Ako izuzmemo priče o tome kako je trijumf bio negde zapisan u zvezdama, pobeda je nagrada, jer je Di Mateo ostao veran jedinom načinu na koji je bilo moguće razmišljati o tituli. Osakaćeni tim, sa nekoliko epizodista koje je nužda dovela na naslovne strane je odigrao onako kako može, bez precenjivanja sopstvene moći. Kada bolje razmislite, pravilna procena snage je vrlina koja često odluči.

Bajern je prihvatio na leđa prokletstvo domaćina u ovakvim situacijama, ali čini se da nisu bili dovoljno Nemci u ovom finalu. Fudbal im je ponudio ne drugu, nego treću šansu, iscurela im je kroz prste, nemaju za čim da žale. Ta nacija je, do subote uveče, svaki popravni iskoristila da pokaže kako brzo uči. Zbog toga njihov poraz ide na groblje propuštenih prilika, tamo gde su spomenici na nemačkom baš retkost.

Eto, tako je "nepravda" pogodila nemačka srca. Ovakav Bajern, ako mene pitate, služiće u budućnosti kao primer mladim Germanima kako ne treba pristupati stvarima, odnosno prihvatati ih kao konačne pre vremena.

Čelsi?

Ovo nije priča o par milijardi koje je iznedrila matuška Rusija deleći svoja prirodna bogatstva spretnima i na sve spremnima. Potpuno je pogrešno svoditi trijumf na Romanov novac. "Plava revolucija" je počela tamo sredinom devedesetih dolaskom Luke Vijalija, pa Đanfranka Zole. Čelsi je prvi od svih engleskih klubova pristao na "Italian job".

Završilo se na način na koji Srbi tumače italijanske pobede, ti koji su na prvi pogled spašavali živu glavu, izašli su sa glavom na ramenima i zlatom u džepovima. Sad što se nekima čini da je sreća glavni glumac u ovoj Čelsijevom drami, pa to nije nešto oko čega će se u Londonu brinuti.

Ako bi se finale svelo u jednu rečenicu, Bajern je bio manje nemačkog samopouzdanja nego obično, Čelsi  manje engleske naivnosti nego gotovo uvek kroz istoriju. To je onaj detalj sa početka priče, nijansa koja je jedne častila, drugima naterala suze na oči...

                                                        https://twitter.com/#!/Boris_sportske
                                                          

  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari