Nejmar - Cipelarenje suštine
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 05.03.2018.
12:29
Izvor: Sportske.net
Ovo je nekada bila futuristička priča, mašine koje smo napravili okrenule su se protiv nas, ali daleko od toga da imamo pravo da se žalimo. Dobrodošli u svet u kome je pobeda korak ka dresu umesto lopte...
EPA-EFE/JEAN-BAPTISTE
Povezane vesti
Kada je prošle sezone Nejmar nasrnuo (zvuči smešno, znam) na pomoćnika Luis Enrikea, nekadašnjeg golmana Unzuea, mediji su to shvatili kao provokaciju, pokušaj Brazilca da pogura svoj odlazak tamo gde je trava zelenija.
U stvari, nije bilo planirano, Unzue je podsetio Neja kako je u njegovim godinama Ronaldinjo počeo da tamni i trikovima kupuje navijače. Povukao je paralelu koje se danas podjednako plaše PSŽ, Real i Brazil, da će Nejmar početi da se gasi, odnosno treperi. Roba sa police ima vek trajanja i ma kako svetlucava bila, ono što se krije ispod folije igra vremenom prepozna kao nebitno.
Navijače možeš da varaš još mnogo vremena, Dinjo je povlačio konce u svom lutkarskom pozorištu godinama nakon što ga je fudbal iscedio kao ozbiljnog igrača. Nostalgicni smo, spremni da čekamo potez, detalj, taj je uvek znao da nam priušti putovanje kroz vreme, ima nešto i u tome što ne želimo da naši heroji odrastaju, kao ni mi sami.
Neko od vas će proglasiti to za ukus, drugi će stati na one barikade na kojima je u naše vreme sve bilo bolje i klinci nemaju pojma, samo Nejmar je bolji igrač od Ronaldinja, ma šta vi o tome mislili. Možda rođen u pogrešno vreme, ni prvi, ni poslednji koji nije imao sreće sa krštenicom, premlad da preuzme skiptar od brazilskog Ronalda, Kake i napred pomenutog, ali i prestar i previše nestrpljiv da bude nekakav detant, tokom hladnog rata Portugalca i Argentinca koji traje deceniju.
Ali, nije reč o tome, već konzumerizmu naše civilizacije, Nejmar je poput lutke u izlogu na koju navuku šarene halje sa cenom, odnosno velikim brojem nula, on je najbolji dokaz da smo došli do one tačke gde forma cipelari suštinu bez milosti.
Pisao sam pre nekoliko dana o njegovim marketinškim ugovorima, pobede u njima vrede samo u službi konačnog cilja, naplate uloženog u prvo androgeno biće u istoriji fudbala. Njegove pobede, ne timske, da se razumemo, zbog toga "Zlatna lopta" jeste zavodljivi šapat trgovca vešto plasiran u želju onog koji kupuje.
Čarls Barkli je jednom rekao da vas to što ćete kupiti njegove patike neće učiniti igračem poput njega, samo ćete imati istu obuću, ali sa druge strane, igra zbog toga i jeste skrajnuta. Nećete postati Nejmar, ali ćete ličiti na Nejmara, dovoljno dobra zamena za odsustvo božanskog talenta.
Kad smo kod "Velikog lajavca", možda bolje da se prisetimo one mudrosti da bi za novac igrao za "Kju-Kluks-Klan", ali nemojte me pogrešno shvatiti, nije ovo ništa kontra Nejmara, on svira pleše fudbal u isto vreme.
Samo džuboks ne bira sam u kakvom će lokalu završiti, niti koja će se ploča zavrteti, to zavisi od želje onih što ubacuju kovanicu.
Zbog toga PSŽ podseća na srpske putare u januaru i svim ostalim mesecima kad padne sneg, konsterniran činjenicom da postoji viši interes. U ovom trenutku to je Brazil, ne kao patriotizam, već najtraženiji fudbalski bend na svetu. Kada ne igra za Brazil, Nej i kompanija gubi novac, nećete valjda platiti za Stonse bez Mika Džegera ili vam neko uvaliti "Južni vetar" bez Šemse Suljaković, takvu prevaru niko ne guta. Zbog toga rizikovati Mundijal za Nejmarov svet i korporacijski fudbal je veća katastrofa od propasti katarskih bušotina, to ima ko da hendluje, ovo prvo je stvar u kojoj su svi na gubitku, ne da se popraviti.
Barsa ne bi trebalo da likuje, tim pre što je ona kolektivni Nejmar našeg vremena, melting pot politike, glumljenja žrtve, nametanja ideala, njoj je svakako Nejmar lepše stajao, ali suštinski, kada stavimo igru na stranu, to je samo brendirana prošlost. Laporta je sa te strane u pravu, ne zbog toga što veruje u vrednosti koje deklarativno zastupa klub, već, jer on više nije vlasnik te prodavnice snova.
Na kraju, ma koliko mi to teško bilo da priznam, Brazil je verovatno najbolji fudbalski tim na svetu u ovom trenutku, i najveći razlog za to je Nejmar. Titeova revolucija ne bi mogla da bude izvedena bez njega, možete da srušite okupatora, samo ustanici sa pesmom na usnama će teško napisati deklaraciju o nezavisnosti kad se barut slegne.
Ali, i ako Brazil pokori Evropu na leto u Rusiji, za Nejmarov svet zlato na onoj lopti što se dodeljuje na kraju godine važnije je od boginje napravljene od istog materijala.
I tu je ona priča o cipelarenju suštine, klinci će pohrliti da kupe dres, umesto okrugle igračke.
Zbog toga su i Brazil i PSŽ sredstvo ili saučesnici, nikako centar i ishodište čitave priče. Baš kao u MekLuanovom proročanstvu, svesno smo stvorili alate koji nas sada oblikuju i kao zavisnike od snova, i kao opsednute tragače za smislom, dok nam poturaju kinesku robu.
Nemamo pravo da se žalimo...
U stvari, nije bilo planirano, Unzue je podsetio Neja kako je u njegovim godinama Ronaldinjo počeo da tamni i trikovima kupuje navijače. Povukao je paralelu koje se danas podjednako plaše PSŽ, Real i Brazil, da će Nejmar početi da se gasi, odnosno treperi. Roba sa police ima vek trajanja i ma kako svetlucava bila, ono što se krije ispod folije igra vremenom prepozna kao nebitno.
Navijače možeš da varaš još mnogo vremena, Dinjo je povlačio konce u svom lutkarskom pozorištu godinama nakon što ga je fudbal iscedio kao ozbiljnog igrača. Nostalgicni smo, spremni da čekamo potez, detalj, taj je uvek znao da nam priušti putovanje kroz vreme, ima nešto i u tome što ne želimo da naši heroji odrastaju, kao ni mi sami.
Neko od vas će proglasiti to za ukus, drugi će stati na one barikade na kojima je u naše vreme sve bilo bolje i klinci nemaju pojma, samo Nejmar je bolji igrač od Ronaldinja, ma šta vi o tome mislili. Možda rođen u pogrešno vreme, ni prvi, ni poslednji koji nije imao sreće sa krštenicom, premlad da preuzme skiptar od brazilskog Ronalda, Kake i napred pomenutog, ali i prestar i previše nestrpljiv da bude nekakav detant, tokom hladnog rata Portugalca i Argentinca koji traje deceniju.
Ali, nije reč o tome, već konzumerizmu naše civilizacije, Nejmar je poput lutke u izlogu na koju navuku šarene halje sa cenom, odnosno velikim brojem nula, on je najbolji dokaz da smo došli do one tačke gde forma cipelari suštinu bez milosti.
Pisao sam pre nekoliko dana o njegovim marketinškim ugovorima, pobede u njima vrede samo u službi konačnog cilja, naplate uloženog u prvo androgeno biće u istoriji fudbala. Njegove pobede, ne timske, da se razumemo, zbog toga "Zlatna lopta" jeste zavodljivi šapat trgovca vešto plasiran u želju onog koji kupuje.
Čarls Barkli je jednom rekao da vas to što ćete kupiti njegove patike neće učiniti igračem poput njega, samo ćete imati istu obuću, ali sa druge strane, igra zbog toga i jeste skrajnuta. Nećete postati Nejmar, ali ćete ličiti na Nejmara, dovoljno dobra zamena za odsustvo božanskog talenta.
Kad smo kod "Velikog lajavca", možda bolje da se prisetimo one mudrosti da bi za novac igrao za "Kju-Kluks-Klan", ali nemojte me pogrešno shvatiti, nije ovo ništa kontra Nejmara, on svira pleše fudbal u isto vreme.
Samo džuboks ne bira sam u kakvom će lokalu završiti, niti koja će se ploča zavrteti, to zavisi od želje onih što ubacuju kovanicu.
Zbog toga PSŽ podseća na srpske putare u januaru i svim ostalim mesecima kad padne sneg, konsterniran činjenicom da postoji viši interes. U ovom trenutku to je Brazil, ne kao patriotizam, već najtraženiji fudbalski bend na svetu. Kada ne igra za Brazil, Nej i kompanija gubi novac, nećete valjda platiti za Stonse bez Mika Džegera ili vam neko uvaliti "Južni vetar" bez Šemse Suljaković, takvu prevaru niko ne guta. Zbog toga rizikovati Mundijal za Nejmarov svet i korporacijski fudbal je veća katastrofa od propasti katarskih bušotina, to ima ko da hendluje, ovo prvo je stvar u kojoj su svi na gubitku, ne da se popraviti.
Barsa ne bi trebalo da likuje, tim pre što je ona kolektivni Nejmar našeg vremena, melting pot politike, glumljenja žrtve, nametanja ideala, njoj je svakako Nejmar lepše stajao, ali suštinski, kada stavimo igru na stranu, to je samo brendirana prošlost. Laporta je sa te strane u pravu, ne zbog toga što veruje u vrednosti koje deklarativno zastupa klub, već, jer on više nije vlasnik te prodavnice snova.
Na kraju, ma koliko mi to teško bilo da priznam, Brazil je verovatno najbolji fudbalski tim na svetu u ovom trenutku, i najveći razlog za to je Nejmar. Titeova revolucija ne bi mogla da bude izvedena bez njega, možete da srušite okupatora, samo ustanici sa pesmom na usnama će teško napisati deklaraciju o nezavisnosti kad se barut slegne.
Ali, i ako Brazil pokori Evropu na leto u Rusiji, za Nejmarov svet zlato na onoj lopti što se dodeljuje na kraju godine važnije je od boginje napravljene od istog materijala.
I tu je ona priča o cipelarenju suštine, klinci će pohrliti da kupe dres, umesto okrugle igračke.
Zbog toga su i Brazil i PSŽ sredstvo ili saučesnici, nikako centar i ishodište čitave priče. Baš kao u MekLuanovom proročanstvu, svesno smo stvorili alate koji nas sada oblikuju i kao zavisnike od snova, i kao opsednute tragače za smislom, dok nam poturaju kinesku robu.
Nemamo pravo da se žalimo...