Murinjo - Dinosaurus među ajkulama

Postoji neka teorija po kojoj smo kao klinci u mladosti fascinirani ili dinosaurusima ili ajkulama.

Pretpostavljam da maštovitija deca očekuju da nebo jednom pozeleni i tutnjava najavi ponovno preuzimanje vlasti koalicije okupljene oko Ti-Reksa. Jer, svet ljudi bi, nasuprot uvreženom mišljenju, mogao da bude ustreljen odjednom, iz zasede, nikako kao postepeno propadanje, dinosaurusi nisu bili poznati po  strpljenju.

Sa obožavaocima ajkula, stvari su prostije, nanjušiš krv i kreneš u potragu za plenom, predator može i da sačeka, ima luksuz da kruži hraneći se strahom svoje večere.

Nema sumnje da priča o Polu Pogbi i Žozeu Murinju jeste lutkarska predstava, Manđafuoko, odnosno onaj koji povlači konce je Mino Rajola.

I nema razloga da verujemo da se napolitanski debeljko  zamarao dinosaurusima dok se znojio kraj očeve peći za picu u Amsterdamu daleko od smrada Napulja i prekrasnog sunca Sorenta. U ovoj priči on je osetio slabost, kada je tako, sasvim je nebitno kada će zazvoniti za obrok, ima dovoljno zaliha.

Murinjo, ili dinosaurus iz ove alegorije nije primetio asteroid, ako je istina da mu je Pogba na unjkanje o različitim standardima vezanim za boju dresa, crvenog odnosno, onog fensi plavog sa Mundijala, odgovorio da se obrati Rajoli, jasno je, mamac je postavljen.

Sve ovo već se desilo sa Marsijalom, ali ta udica nije dovoljno velika da Murinja izvuče na površinu okeana koji stoji između njega i Junajtedovih ambicija.

Ovo je drugačije, Pogba je zalog klupske veličine, dragi kamen koji će biti prihvaćen kao zamena za jednom izgubljeni kredibilitet post Fergusonove ere.

I ovde dolazimo do kvake 22.

Pogba je simbol, više od igrača. U svetu ikona, nemoguće je naslikati anđela bez krila, tačnije dela na terenu nisu dovoljna, hodočasnici žele čuda, kompletan paket. Slepa vera u profesionalnom fudbalu nije dovoljna, Pogbu čini i ona odvratna frizura i ono "dabovanje" ili kako se već zovu oni smešni pokreti koji podsećaju na koreografije Ere Ojdanića. On nije običan, ne mislim na fudbalsku klasu, samo da parafraziram Andrića pod tom senkom superstara za ego njegovog trenera nema hladovine

Murinjo je sada već prešao granicu koja sredovečnu gospodu uvijenu u kašmir deli od natmurenih starkelja, nije tajna da je njegova ogorčenost otrovna za tim. Ta kiselina, jed, virus ne može biti slučajan uništio je Čelsi, zarazio i "Old Traford".

Zbog čega je Portugalac prerano postao nepodnošljivo gunđalo, neka vrsta Vengera samo sa više sreće da liči na Džordža Klunija?

Pa, pisao sam milion puta, zanatlija neće ošljariti, ali ni zadiviti, nesposoban da se menja, standardizovan do dosade, pre ili kasnije njegova filozofija će oboleti od artritisa, stenjanje i prigovaranje sada već postaje opterećujuće za klub koji se opasno približio životu od uspomena iz Fergijevog spomenara.

Istina je da Junajted više ne veruje Murinju.

Da je drugačije, uložili bi u budućnost, ovako se čeka da ga proguta nesposobnost da se prilagodi situaciji u kojoj su igrači veće zvezde od njega.

Podsetimo, u danima najveće slave, njegova ideja zajedništva slična je onoj Broja Jedan kada je u cvećari delio kintu, "Sve za jednoga, jedan za sve", svi su završili sa dolarom, ostatak je otišao invalidu koji zna svačije tajne. Nešto takvo, samo kada su zasluge u pitanju važi i za Portugalca, tamo gde igrači umesto njegovog tvrdog engleskog, slušaju buku iz slušalica, stvari postaju nategnute.

"Posebnost" nije vrlina kada se ne pobeđuje, Murinjo to sigurno zna bolje od drugih. Autoritet rezultata je jedino što je podložno proveri i što će ludo bogate klince održati na okupu, njima velike reči i motivacioni govori ne znače ništa. Ne prihvataju besplatne savete, čak ih preziru. Prirodno je da kada te neko poput Rajole sa dna lanca ishrane načini likom kome pripada najslađe parče plena, to je drvo koje ćeš zagrliti kad počne da se ljulja.

Sa druge strane, gomila voli bučne pobednike, kada nemate ništa čime bi drugima natrljali nos, ostajete samo nepristojni galamdžija. I zbog toga, u sivo obojeni, gorki Murinjo, dok sarkazmom proslavlja pobedu nad Lesterom i u situaciji kada osvaja bodove miriše na nesigurnost i navlači bes krda.

Niti su svi igrači Nemanja Matić, niti su svi Pogba, pogrešno je zanemarivati nijanse. Ali u svlačionici u kojoj što reče Brazilac Ronaldo, većina pilji u "Plejboj" umesto slušanja Kakine gospel muzike, treneri starog kova su osuđeni na podsmeh. Novo vreme traži nove načine ophođenja, hendlovanja situacija u kojima nijedan Bekam našeg veka neće proći sa povredom arkade od Ser Aleksovog nabadanja kopačke volejom, niti će neko kao u Kapelova vremena ostati zakačen za čiviluk u svlačionici.

Tu Murinjo pada, tiranin koji se pretvorio u tigra od papira, jer nije primetio da su dvorjani dobavili čepove za uši.

Pogba će duže biti u velikom klubu od svog trenera, to je barem sada izvesno. Pitanje je samo kada će Portugalcu to biti saopšteno u zvaničnoj formi.