"Mojo" protiv Zidanovog zakona - Kako je Real pocepao kulise od papira?
Autor: Boris Jovanović
četvrtak 15.02.2018.
12:14
Izvor: Sportske.net
Emeri je već gledao ovu utakmicu, odnosno njen original, a godinu dana kasnije se nije promenilo ništa, špekulant jednostavno ne ume da prepozna trenutak kada se sistem vraća u normalu. To ne abolira Real, oni su pronašli "mojo", ali te to uvek osudi da z
EPA-EFE/KIKO HUESCA
Povezane vesti
Veliki Herbert Markuze, je verovatno negde u trenucima strepnje prilikom bežanja iz nacističke Nemačke u koferu, osim jevrejskog porekla, poneo i čuvenu misao da "zakon i red jesu svuda zakon i red koji štite uspostavljenu hijerarhiju".
Sinoć mi je to palo na pamet, gledajući koliko se Real muči da pronađe onaj što kažu reperi "mojo", veru u sposobnost i harizmu, onu malu vrećicu klase oko vrata, koja ih odvaja u prethodne četiri godine od ostatka sveta.
Jer, vratimo se Markuzeu, Zidan je svojim zakonima štitio hijerarhiju, naivni će poverovati u priču o Benzemi kao stranom telu i razlogu, on samo radi ono što predradnik odredi kao najteži posao oko mešalice, tegli džakove na leđima, bez gunđanja.
Nije problem Benzema, ma šta vi mislili o sistemu, problem je što Real nije u formi, što ključni igrači deluju sito, ne treba ni to a priori osuđivati, tri puta za četiri godine, pa i onaj iz vica bi se umesto broja snošaja, odlučio za jednom, ali kvalitetno.
Hajde da se odmaknem od lascivnosti u onom smeru u kome fudbal nije napisan scenario, niko, mada je svojevremeno Murinjo osporavao tu teoriju, nije video utakmicu pre nego što se ona desila. No, scena je već bila postavljena baš za jednu ovakvu predstavu.
Da je ovo onaj gladni Real od pre par godina, Pari Sen Žermen bi bio isprašen poput razmaženog bogatog deteta za pola sata, ovako, oni su koristeći individualni kvalitet koji je znatno veći od kakvoće nespretno sklepanog tima, držali kralja u šahu, više od sat vremena. No, nevolja sa tim zlatnim fasadama je što kad jednom otkriješ trošnu građevinu, tu se napukline rašire kao morbila.
Mene PSŽ ponekad podseća na one raskošne kulise od papira što Severna Koreja pravi na granici sa Kinom, panoe iza kojih nema ničega, scene za kamere turista sa druge strane zida. Surov sam, ipak, je ovo nešto drugačije, u Pariz su Arapi doterali materijal, ali osim lavića na ogradi nisu baš puno uradili unutra.
Zidan nije mogao da za deset minuta pređe put od nekoga ko je imao sreće da bude na pravom mestu u pravo vreme, do proroka, mada ljudi vole da pojednostavljuju stvari. Kao da mu se ne računaju dva finala, u kojima se, zezao prvo sa Simeoneom, pa onda sa Alegrijem, dvojicom trenera za koje će većina utvrditi da svoje timove prave boljima nego što oni jesu.
Ali, Zidan je dobio ovaj meč, podigao je Asensija u trenutku u kome je PSŽ padao, u kome je proradila grozničava želja skorojevića da zadrži ono što je stekao. Ta mentalna kasica-prasica Parižana razbila se u onom trenutku kada su poželeli da od 1:1 počnu revanš.
To je zona koja razdvaja aristokratu od spretnog lihvara koji se obogatio u nevremenu. To je trenutak da ugrađena, sistemska korupcija prepozna promenu fudbalskih i svakih drugih prilika, da iskoristi privilegiju koja mehanizam funkcionisanja stvari vraća u početni položaj. Zidan je to video, Emeri nije, zbog toga mu se sve ovo učinilo jako poznato, kao onaj film što je gledao u Barseloni godinu dana ranije. I tada je, kao i sinoć, stegao jako kovčežić sa malenim dobitkom, toliko jako da mu je iskliznuo i završio van dometa.
Ovo naravno ne znači da je čitava priča gotova, nikakav veliki problem, a Realov jeste takav, i konstanta je od početka sezone, ne rešava se za deset minuta, niti sa dva poteza, to je uvek zaključak svake neuke bene.
Zidan će morati da pronađe nešto jače od "mojo efekta" pred Pariz, da upristoji tim u defanzivi, da napravi razliku između onoga što neko sigurno može i onoga što bi neko mogao da mu donese, inaće će opet zapasti u isti problem, da čeka 10 minuta i detalj ili dva.
U ovoj situaciji to je bespotreban rizik...
Sinoć mi je to palo na pamet, gledajući koliko se Real muči da pronađe onaj što kažu reperi "mojo", veru u sposobnost i harizmu, onu malu vrećicu klase oko vrata, koja ih odvaja u prethodne četiri godine od ostatka sveta.
Jer, vratimo se Markuzeu, Zidan je svojim zakonima štitio hijerarhiju, naivni će poverovati u priču o Benzemi kao stranom telu i razlogu, on samo radi ono što predradnik odredi kao najteži posao oko mešalice, tegli džakove na leđima, bez gunđanja.
Nije problem Benzema, ma šta vi mislili o sistemu, problem je što Real nije u formi, što ključni igrači deluju sito, ne treba ni to a priori osuđivati, tri puta za četiri godine, pa i onaj iz vica bi se umesto broja snošaja, odlučio za jednom, ali kvalitetno.
Hajde da se odmaknem od lascivnosti u onom smeru u kome fudbal nije napisan scenario, niko, mada je svojevremeno Murinjo osporavao tu teoriju, nije video utakmicu pre nego što se ona desila. No, scena je već bila postavljena baš za jednu ovakvu predstavu.
Da je ovo onaj gladni Real od pre par godina, Pari Sen Žermen bi bio isprašen poput razmaženog bogatog deteta za pola sata, ovako, oni su koristeći individualni kvalitet koji je znatno veći od kakvoće nespretno sklepanog tima, držali kralja u šahu, više od sat vremena. No, nevolja sa tim zlatnim fasadama je što kad jednom otkriješ trošnu građevinu, tu se napukline rašire kao morbila.
Mene PSŽ ponekad podseća na one raskošne kulise od papira što Severna Koreja pravi na granici sa Kinom, panoe iza kojih nema ničega, scene za kamere turista sa druge strane zida. Surov sam, ipak, je ovo nešto drugačije, u Pariz su Arapi doterali materijal, ali osim lavića na ogradi nisu baš puno uradili unutra.
Zidan nije mogao da za deset minuta pređe put od nekoga ko je imao sreće da bude na pravom mestu u pravo vreme, do proroka, mada ljudi vole da pojednostavljuju stvari. Kao da mu se ne računaju dva finala, u kojima se, zezao prvo sa Simeoneom, pa onda sa Alegrijem, dvojicom trenera za koje će većina utvrditi da svoje timove prave boljima nego što oni jesu.
Ali, Zidan je dobio ovaj meč, podigao je Asensija u trenutku u kome je PSŽ padao, u kome je proradila grozničava želja skorojevića da zadrži ono što je stekao. Ta mentalna kasica-prasica Parižana razbila se u onom trenutku kada su poželeli da od 1:1 počnu revanš.
To je zona koja razdvaja aristokratu od spretnog lihvara koji se obogatio u nevremenu. To je trenutak da ugrađena, sistemska korupcija prepozna promenu fudbalskih i svakih drugih prilika, da iskoristi privilegiju koja mehanizam funkcionisanja stvari vraća u početni položaj. Zidan je to video, Emeri nije, zbog toga mu se sve ovo učinilo jako poznato, kao onaj film što je gledao u Barseloni godinu dana ranije. I tada je, kao i sinoć, stegao jako kovčežić sa malenim dobitkom, toliko jako da mu je iskliznuo i završio van dometa.
Ovo naravno ne znači da je čitava priča gotova, nikakav veliki problem, a Realov jeste takav, i konstanta je od početka sezone, ne rešava se za deset minuta, niti sa dva poteza, to je uvek zaključak svake neuke bene.
Zidan će morati da pronađe nešto jače od "mojo efekta" pred Pariz, da upristoji tim u defanzivi, da napravi razliku između onoga što neko sigurno može i onoga što bi neko mogao da mu donese, inaće će opet zapasti u isti problem, da čeka 10 minuta i detalj ili dva.
U ovoj situaciji to je bespotreban rizik...