Mojes - Na putu za Golgotu...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 22. april 2014.

  • 14:26

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Simbolično, za Uskršnji vikend, Dejvid Mojes je poneo krst na leđima, njegov odlazak je iskupljenje za Glejzere i igrače. Čisto da se ne zaboravi, Junajtedov neuspeh je itekako deljiv, makar i onaj koji je platio ceh morao da proguta sve iz tanjira...

Kad bolje pogledam, Mojesom sam se bavio čitave godine. Početne mučnine na klupi sam proglasio morskom bolešću, kasnije je postalo jasno da on nema stomak za ovakvu plovidbu.

Držaću se stava da je Ser Aleks savršeno dobro znao šta radi, jedino što nije mogao da pretpostavi da će se vreme, od oblačnog, pretvoriti u uragansku nepogodu.

Mojes je pravi tip na pogrešnom mestu, u najpogrešnije vreme, ako je tako nešto ikako moguće. Menadžer iz doba Jure, sa onim polazom svakog naivka, težak rad se isplati.

Uglavnom je tačno, izuzev možda u Srbiji, no, da se ograničimo na fudbalski moralne zemlje.

Izabranog Škota je Makluanovo globalno selo osudilo pre nego što je i počeo. Sećate se, svako poređenje sa Ser Aleksovim korenima i posrtanjima u drugoj polovini osamdesetih vas isključuje iz ozbiljne rasprave. Jer, u tom vremenu su Junajted i Engleska na rukama imali krv Hejsela i praktično bili u ćeliji, izolovana kažnjenička kolonija.

Zbog toga je Fergi i preživeo, nikoga nije bilo briga, niko nije gubio novac.

Mojes je vrednica zarobljena u korporacijskom lavirintu, nenaviknuta na igre prestola.

Mančester Junajted je fudbalski "Trumanov šou", život pred očima svih. Od samog početka bilo je vidljivo da se novi menadžer preterano znoji pod svetlima reflektora, u Evertonu ne postoji žiri koji bi ocenjivao umetnički utisak, u Junajtedu se od vas očekuje i da se dopadnete.

Nije dorastao, kada pokušate da preskočite vašu ligu, a pri tome nemate dovoljno vremena da vežbate, provalija je prva opcija.

Znate li kada je jedino Junajted delovao dobro?

Protiv Bajerna, kada je ličio na Everton, da nije boje dresova, lako bi ih bilo pomešati. Tu je Mojes bio na poznatoj teritoriji, tamo gde se nabiješ u ugao sa nožem u zubima. Ima izraz u engleskom za to, slugfest, nešto kao makljaža, borba u kojoj nema pravila.

Poznajem hardcore navijače Junajteda koji su ga tada prezreli. Jer, Junajted se u onom pozorištu u kome se sanja ne brani, odnosno, bolje je biti na podu nego konopcima, ako me razumete. Imao je solidan rezultat, ali je izgubio poštovanje. Ima logike, džinovi, Junajted to jeste, padaju uz tresak, ne na poene.

Neuki će ismejati Mojesov trenerski dar. Međutim, sklon sam da verujem da u Martinezovoj nadgradnji ove sezone ima itekako solidne građe iz Mojesove ere. Samo, vrline iz Evertona su u Junajtedu pretvorene u Pandorinu kutiju. Sve čime je raspolagao Mojsi, onog trenutka kada je stigao u Karington postalo je, ne bezvredno, već iskra njegovog pada 11 meseci kasnije.

Ne aboliram ga, trošio je letos vreme na Fabregasa iako je bilo jasno da od toga nema ništa. Ostao je na pola puta između želje da protera Fergijevu senku sa terena i hvatanja za prethodnikove slamke, rasute svuda po Old Trafordu. Oduzeo je sebi pravo na iskusne šerpase tako što je rasformirao Fergusonov ratni štab. Za njegove ljude gotovo sve je bilo novo. Nije postojala ravnoteža moći, jednostavno, Ser Aleksovo nasleđe, makar i kroz igrače njegove ere, bilo je prejako.

Znate šta je najsmešnije od svega?

Mojesov najveći doprinos je što je sebe prineo kao žrtvu. Ovo nije njegov poraz, ovo je poraz Mančester Junajteda, vlasnika koji ne razumeju baš ništa i igrača koji će istim putem kao Mojes. "Izabrani" je poneo krst za sve njih, simbolično, smenjen je za Uskršnji vikend, samo se čekao pravi trenutak da to bude saopšteno.

I to bez stila, tvitom, tri beznačajne utakmice pre kraja, Junajted je odlučio da prikuca Mojesa za krst na Golgoti. Da on bude taj koji će iskupiti grehe Glejzera i samih fudbalera.

Nekako se prečesto zaboravlja, mada Geri Nevil nije propustio priliku da na to podseti, da su ovi igrači nečinjenjem izdali kapetana. Da je postojao otpor, da je sa Fergusonom otišao i osećaj moranja.

Ne radi se o Bajernu, Sitiju, Liverpulu, ne, setite se utakmice u Atini. Ta je presuda igračima velikog Mančester Junajteda. Ono kako su izgledali u tih 90 minuta je nešto što je testament koji su ostavili u poslednjoj sezoni. To je pismo o namerama koje su imali u ovom sezoni.

Ne razumete?

Polako, Mojes će trajati više od većine njih, to možete da uzmete kao aksiom.
  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari