Mihina TNT cvećara - Sir Oliver umesto Grunfa!

Znate kako kažu, ne možete da činite stvari nespojive sa načinom na koji vidite sebe. To dovodi do apsurda, neprestane kolizije ambicije i cilja. Ako vam je dosta moje smaračke metafizike, prevedeno na jezik Siniše Mihajlovića, on uvek postavi oblake previsoko da bi ih dotakao, možda će to neko podvesti pod velike snove, cinik poput mene uvek u ovakvim situacijama citira Grunfa.

"Ko živi u nadi umire izviždan", napisao sam, ne jednom, na epitafu palim fudbalskim trenerima.

Jer, varljivost nade uvek ima prečicu u nerealnim očekivanjima, sad da ne krenemo maksimom Homera Simpsona da je neuspeh nauk da ne treba pokušavati, ali kada stvari sagledavate na način na koji to čini Mihajlović, pre ili kasnije, neko će se pozvati na citat.

I kada vas suoče sa pepelom ugasle nade, onda sledi ponoćni otkaz u torinskom hotelu.

Jer, Mihajlović je doveden da "Bikove" uvede u Evropu, tačnije, sam je nametnuo imperativ, oročio snove na dve sezone, u današnjoj Seriji A, kada više nema "sedam sestara" to može da zvuči legitimno, samo, Siniša nikad ne računa sa "Malom braćom". Ti moderni franjevci Serije A su timovi poput Atalante, Sampdorije, neko ko prerušen u skromnost i skrušenost svog nižeg isusovskog reda prigrabi počast kojoj se niko nije nadao.

Zbog toga biti šesti u Italiji, nije uspeh za Milan (mada nisam siguran da mi je njihova novija istorija baš saveznik u ovoj tvrdnji), ali jeste podvig za timove poput Torina.

I kada se ponudite da budete "delivery man", odnosno da isporučujete stvari onima koji vas drže za reč, ovakvi krajevi poput Mihajlovićevog su vrlo verovatni.

On ove sezone nije ni gubio, ali ni pobeđivao, to je već presuda, da je rođen tridesetak godina ranije kada je čaša u ovoj ligi bila polupuna kad ne izgubiš, ovog jutra ne bi bio na tržištu rada. Ali, navike su se promenile, to što ćete spakovati po bod u autobus u dve posete "Meaci" ne znači ništa, kada nekakav SPAL učini to isto protiv vas samih.

Da li je Torino dovoljno dobar za Evropu?

Nije, ma šta Mihajlović mislio o tome, i to nema veze sa trenerom i njegovom projekcijom. Zakačen je za leđa "Gala" Belotija, kada on stane ne postoji pojas za spasavanje. I ovaj tim je to pokazao, Mihajlović je izvukao pogrešnu kartu iz špila, pred očima mu je verovatno sinoć zasvetlela etiketa sa Nijangovog dresa, 20 miliona, kada to prevedete u istoriju, ovaj nikad dokazani napadač je najskuplje pojačanje u istoriji kluba.

Kada igrate "va bank" što Mihajlović prečesto čini, stvari su vrlo jasne, ne postoje polovični uspesi, niti ćete odšetati iz kazina zadovoljni, tu su vam ishodi ili puni euforije, ili se teturate kao pijanac izvrnutih džepova.

I kod Mihajlovića je tako, njegova trenerska karijera je, mada je lako pametovati kad se završi, obeležena pogrešnim izborima, tamo gde je trebalo ostati, on je okretao leđa, ono od čega je trebalo bežati, on mu je hitao u susret.

Za razliku od igračkih dana, to što krećete iz pretpostavke da ćete dati 15 golova i da će zbog toga svi zažmuriti na vaše brljotine u odbrani i one duge lopte koje su izluđivale navijače "repstacije" Jugoslavije, trenerske cipele su neudobnije. Tu stvari ne rešavate darom, već procenom, tu glava ne služi da nabodeš protivničkog igrača, već da je sačuvaš hladnu, Miha to ne ume.

Igrači koje je trenirao veruju da je Mihajlović najbolji selektor koga je Srbija imala, i pre nego što skočite da razglabate o Ademu Ljajiću i himni, trebalo je da ostane na toj klupi 2014. Umesto toga, odšetao je uz priču da nije ostvario cilj, Mundijal u Brazilu. Meni je to zamirisalo na dimnu zavesu, biće da je osetio da će postati kolateralna žrtva obračuna u savezu.

Posle Sampdorije pomislio je da će hodati po vodi u Milanu što je otprilike bio preduslov da iz onog jadnog tima iscedite suvu drenovinu. Čini se da tada, odabravši "Rosonere" umesto sunca napuljskog juga, potrošio poslednji žeton za igru za velikim stolom.

Nije da ga otpisujem, samo u Seriji A, ovo je posao za cinike i opsenare, one koji zauzdavaju ambicije i prave odstupnice, setite se, u Koverćanu ih, uz tajne najbolje taktičke pripreme na svetu uče još jednu stvar, napisanu takođe u "Alan Fordu", a to je da je bolje hrabro odstupiti, nego kukavički poginuti.

Nekakav Sir Oliver uvek ima veću šansu da preživi na giljotini Serije A nego Oto Fon Grunf, to ste valjda već naučili.

Nije ovo kraj, samo Mihajlović zaslužuje bolje od toga da postane nekakav Zenga ili Balardini Serije A. A za to je potrebno da se odmakne od Italije, možda će u nekoj drugoj cvećari, makar i siromašnijoj od one u kojoj okapa TNT družina bolje sagledati neke stvari.