Miha - Bekstvo iz Šošenka

  • Autor: Boris Jovanović

  • 12. april 2016.

  • 14:30

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Ako izuzmemo tradicionalno srpsko verovanje da će zid popustiti ako ga dovoljno puta udariš glavom, ovo je bio jedini način da se Siniša Mihajlović spase i napusti Berluskonijevu instituciju zatvorenog tipa.

Miha - Bekstvo iz Šošenka
Siniši Mihajloviću su u sitne sate vratili sat, novčanik i skinuli mu onu gvozdenu kuglu sa noge, tako valjda izgleda uslovni otpust. Ne znam da li su mu  sotto voce (šapatom) poželeli da mu potraje sloboda, odnosno da se nikad ne vrati, ali oni koji ostaju da "služe" kada se vrata "Milanela" zatvore sigurno taje takvu pomisao. Miha je prošao bolje, kazna mu je skraćena.

Iza tih betonskih zidina jedne zbilja fascinantne prošlosti ostaje klub, sužanj Silvija Berluskonija, maštajući o begu od mušičavosti okrutnog upravnika.

U nekim detaljima neodoljivo liči na "Bekstvo iz Šošenka", ako izuzmemo svojevoljnu odluku Siniše Mihajlovića da perorezom iskopa tunel ka nekadašnjem Milanovom carstvu glamura i cezarističke slave. Samo, onaj nevini advokat je imao makar godine pred sobom, kod srpskog trenera je kazna podrazumevala vremensku oskudicu.

Kada sam letos spakovao u prognozi Milan, odmah iza Juventusa i Napolija, pošao sam od navodne izvesnosti povratka Ibrahimovića. "Popušio sam foru", što kažu Bosanci, iako ne navijam za Milan. Bez Šveđanina, tog neumornog sudije u malim mečevima, Milan je najgore igrao protiv slabih, to nema veze sa trenerom, već karakterom igrača. Oni nisu dovoljno dobri za Milan, to zna i Mihajlović, ali i Galijani. Vraćamo se na onu priču o omletu i jajima, ili u srpskoj verziji sastojcima neukusne pite koju ovaj narod kuša svakog dana. Ne biva, tih 90 miliona kojima maše Berluskoni su pouzdan indikator nerazumevanja stvari.

Italy Soccer Serie A

Ovaj Milan je godinama oblikovan od već korišćenog plastelina, kombinacija potrošenih besplatnih igrača i srećnika sa prihvatljivom cenom.

To što je klub potrošio na Romanjolija i Baku većinu novca je nemogućnost da se dovede bolje. Ovaj prvi je štoper budućnosti, koga je Mihajlović istesao u Sampdoriji i normalno je da će odbranu okupiti oko njega, za osetljive poslove angažuješ ljude od poverenja. Za drugog je plaćena klauzula u 29. godini. Da je vredeo toliko, i pored ovih golova u Seriji A, završio bi u Ligi šampiona, nije to pitanje veličine kluba već svesti da ti nije baš puno ostalo na najvišem nivou.

Možda vam deluje surovo, ali u Milan danas ne ide ko ne mora. Kada se kaže 90 miliona, ne govori se o nadograđivanju tima, jer tim nemaš, ne možeš da nakačiš veštačke nokte ako nemaš prste. Juventus je potrošio 120, dodajući začine već ukusnom jelu, Manćini je spucao mnogo u svoju verziju Intera, ali su i njegovi prethodnici ulagali, zakon velikih brojeva sugeriše da ćeš i na FM, pre ili kasnije ubosti pojačanje.

Zbog toga priča o utrošenom novcu pada u vodu kao nerazumevanje odnosa proizvoda i novca, fudbaler ima svest za razliku od robe u supermarketu, Karl Marks bi vam se narugao.

Italy Parma Crisis

Drugim rečima, Milanov prelazni rok je prinuda, oni koji su ispred njih na tabeli su uložili mnogo više u poslednjih pet godina (izuzev Fiorentine) i imaju bolju startnu poziciju za privlačenje igrača. Na kraju, Milan je tu gde bi trebalo da bude i to nema veze sa Mihajlovićem trenerskim kvalitetima, već nesposobnošću da proceni šta je šansa karijere i neshvatanjem da zid neće popustiti ako ga dovoljno puta udariš glavom. Birao je između Napolija i Milana, sujeta ga je povela na sever. Jasno, odmah ćete mi prišiti epolete generala posle bitke, ali nije jasno šta je tačno navelo Mihajlovića da poveruje da ovaj Milan kvalitetom tima može da se poredi sa Napolijem, čijih šest ili sedam ključnih fudbalera već godinama igraju zajedno.

Ok, ne možeš da biraš kada će ti se namestiti veliki klub, zlatna prilika je propala krivicom Antonija Kontea i njegovog predomišljanja u vezi ostanka u Juventusu. Mihajlović je u maju 2014. bio viđen za trenera daleko najboljeg tima u Italiji, ali novi trener Čelsija je ostao još dva meseca i odštetao na početku priprema. Tada je Alegri zgrabio priliku ispred nosa Srbinu. Sve posle toga je utešna nagrada, ne zbog veličine kluba, već jer krećeš iz neravnopravnog položaja, trkaš se sa vezanim nogama u vreći, a od tebe se očekuje da osvojiš medalju na 100 metara.

Sve ovo ga ne abolira, zadesio se u Fiorentini, možete da proverite brojeve, u trenutku kada su braća Dela Valje odlučila da promene šifru na sefu. Milan je nova greška, pogledajte kako su se stvari razvijale u tom klubu od leta 2012. Razumnije potomstvo, oličeno u Marini Berluskoni je gazda Silviju preotelo ključeve odaja sa blagom, prodati su Ibra i Tijago Silva, a onda primenjena čuvena srpska dimna zavesa kad presuši izvor, "oslanjamo se na svoju decu".

El Saravi

Promovisani su gromoglasno De Šiljo i El Šaravi, dovedeni Krkić, kasnije i Baloteli, iz tog tima, osim nezainteresovanog Marija koji je odlazio i vraćao se kao na autobuskoj stanici, ostali su Montolivo i sada epizodista De Šiljo koji je na pragu Juventusa. Zaboravio sam i Meksesa koji je maskota, preživeo je leto dekretom Silvija Berluskonija.

Milan nema nikakvu strategiju osim varanja svih ljudi sve vreme, to sa trenerima nema veze. Na kraju krajeva, hvaljeni Alegri je u Milanu u poslednjoj sezoni imao gore rezultate od Mihajlovićevih, do zime kada ga je zamenio Klarens Sedorf.

Nije ni samo novac u pitanju. Navode mnogi Fiorentinu, čak i navijači Milana, kao primer da se može bez velikog novca.

Moram da vam srušim Sneška, Fiorentina ima mnogo bolju skautsku službu od Milana, crveno-crni sistem je razoren prvo marginalizacijom, a onda i odlaskom Arijeda Brajde.

Uz to, ako pogledate kontinuitet koji imaju u Toskani, njihove ćudljive gazde, prodavci cipela, nemaju običaj da crtaju taktike kečapom na salvetama i dele savete trenerima, insistirajući da se kopira Barselona. Tamo je pritisak manji, imaju luksuz da se sačekaju mlađe igrače, ali i ono najvažnije, nema potrebe da se cirkuskim tačkama skreće pažnja sa suštine stvari.

Nikada neću zaboraviti snimak iz Milanove svlačionice i izraz lica Fernanda Toresa kada Berluskoni traži od novog trenera Inzagija da iz sve snage viče, kao kakav bubuljičavi klinac na tribini iza gola, "Svi u napad".

Berluskoni

Ozbiljni klubovi, i treneri, na kraju krajeva, nisu gazdini olovni vojnici, ali ni poligoni za učenje momaka koji su tek skinuli kopačke. Sedorf, Inzagi, Broki poneli su i poneće "Pepovo prokletstvo", apsolutno nerazumnu pomisao da trener-početnik može da pokori svet, bez senke Lea Mesija nad svojom glavom.

Neće ovo biti kraj urušavanja Milana, njihovi protivnici ne moraju da brinu. Miha im je kao posvetu ostavio Donarumu, to što Berluskoni tvrdi da će ovo dete 15 narednih godina čuvati mrežu Milana, neodovoljivo podseća na 2012. i uspostavljanje vladavine "Faraona" El Šaravija. Ta Berluskonijeva "država" nije baš potrajala, jer je građena od peska, bilo je baš dosta zaliha, ostalo je dovoljno da se baca u oči navijačima i javnosti.

Doduše, sarkofag u piramidi ostarelog despota je napunjen dragocenostima, nevolja je što bi i sam Milan jednog dana mogao da završi u njemu, ako ne pobegne iz Berluskonijevog lavirinta.
  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari