Mančester Junajted - Magare u blatu...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 04. oktobar 2020.

  • 20:12

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Igra je šaljiva, zapalo je Murinju da ogoli stvari do kraja i izloži podsmehu upropašćeno preduzeće u kome je Ole Gunar Solskjer stečajni upravnik. Na kraju ostao je prašnjavi itison i skapali filadendron kao u "Boljem životu"...

Mančester Junajted - Magare u blatu...
Foto: EPA-EFE/Alex Livesey
Kada je Mančester Junajted poslednji put primio četiri gola za poluvreme, bila je 1990. i Ser Aleks je osvojio kup na kraju sezone uz naslov, „Uzmi pehar i vrati se u Škotsku“.

Bio je to prvi trofej za četiri godine koliko je obećavao bolje sutra, više je ličilo na onu budućnost u kojoj je Van Gal mahao jeftinom srebrninom kao portir satom i slikom dok mu na pažljiv način uručuju kartu za odlazak.

Jeste, „Đavoli“ su bili toliko užasni, završili su šampionat na 13. mestu, iako će Ferguson to demantovati u svojoj autobiografiji bio je na par poraza od otkaza tokom Božićnog ludila

Taj meč protiv Foresta i poker za poluvreme je nekako postao simbol nepoverenja ili bolje rečeno nesposobnosti umorne javnosti da prepozna veliku stvar u nastajanju.

Ostalo je istorija.

Samo ako se Solskjer nada da je bruka protiv svog prethodnika Murinja početak boljih stvari, njegov optimizam je za žaljenje.

Ser Aleks

Da se razumemo, Totenhem je samo mrcvario Mančester Junajted jer postoji duga tradicija čerupanja „pevaca“ na „Old Trafordu“. Samo su iskoristili onaj savet što će vam dati pijani, bezubi čiča ispred zadruge, a tiče se magarca zaglavljenog u blatu.

Velika većina timova PL bi danas pobedila u Mančesteru i to je tužna istina. Imam običaj da kažem da Ole Gunar Solskjer liči na profesora fizičkog nesvesnog da se stvari ne završavaju kada tetkica pritisne zvono. Postoje posledice...

Ako izuzmemo onaj niz u trenutku kada je preuzeo tim gubitnika, on nijednog trenutka nije pokazao da kontroliše situaciju. Ako sam Murinja nazvao dinosaurusom u staklarskoj radnji, Norvežanin je pažljiva šerprtlja, na kraju dođe na isto, odnosno gore.

Murinjo

Samo, što se u slučaju, grabljivca kakav je Murinjo možete nadati da će u tom gaženju po staklu uništiti i nekog protivnika. Kod Solskjera takve stvari retko dolaze i obično uz izvinjenje.

Odluka da mu podjednako nesposobni direktori povere snove na čuvanje je katastrofalna iz nekoliko razloga.

Prvi je činjenica da je Solskjer zaleđen u prošlosti. Onoj Fergijevoj čiji je bio deo kao strpljivi epizodista u predstavi, uvek spreman da, makar i kroz kame,o izraste u junaka dana.

I to mu niko neće oduzeti.
 
I to je ujedno njegovo prokletstvo, verovanje da su Fergijevi minuti posledica veličine kluba, a ne veličine Škota samog. Ne pobeđuje Junajted sam po sebi, niti su ovo herojska vremena.

Solskjer

Milion puta sam vam napisao da ne živimo u veku ideologija i zadatih parametara, ovo je novi, vrli svet u kome je merkantilizam Ser Aleksovog tipa nemoguć. Više nije realno izmisliti kakvog Danijela Džejmsa za 15 miliona iz Velsa i pozivati se na pobednički duh koji ti navodno ušpricaju kad prođeš kroz dveri Karingtona.

Ne dižeš trijumfalne kapije kad ne pobeđuješ, ma kako ovo bila prosta istina,Solskjer je ne razume.

Gubitnici, gore nego korona zaraze velike timove. Niko nije imun na virus neuspeha, pogotovo preplaćeni igrači, panične kupovine, verovanje da će mediokriteti kada obuku crveni dres, kao bonus dobiti i hormon rasta.

Megvajer, Van-Bisaka, pomenuti Džejms, da ne nabrajamo brljotine Oleovih prethodnika neće postati bolji, jer si ih platio više.

Vudvord

Baš ste me vređali kada sam vam pre četiri godine na ovim istim stranicama napisao da je Pogba solidan igrač u velikom timu, da su ga ljudi poput Pirla i Vidala oslobodili pritiska i bukagija odgovornosti. Kada gradiš ekipu oko nekoga ko nije mentalno spreman da bude ni predsednik odeljenske zajednice, jasno je da ćeš se razočarati.

Nije ovo ništa novo, samo je ogoljeno.

Solskjer neodoljivo podseća na stečajnog upravnika, sve je tu, direktori koji su uništili preduzeće, zaposleni koji nemaju gde, grobna tišina, pocepanbi itison, možda bi bilo zgodno da unesu neki mrtvi filadendron u svlačionicu da doživljaj bude potpun.
Solskjer dovodi slične sebi, voljne i prosečne, to je ubitačna kombinacija, nešto od čega se klub neće oporaviti decenijama. A opet, on je samo pohabani kišobran na pljusku koji u onom sivom gradu ne staje godinama.

Neće se razvredriti...
  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari