Livorno - Da li je drug Tito bio u pravu i odlazi li zaista radnička klasa u raj?
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 30.04.2018.
14:57
Izvor: Sportske.net
Na uranku će svanuti, Livorno je izabrao najbolji trenutak da se pojavi u novo svitanje. Samo da li su, kao kod Rundeka prilike nove i da li je ulozi u istoriji došao kraj? Od Dućeovog sirotinjskog kvarta, preko trga na kome se ljuljao, do Papijevog eskor
Twitter
Povezane vesti
Kada u "Šangaju" odete u zajedničko kupatilo, svi stanari znaju šta se ručali.
Makar se tako pričalo ,kada su fašisti u crvenom Livornu izgradili sirotinjski kvart, štedelo se na svemu, u svrhu ponižavanja radnika na dokovima.
Na kraju krajeva u ovom toskanskom gradu rođena je komunistička partija Italije, ovde i dan danas slave Staljinove rođendane i sa tribina stadiona poručuju da je Tito bio u pravu, da su "fojbe", grobovi u krasu u koje su jugoslovenski partizani 1945. oko Trsta bacali domicilno italijansko stanovništvo bile potreba, ne zločin.
Da je mogao, Musolini bi potopio Livorno kao Atlantidu. On je gradio futurističke fašističke gradove poput Latine, prekrajao istoriju, sebe gledao kroz iskrivljenu vizuru klovna koji bi da postane upravnik cirkusa, ali Livorno ga je uvek podsećao na onaj bauk iz manifesta što kruži Evropom. Jer, na dokovima je uvek uz ideju socijalne pravde vladao internacionalizam uslovljen brodovima koji su pristizali, hermetičko zatvaranje Italije nije bilo moguće baš zbog tog mešanja sabraće u siromaštvu.
Ako čuje iz pakla, na stadionu koji je svojevremeno nazvao po svojoj sestri Edi Ćano Musolini (udala se za grofa Ćana koji je postao fašistički ministar inostranih poslova) i danas odjekuje pesma "Pjacale Loreto", peva je ceo stadion pogotovo kada gostuju Milan, Verona i Lacio, na tom trgu "Duće" je visio naopako sa ljubavnicom Klarom Petraki poslednjih dana rata.
Kada ne slave Staljina, Tita, Čea, grad se ruga Berluskoniju, navijači će skupiti novac između sebe kako klub ne bi plaćao njihove kazne. Bilo da se podsmevaju "Vitezu" zbog presađivanja kose i marame na glavi (tvrde da nije imala za šta da se primi jer ispod nje nema ničega u glavi), bilo da uvek podsete sada senilnog starca na doba kada je umesto fudbala našao novu pasiju, bunga-bungu (ovo mu je otkrio rahmetli pukovnik Gadafi), ti lučki radnici su uvek spremni da plate svoje cehove.
Većina stanovnika Livorna Berluskonija posprdno zove "Papi", aludirajući na mlade devojke koje je skupljao na "tematskim večerima" i koje su ga tako zvale.
Navnodno je prema svedočenju Naomi Leticije postojala rečenica, "Papi, tvoj eskort je parkiran", što bi nekog naivnog uputilo na Ford Eskort, pa se Livornesi i dan danas zajebavaju sa tom rečenicom.
Čak i oni koji su uspeli među njima, poput nekadašnjeg kapitena Kristijana Lukarelija, spremni su da bace nekoliko miliona kako bi zaigrali za klub, on je dete "Šangaja", odrekao se velikog novca kako bi se vratio u grad.
"Drugi su sebi kupili jahte, kola i kuće, ja sam kupio dres Livorna", rekao je jednom prilikom.
Njegov agent je izdao i knjigu u kojoj Lukareli poručuje, "Odj.... sa milionima i lirama, ovo je nešto drugo".
Broj 99 je posveta verovatno najekstremnijoj levičarskoj grupi na svetu BAL 99, ljudima koji su staljinisti u pravom smislu i koje i obični komunisti smatraju za ekstrem. Oni sa druge strane preziru socijaldemokratiju kao paktiranje sa sistemom, davanje opravdanja korumpiranom establišmentu.
Ova "Autonomna brigada Livorno" ima najviše zabranjenih članova u italijanskom fudbalu, dakle, računajući i one najveće klubove, njih 200 mora da se javi u policijsku stanicu u vreme igranja utakmice, a vera u nadmoć sovjetskog čoveka je takva da je jedan od vođa, inače bokser, Leni Botai sam, prema policijskom izveštaju napao autobus sa navijačima rivala iz Đenove.
Rivalstvo Livorna i Pize nije geografski pojam, da, ta dva grada leže jedan uz drugi na putevima Toskane, ali reći ću vam da u Livornu izlazi list čija je isključiva namera da vređa stanovnike susednog grada.
Jer, u Livornu smatraju da konzervativizan i elementi fašizma stanuju u svakom stanovniku Pize. Osim što ih smatraju za pritvorne seljane, glasače vlasti i stubove sistema, za luku je sve sem mora neprijateljska pozadina od koje se treba čuvati.
Zbog toga stanovnik Livorna, kaže da je bolje mrtav u kući neko neko iz Pize na vratima, a postoji i izreka da je "go... zlato, Piza bi bila pećina sa blagom".
Nije ni čudo što je prvi derbi 1909. završio tako što je kamenovan sudija, a u Livornu, iako gledaju ka raspalom SSSR važe za "Divlji zapad". Recimo, 1967. ih je provocirao trener Monce u trenutku kada su bili pred ulaskom u Seriju A, izbumbali su i njega i sudije, pa su na elitu čekali do pomenutog dolaska Lukarelija koji je u tandemu sa još jednim ubeđenim levičarom Protijem vratio posle nekoliko decenija klub u prvu ligu.
I ima li veće simbolike, sada za prvi maj, Livorno se vratio u Seriju B.
Za otpadnike od italijanskog socijalizma koji je bio premekan i previše spreman na saradnju sa establišmentom, poput Gramšija, ovo bi bio dan za ponos na grad u kome je istakao zastavu svoje verzije komunizma promovisane u "Novom redu" i prvi put poveo radnike u makljažu sa crnim košuljama Italije.
Ili kako je pisalo na velikoj zastavi Livornesa kada su se konačno vratili u društvo za koje tvrde da mu ne pripadaju:
"Duga noć je završena, na horizontu, naše Sunce sviće".
U svakom slučaju, izaći će, sutra na uranku, i to je nešto.
E sad, da li radnička klasa ide u raj, posle Serije B, moraćemo da sačekamo sledeću sezonu...
Makar se tako pričalo ,kada su fašisti u crvenom Livornu izgradili sirotinjski kvart, štedelo se na svemu, u svrhu ponižavanja radnika na dokovima.
Na kraju krajeva u ovom toskanskom gradu rođena je komunistička partija Italije, ovde i dan danas slave Staljinove rođendane i sa tribina stadiona poručuju da je Tito bio u pravu, da su "fojbe", grobovi u krasu u koje su jugoslovenski partizani 1945. oko Trsta bacali domicilno italijansko stanovništvo bile potreba, ne zločin.
Da je mogao, Musolini bi potopio Livorno kao Atlantidu. On je gradio futurističke fašističke gradove poput Latine, prekrajao istoriju, sebe gledao kroz iskrivljenu vizuru klovna koji bi da postane upravnik cirkusa, ali Livorno ga je uvek podsećao na onaj bauk iz manifesta što kruži Evropom. Jer, na dokovima je uvek uz ideju socijalne pravde vladao internacionalizam uslovljen brodovima koji su pristizali, hermetičko zatvaranje Italije nije bilo moguće baš zbog tog mešanja sabraće u siromaštvu.
Ako čuje iz pakla, na stadionu koji je svojevremeno nazvao po svojoj sestri Edi Ćano Musolini (udala se za grofa Ćana koji je postao fašistički ministar inostranih poslova) i danas odjekuje pesma "Pjacale Loreto", peva je ceo stadion pogotovo kada gostuju Milan, Verona i Lacio, na tom trgu "Duće" je visio naopako sa ljubavnicom Klarom Petraki poslednjih dana rata.
Kada ne slave Staljina, Tita, Čea, grad se ruga Berluskoniju, navijači će skupiti novac između sebe kako klub ne bi plaćao njihove kazne. Bilo da se podsmevaju "Vitezu" zbog presađivanja kose i marame na glavi (tvrde da nije imala za šta da se primi jer ispod nje nema ničega u glavi), bilo da uvek podsete sada senilnog starca na doba kada je umesto fudbala našao novu pasiju, bunga-bungu (ovo mu je otkrio rahmetli pukovnik Gadafi), ti lučki radnici su uvek spremni da plate svoje cehove.
Većina stanovnika Livorna Berluskonija posprdno zove "Papi", aludirajući na mlade devojke koje je skupljao na "tematskim večerima" i koje su ga tako zvale.
Navnodno je prema svedočenju Naomi Leticije postojala rečenica, "Papi, tvoj eskort je parkiran", što bi nekog naivnog uputilo na Ford Eskort, pa se Livornesi i dan danas zajebavaju sa tom rečenicom.
Čak i oni koji su uspeli među njima, poput nekadašnjeg kapitena Kristijana Lukarelija, spremni su da bace nekoliko miliona kako bi zaigrali za klub, on je dete "Šangaja", odrekao se velikog novca kako bi se vratio u grad.
"Drugi su sebi kupili jahte, kola i kuće, ja sam kupio dres Livorna", rekao je jednom prilikom.
Njegov agent je izdao i knjigu u kojoj Lukareli poručuje, "Odj.... sa milionima i lirama, ovo je nešto drugo".
Broj 99 je posveta verovatno najekstremnijoj levičarskoj grupi na svetu BAL 99, ljudima koji su staljinisti u pravom smislu i koje i obični komunisti smatraju za ekstrem. Oni sa druge strane preziru socijaldemokratiju kao paktiranje sa sistemom, davanje opravdanja korumpiranom establišmentu.
Ova "Autonomna brigada Livorno" ima najviše zabranjenih članova u italijanskom fudbalu, dakle, računajući i one najveće klubove, njih 200 mora da se javi u policijsku stanicu u vreme igranja utakmice, a vera u nadmoć sovjetskog čoveka je takva da je jedan od vođa, inače bokser, Leni Botai sam, prema policijskom izveštaju napao autobus sa navijačima rivala iz Đenove.
Rivalstvo Livorna i Pize nije geografski pojam, da, ta dva grada leže jedan uz drugi na putevima Toskane, ali reći ću vam da u Livornu izlazi list čija je isključiva namera da vređa stanovnike susednog grada.
Jer, u Livornu smatraju da konzervativizan i elementi fašizma stanuju u svakom stanovniku Pize. Osim što ih smatraju za pritvorne seljane, glasače vlasti i stubove sistema, za luku je sve sem mora neprijateljska pozadina od koje se treba čuvati.
Zbog toga stanovnik Livorna, kaže da je bolje mrtav u kući neko neko iz Pize na vratima, a postoji i izreka da je "go... zlato, Piza bi bila pećina sa blagom".
Nije ni čudo što je prvi derbi 1909. završio tako što je kamenovan sudija, a u Livornu, iako gledaju ka raspalom SSSR važe za "Divlji zapad". Recimo, 1967. ih je provocirao trener Monce u trenutku kada su bili pred ulaskom u Seriju A, izbumbali su i njega i sudije, pa su na elitu čekali do pomenutog dolaska Lukarelija koji je u tandemu sa još jednim ubeđenim levičarom Protijem vratio posle nekoliko decenija klub u prvu ligu.
I ima li veće simbolike, sada za prvi maj, Livorno se vratio u Seriju B.
Za otpadnike od italijanskog socijalizma koji je bio premekan i previše spreman na saradnju sa establišmentom, poput Gramšija, ovo bi bio dan za ponos na grad u kome je istakao zastavu svoje verzije komunizma promovisane u "Novom redu" i prvi put poveo radnike u makljažu sa crnim košuljama Italije.
Ili kako je pisalo na velikoj zastavi Livornesa kada su se konačno vratili u društvo za koje tvrde da mu ne pripadaju:
"Duga noć je završena, na horizontu, naše Sunce sviće".
U svakom slučaju, izaći će, sutra na uranku, i to je nešto.
E sad, da li radnička klasa ide u raj, posle Serije B, moraćemo da sačekamo sledeću sezonu...