Liverpul - O mentalitetu uličnog tabadžije

  • Autor: Boris Jovanović

  • 08. maj 2019.

  • 12:31

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

O opseni i lokalnom udaraču kruške na vašaru. O povratku u brutalno sivilo sedamdesetih kada su uz pendere stizali i trofeji. O mentalitetu sluggera, vreće za udaranje čijih se pesnica treba čuvati.

Liverpul - O mentalitetu uličnog tabadžije
Foto: EPA-EFE/NEIL HALL
Većinu je slagala prva utakmica, tačnije Leo Mesi, najveći opsenar na svetu. Naime, onima koji najviše znaju, najteže je da uvek govore istinu, prosto, uradio je ono što i svaki dobri Samarićanin, pokrio ćebetom svoj nemoćni tim.

Nakon te utakmice, bio sam impresioniran Liverpulom i postiđen sopstvenim neznanjem, ko bi očekivao da tim koji ima mentalitet uličnog tabadžije tako izobliči lepo lice Barselone. Stvarno su plesali te večeri kao leptiri, jedino nisu ubadali kao osice, mada bi i Muhamed Ali bio ponosan na rad nogu Klopovih sluggera.

Upravo ih je neko tako nazvao tokom sezone, u kojoj su teturali, padali i ustajali, da zadaju odlučujući udarac. I on je usledio sinoć, lokalni kavgadžija koji se kalio impresionirajući devojčice udaranjem u vašarsku krušku, bacio je u prašinu prepotentnog profesionalca.

Klopov entuzijazam je zarazan, za nas što ne volimo Liverpul, liči na posednutost, no, taj njegov hajdučki princip radio je u oknu Vestfalije, par sezona protiv Bajerna.

Liverpul

Nije samo u pitanju motivacija, previše neznalica koristi tu reč kao raison d'etre ovakvih timova. Pre će biti da se radi o Klopovoj sposobnosti da promeni tok svesti svojih fudbalera. On to ne radi smešnim facama na klupi, pristupom dobronamerno starijeg brata na treninzima. Ne bi upalilo, kada nema trofeja, to je kao da furate porodičnu idilu godinama, tako što se grlite pred praznim frižiderom.

Šta je tok svesti?

Najpribližnije ću vam objasniti onim što je učinio Aleksander-Arnold koji je, na trenutak odbio da bude Englez, potezom iz koga je nikla veličanstvena pobeda. Upravo je njegovim zemljacima decenijama prodavano isto, delom su se osvetili u ratu za Fokland, mada mene iskreno čudi da im Argentinci i tada nisu prodali neku smicalicu i zauzeli tu ovčarsku vukojebinu u južnom Atlantiku.

Promeniti mentalitet ljudi oko sebe je najveći podvig na svetu, onaj najbolji Liverpul koji pamte još jedino penzosi i njihova deca što čekaju red na svoju partiju šaha u parku, bio je poput utrobe nemačkog automobila, pouzdan i nespreman da stane, istovremeno se ne obazirući na komentare o liniji i sjaju felni. Kasnije je Liverpul promovisao Spice Boys, navukao odoru simpatičnog luzera, ne, to nije promenila ni ona carigradska noć u kojoj su Milanovi igrači razmišljali o skoku u Bosfor.

Objasniću vam, stara dobra Evropa sa tim nema nikakve veze.

Liverpul

Engleske stvari su njihove stvari, prosto, ne možete da osudite navijača u Premijer ligi zbog njegovog fudbalskog izolacionizma. Iza njihovih osećanja postoji priča građena generacijskim traumama ili podvizima. Kada se pređe Lamanš to izgleda kao deda Albertovo "During the war", skorojevićka elita odbija da ih sluša. Mentalni, fudbalski Brexit je za razliku od ove poslednje političke budalaštine, napravljen mnogo ranije. ima veze sa jakom funtom, ali još više se radi o odsustvu potrebe da se fudbal igra četvrtkom, makar o sebi mislili kao imperijalnom narodu. Jasno, ima i izuzetaka, ali onaj ostatak što ne staje za okrugli sto šestorice najmoćnijih ne vidi svrhu da putuje u Rumuniju ili Srbiju, tamo sem mrvica i sivih kulisa za njih nema ničega.

Jirgen Klop je Liverpul priveo sedamdesetima i prvoj polovini osamdesetih, njegov fudbal se uklapa u atmosferu dokova i obespravljene gomile, da je Margaret Tačer živa, Nemac bi dobio sigurno koji pendrek preko leđa što stilom podbunjuje sindikate.

Ima jasno nešto i do "Enfilda", makar kroz ono što, prema svedočenjima gostujućih navijača, osetiš kao dopisano poglavlje Danteovog pakla, rezervisano za one što nadmeno veruju da tribine ne igraju.

Bil Senki statua Enfild

Ali, pre svega, do Klopa je, do duha sivih, uskih uličica gde nijedan autobus, ma kakav grb nosio nije siguran. I kada vam noge prvi put zaklecaju, Liverpul će nanjušiti strah, mnogo se timova zbog toga loše provelo u ovom slepom kanalu engleske industrije.

Ako je Barselona više od kluba, Liverpul je nešto veće, na tragu vere da se brda pomeraju.

To naravno ne znači da će sigurno u Madridu pobediti, ali što reče neshvaćeni Darko Miličić, da će se pošibati, u to se možete kladiti.

Jer, slugger ne ume drugačije.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari