Klopov azil

Možeš stalno da pobeđuješ, ali moraš da se menjaš. Fudbal ili nešto drugo, svejedno, to je aksiom.

Upravo je tu kvaka, da petljaš i doteruješ nešto što fercera. Na pozornicu zakorači sumnja "šta ako pokvarim?". Imanentno je čoveku da se grčevito drži za stvar koja, dokazano, radi.

Ta uporišta u našem iskustvu su magla, zaklanjaju pogled, teraju te da pridaviš onog vrapca u ruci. Upravo radi toga, vizionari su endemska vrsta.

Šta se desilo Jirgenu Klopu?

On je pobeđivao do trenutka kada je trebalo odapeti onaj čuveni luk (iz njegove metafore o Bajernu koji ima bazuku), jače ili slabije. Promenila se meta, o tome se radi, Klop se i dalje trkao sa teretnim vozom.



Letimičan pogled na Borusiju, pisao sam o tome nekoliko puta, pokazuje da novi igrači u starom sistemu ne rade. Ne možete večito biti Robin Hud, suprotno uvreženom shvatanju, šerif od Notingema vremenom nauči iz poraza.

To što danas Klop tvrdi da nije trener za Borusiju je delimično tačno. Potreban je neko sa novom sveskom i svežim dijagramima.

Njegov omlet više nije ukusan, jaja koja je kupio sportski direktor Cork nisu više iste klase. Mihtarijan, Imobile, podgrejani Kagava nemaju kvalitet onih koje treba da zamene. Klopovoj šemi su potrebni mladi, brzi, gladni, ni on više nije takav, uspeh nam svima, u bilo čemu otvori apetit. Ona kvaka sa početka teksta radi i kada je sreća u pitanju, počnemo da je podrazumevamo i primetimo je tek da je više nemamo.



Zbog toga Klopovih sedam godina jesu (dobro, ne baš početak i kraj, ali sredina) prevaziđeni fudbalski romantizam. Izuzetak, nikako pravilo, odnosno formula uspeha.

Pravo je pitanje nešto drugo, da li je on prerastao status harambaše, da li je spreman da postane korporacijski menadžer?

Odmah da vam kažem, ekscentričnost ne znači ništa bez uspeha, ona nije suština.

Rejmon Domenek je uvrnutiji od Klopa jedno deset puta. Niko ga neće nazvati fudbalskim hipsterom, već  neznalicom bez manira.



Klop kasni sa odlaskom, izdala ga je vera u nepogrešivost sistema. Izgubio je dve godine u uludom pokušavanju da vremenu oduzme cikličnost. Timovi poput Dortmunda i Atletika su Pepeljuge bez srećnog kraja, objašnjavao sam to, da se ne ponavljam.

Dve godine kasnije Klopu je potreban azil. Sklonište od uvrnute ideje da čudo vremenom preraste u zakon.

Da li je to Siti?

To bi bio skok preko duge, ali u paru, za taj let je potrebno dvoje. Jer, "Građani" bi svakako morali da odustanu od politike čuvanja mesta za Pepa Gvardiole. Sa  Feranom Sorijanom i Ćikijem Begristajnom to nije izvesno.

Bajern?

Većina će se složiti, to bi bilo odricanje slično Petrovom u Novom Zavetu.

Real?

Svakako, njegov fudbal prodaje imidž. Bila bi to sjajna priča, Perez takve dimne zavese obožava. Samo, ako je za odlazak iz Borusije prekasno, još je rano da se obuče u belo.



Da mene pita (pomoćnik neka mu prenese), odgovor je Milan.

Cikličnost koju je probao da izbriše radiće i u ovom slučaju, samo Klopu u prilog.

Milan će opet biti Milan, ovako ili onako, pod šapom porodice ili kineskog državnog kapitaliste, u to nemojte sumnjati. 

Tajming je idealan, nemaju ni novac, ni ekipu, oduzeto im je pravo da zahtevaju. Toliko su očajni da su sebe ubedili da će Madonina obući crveno-crnu devetku i početi da daje golove.

Dno bunara je savršen početak. Svaki pogled na gore već se proglašava za uspeh.

Baš kao u Dortmundu 2008.