Kapelova pravila

  • Autor: Boris Jovanović

  • 09. februar 2012.

  • 14:46

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

"Pametan čovek učini jednom ono što budala radi na kraju". Kroz karijeru Fabio Kapelo je "Mislioca" koristio kao kratki podsetnik o pravilima vladanja fudbalerima, a njegov poslednji potez je takođe pobeda praktičnog uma...

Mnogo puta u karijeri Fabija Kapela senka makijavelističkog pristupa stvarima se vukla za njim kao veran pas, bilo je da je umeo da namiriše nevolju i skloni joj se sa puta, bilo da je princip onoga što je najbolje za njega stavljao na prvo mesto.

Nemojte me pogrešno razumeti, ne pričam o sebičnosti, Kapelovi izbori su uvek najbolji i za tim, jer je sebe ocenjivao kroz pobedu, ne utisak koji je ostavljao. To ga je načinilo i velikim trenerom, brojke, ne subjektivni doživljaji...

Kad sam već kod prežvakanog i ponekad loše shvaćenog Makijavelija, ova situacija sa Kapelovim odlaskom sa klupe Engleske bi se mogla podvesti pod sledeću maksimu:

"Pametan čovek jednom uradi ono što budala čini na kraju".

Ne pričamo ovde o Džonu Teriju čija je karijera van terena udžbenik bahatosti i prizemnosti koja kulja iz nižih klasa koje fudbal uzdigne u engleskom sistemu kasti.

Jednostavno, takav je kakav, možda nepodesan za predsednika odeljenske zajednice i mladog skauta, ali biti kapiten u savremenom fudbalu jeste liderstvo slično onome u uličnoj bandi. Akademik teško da može da zavede red u svlačionici, ma koliko romantici voleli da svaki capitano bude Paolo Maldini, Pupi Zaneti ili Aleks Del Pjero.

Ne biva, to su izuzeci.

Pre nego što se čitava situacija pretvori u suđenje Džonu Teriju, Kapelo je uradio ono što je iz prizme čoveka koji je zavisnik od pobede jedino moguće.

Probao je da zaštiti kapitena jer zna kako je njegova tvrđava razorena na Mondijalu posle afere "Bridž".

Uz sav prezir prema čoveku koji spava sa ženom prijatelja, Kapelo je oduzimanjem trake Teriju, pred Mondijal,  isekao granu na kojoj je sedeo. Jer, kapiten Čelsija je autoritet većini sličnih, a dešavanja u engleskom kampu i tinjajući sukob u svlačionici su uništili ionako slab plamen nacionalnog zajedništva u klupski podeljenoj reprezentaciji.

Drugim rečima, sa Terijem kao desnom rukom na terenu, šanse su male, bez njega nikakve.

Postoje treneri koji bi odsedeli do kraja, ispali u grupi ili osmini finala, pomilovali masni ček u džepu i pametovali narednog avgusta, kada se sve ohladi. Ali takvi nisu Kapelo, to je jedina razlika.

Iskreno, Englezima niko ne može da pomogne, jer kada su pritisak javnosti i ego igrača uključeni na "najjače", tu čak ni oni najbolji treneri ne mogu ništa. I

Iz te vizure, Kapelo nije uspeo u najvećem izazovu karijere. Pobeđivao je gde god je bio, osim u Engleskoj, pa svako ko dovodi u pitanje njegovu veštinu  ima problem sa činjenicama.

Don Fabio je značajan napredak u odnosu na omiljene tabloidne selektore koji su zabavljali ozbiljan fudbalski svet, ali njegov kriterijum, kao i engleska iskrivljena slika o sopstvenoj moći, nemaju drugi opis za ove tri i po godine, osim "neuspeha".

Zbog toga što mudri čovek Kapelo zna šta bi se dogodilo letos, poštedeo je svoj CV druge tamne mrlje u dve godine.

U tome je čitava stvar...

                                                       https://twitter.com/#!/Boris_sportske

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari