Kako je Barselona završila kao mis šarma...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 22. maj 2017.

  • 12:16

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Dok je gomila na Sibelesu slavila, njihov rival je prebrojavao probleme koji se množe kao bubašvabe. Promašena poenta i trka protiv samog sebe su skupo koštali bolji tim...

Kako je Barselona završila kao mis šarma...
Foto: EPA/QUIQUE GARCIA
Već par sezona ne mogu da se otmem utisku da je Barselona u takmičenje za lentu ušla sa željom da postane mis šarma.

Drugim rečima, na takmičenju za lepotu, svrha je kruna (dobro, i mir u svetu), ali Blaugrana je devojka koja se izgleda takmiči za utehu.

Biće da je, obožavana i aklamovana kao razotkrivena tajna postanja, Barsa zaista poverovala da se treba takmičiti sam sa sobom. Ili to, ili je Luis Enrike čitao neke knjige o samopomoći koje počinju tako što se zagledaš u ogledalo i u stilu Ruške Jakić kažeš, "Bolji si od samoga sebe".

Šalu na stranu, mislim da sam to već jednom rekao, nekako im se desilo ono što će svakog lidera spustiti na nivo dobro plaćenog, ali nebitnog menadžera, zaturili su svrhu.

Real Madrid Barselona Ronaldo Mesi

Tačnije, Barsi je igra postala model, bez obzira na rezultat.

To u praksi izgleda kao tvrdoglavost po kojoj su Asturijci poznati, i Luis Enrike nije mogao da pobegne od zavičajne bandoglavosti.

Ako posmatrate rezultate protiv timova iz vrha tabele, Barselona je bila nadmoćna, izgubila svega osam bodova protiv timova koji će u Evropu, i onog što je izvisio za sekundu, Bilbaoa.

To što su prosipali mleko na malenim neravninama, može da se označi kao odsustvo karaktera, međutim, to bi bila suviše smela konstatacija o timu koji je među dva najbolja u Evropi, ma šta vi mislili o tome.

Radi se o pristupu, nesposobnosti ili odsustvu volje da se stvari promene, ne principi, to bi bilo suviše tražiti, već da se na klasu doda rezervna varijanta. Da je recimo Fernando Ljorente završio na "Kamp Nou", ne bi bilo potrebe da pišem ovaj tekst.

Odsustvo alternative vas tera u pritisak, moranje je uvek premisa ka nepoverenju, jednom kad stvari krenu loše, gubi se sigurnost čak i u znakove pored puta. Luis Enrike, ili ko god se već pitao tamo, Robert Fernandez ili još neko iz gornjeg ešalona je naivno poverovao da je dovoljno da otreseš prašinu sa ramena i nastaviš dalje.

Fudbal upravo traži suprotnu stvar, eksperiment, makar on bio u strogo kontrolisanim uslovima, što je jedino što je Barsi bilo potrebno.

Messi Mesi

Saberite se, nije svaka odbrana Juventusova, pa da ti mesari satarom odseku Nejmara i Mesija, za ligu je bio potreban čovek sa centimetrima i voljom da se žrtvuje. Pako Alkaser to nije, nije ni Nolito koga su želeli, to su neke verzije Suareza za siromašne.

Neko će pomenuti Ćavija.

Takve igrače je prvo nemoguće zameniti, uzeti Mendešovog igrača od 60 miliona kao alternativu je bila baš igra "va bank", klub je potrošio budžet na šegrta, jer majstora nije bilo na pijaci.

Kada na to dodate udarac u stomak koji je zadao Dani Alveš kao osvetu za sumnju kojom su ga častili klauzulama u ugovoru, to je već dovoljno da se problemi množe kao bubašvabe.

Dođete u poziciju da pobeđujete samo kada su sve puzle na broju, dok ste ranije to činili uz luksuz da i trkeljisanje mašine toliko plaši protivnika da će podići belu zastavu i kada ima šansu da nešto napravi.

Barselona je nastavila istim putem, iako sama nije bila ista, ako bih u jednoj rečenici opisao problem, to je u pitanju.

Pazite, ovde ne govorim o promeni filozofije, to je skok sa mosta, ovo nisu ekstremni sportovi, bilo je potrebno tanano podešavanje, Lućo je tu pao, nesposoban da predvidi stvari.

Spain Soccer La Liga

Valjda zbog toga on nije veliki trener, pisao sam mnogo puta o tome. Ne u smislu, rasprave pijanog kafanskog zajebanta koji tvrde da bi sa tim igračima i on osvojio triplu krunu, ne, nije to u pitanju.

Luis Enrike nije lider već baš menadžer sa visokim primanjima, operativac, za vizionara je potrebno više od srca i želje da se dopadneš, svaka poređenja sa politikom su namerna.

On je svoj karakter preneo na tim, i to je problem, sam nikada nije bio lider, već deo slagalice. U tome je Zidan recimo anulirao svoje neiskustvo, sposobnost da nametne Kazemira i restauriranog Iska kao svoju verziju Reala, različitu od Perezove želje za cirkuskim igrama i koloseumom za plebs.

Ali, ne budimo ni licemerni, Luis Enrike je tek činovnik, bez obzira što će u Barsi požuriti da mu pripišu sopstveni DNK, Zidan je među "belima" jedan od njih, Perezova nostalgična budućnost, prvovenčani, iako je Figo stigao sezonu ranije.

O Realu neću, jer njihovoj sezoni nije kraj, ali ovo je primer da fatalizma u fudbalu nema. Barselona je bolji tim, a opet titula je otišla ljudima koji su se trkali protiv drugih, ne postavljajući standarde na osnovu sebe samih.

Tu je Barsina najveća greška, fudbal nije "El Klasiko" u 93. minutu, već rulja na Sibelesu što slavi pobednika.

Uporan, ne lep, to jeste univerzalna formula, valjda zbog toga u Realu dok čitate tekst spavaju nakon razuzdane noći, dok Barselona pakuje gitaru i pita se gde je pogrešila...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari