Kad se Demikelis "desi" Pelegriniju...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 18. februar 2014.

  • 23:42

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Svoditi pobedu Barselone na grešku sudije je proglašavanje posledice za uzrok. Manuel Pelegrini oduzeo bilo kakvu šansu Sitiju. Dve slučajnosti za manje od mesec dana? Ne bih rekao...

Svako može da duplira bokove protiv Barse, ali nije svako Murinjo.

Nemojte se zamajavati penalom, Demikelis je nevolja koja čeka da se dogodi, on je onaj drug iz odeljenja (možda ste to bili vi), koji nekako na kraju uvek završi kao krivac na kome se slome kola. Njegova izvedba protiv Čelsija je uvela Siti u začarani krug nemoći, ova protiv Barselone pokazala da Pelegrini, uz sav onaj imidž svima simpatičnog čikice, gubi u velikim prilikama.

Siti možda nije talentovan kao Barselona, ali može da stvori problem po boku, ima igrače koji će pokazati da "Pakmen" Maskerano, i kada jede one protivnike na igrici, ne može da skoči, ta opcija ne postoji. Odluka da Kliši glumi Kolarova, a Kolarov Nasrija je eliminisala Barsi osnovni problem, da razmišlja o tome kako će skupiti lepezu i  braniti prostor od Davida Silve i Jaje Turea. Afrikanac je kao Pancer tenk kada se prelije u završnicu, samo je večeras prečesto završavao sa gusenicama u blatu.

Fudbal nije film, Negredo je večeras bio najbolje što Siti može, na kraju je pretrčao samog sebe, tek pošto je video da Španac ne može da stoji na nogama, Pelegrini se setio da ima i Džeka.

Ovde se ne radi samo o izboru igrača već ideji da prepustiš Barseloni igru, a napad ostaviš bez igrača koji mogu da iskoriste prostor na protivničkoj polovini. Šta je dobijeno sa Klišijem u odbrani? On je ionako mnogo korisniji kada ubaci u brzinu. Tačno je da Demikelis ima sigurniju loptu od Leskota, ali to u ovom meču nije igralo ulogu, Siti je viđao loptu retko, Barsa je imala više od 70% poseda u prvom delu.

Da li bi Mesi pobegao Leskotu? To ne možemo znati, ali je veća šansa da Englez ne bi ušao u trku koju će izgubiti, ima naviku da se nabija golmanu u krilo. Ima još nelogičnih stvari, Pelegrini je pogrešno video utakmicu, njegov tim nije bio slabiji, ali ni bolji do isključenja. Ne možete očekivati da vam Barselona ne stvori priliku za 90 minuta, to je luda nada (osim ako niste specijalisti kao Milan, ali to ima veze sa veličinom kluba, kad porasteš u specijalnim prilikama).

U svakom slučaju, za trenera koji igra napadački fudbal, ne možete se u najvažnijoj utakmici sezone pretvarati u kameleona, te stvari je Murinjo doktorirao, Pelegrini nije ni pokušavao. Nije ni ovo ista Barselona, ova Tatina možda ne deluje na oko moćno, ali nije tako jednodimenzionalna, niti nespremna da boksuje sa Tureom i Fernandinjom.

Po meni, nije aksiom, naravno, Pelegrini je svoj tim lišio nade u drugom meču, priča o evropskom Sitiju se ovde završava. Sad, neko će reći, biće im lakše u prvenstvu, ali arapski apetit ne završava na Lamanšu, oni hoće brend i igračku koja će biti popularna svuda gde se lopta kotrlja. Nikoga neće zavarati priča o granicama i limitima, Siti je jedan od najjačih timova Evrope, a u ovoj utakmici nije delovao tako. Ni večeras, ni protiv Čelsija, za Manuela Pelegrinija je to već presuda.

Što se drugog meča tiče, Leverkuzen ima naviku da se od labuda pretvara u ružno pače kada stigne proleće. Nije to prvi put, Ibra je nanjušio krv, a onda se obično dešavaju takve stvari. Negde u Madridu, Karlo Anćeloti gleda kako drugi handira na njegove karte. Setite se priče oko Čelsija pre neku godinu. Može li se to ponovo desiti, ovoga puta u Parizu?
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari