Juventus - Sarijeva prodavnica slatkiša...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 16. jun 2019.

  • 16:35

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Liči na priču o lepotici i zveri, naizgled neshvatljivi sudar korporacijskog fudbala i čoveka koga je lepota odvela iz kancelarijske dosade. A opet, Sari je uvučen sa druge strane čarobnog ogledala sa razlogom.

Juventus - Sarijeva prodavnica slatkiša...
Foto: EPA/CESARE ABBATE
Kada se Mauricio Sari na ofucanoj vespi piaggio iz prošlog veka bude dokotrljao pred onaj svemirski brod od stadiona pod Alpima, biće to spoj dva različita sveta.

Uvrnuti eksperiment u kome se čovek u trenerci, šireći miris duvana penje na vrh korporativne kule, kako bi seo za sto moćnih, i vazda gladnih pobeda, za mnoge je neshvatljiv.

Pisao sam o Alegriju, psećim godinama, Bukovskom i pomenuo Sarija u poslednjim rečenicama, izgledalo je da čeka kod zadnjih vrata, da se ušunja pored neopreznih portira.
Ali, od prvog trenutka, bilo je logično.

Ne verujete?

Objašnjavao sam već da su Anjelijevi preživeli sve italijanske političke vratolomije jer su gledali dalje od drugih i podešavali igru koja njima odgovara. Ako su uvukli Sarija iza druge strane ogledala, tamo gde su stvari dijametralno suprotne od onih na koje je bankarski službenik zaražen fudbalom navikao, to je učinjeno sa razlogom.

Anjeli

Naime, Juventus je u ovom trenutku preskup da bi bio dosadan, i toga je porodica svesna. Fudbalski puritanci će podići glas, ne možeš od grbavca napraviti Breda Pita, i da si pravi, a ne kineski Gvardiola, kako neki navijači posmešljivo zovu novog trenera Juventusa.

I to je u redu, imaju pravo da sumnjaju.

Sari dolazi iz sveta gde ne postoji pritisak, osim onaj nerealnih očekivanja, on će se suočiti sa gotovo nestvarnim zahtevom za Italiju, da pobeđuje lepo. To se može u Napulju, gde se ne takmičiš sam sa sobom i gde se trijumfi opisuju, umesto da se arhiviraju.

To se može i u Čelsiju koji kroz istoriju, ničim izazvan, ima visoko mišljenje o sebi.

Sari

U Juventusu se negde gubi nit između iskrene radosti i smorenog podrazumevanja stvari i oni će to pokušati da promene. Juventus je simpatičan kada gubi, što je retko, omražen jer ne ostavlja puno nade, ali gotovo nikada ne kada razmišlja o utisku koji ostavlja. Kad to kažem, mislim na sopstvene navijače, a kamoli na rivale.

Samo, svet se transformiše, nestale su i šare na dresovima, promenila se i publika, razmažena i zahtevna, svesna dubine sopstvenih džepova. Kada razmeniš snove za vaučere za kupovinu u Area 12, ogromnom šoping molu koji se hrani gladnim očima deteta, normalno je da tražiš zabavu.

Ronaldo

Ne možeš da izneseš Ronalda pred goste jednom godišnje, ne isplati se, ako razumete šta hoću da kažem. Ne možeš da pokazuješ iste trikove svake subote, daj nam nešto novo za naše novce.

I tu smo došli do poente, moraš da promeniš i postavku muzeja i kustosa, jer publika je ista, ne smeš da je navikavaš na obične stvari. Luksuz, znate, ne košta toliko koliko Juve naplaćuje osećaj moći.

Alegrija je za to bilo briga, on potiče iz Koverćana, škole u kojoj te uče da su dve stvari važne, nikada nemoj da daješ otkaz i nikada nemoj da igraš za raju, masa je prevrtljiva, živi za utisak, ali ocenjuje brojevima.

Sari

Sari je pravi antipod, kancelarijski tip koji je mnogo voleo fudbal. On je poput onog lika u skeču Monti Pajtona, računovođa koji je poželeo avanturu, samo za razliku od pomenutog, imao je dovoljno strasti i talenta da zaista dosadni život bankara zameni za posao iz snova.

I upravo Sari duguje lepoti ono što je postigao, nezamislivo je da će on u ime Juventusa izdati ono što mu je promenilo život.

Ne, on je doveden da svoju filozofiju radosti implementira na mesto gde su tonovi uvek umereni, crni ili beli, da ne kažem sivi. Ako bih mogao da povučem paralelu, roze dres koji je šokirao konzervativne pre nekoliko godina je bio prethodnica Mauricija Sarija u Juventusu.

Matri

Samo, Juventus je te dresove prodavao kao vodu u pustinji, shvatili su šta je potrebno narodu, šarenilo, sada će to samo pokušati da prenesu na teren.

Kako će to izgledati niko ne može da pretpostavi. Sigurno to neće biti Sari na koga smo navikli, prvo ima pod rukom jači tim nego ikada, praktično dve ekipe i mogućnost da u "Saribol" unese modifikacije. Sigurno je da neće automatizam tražiti kroz 12 ili 13 igrača, jer između 13. i 22. u Juventusu nema neke velike razlike, svi su tu morali da prođu kontrolu kvaliteta, niko nije zaposleni koji popunjava prazne stolice.

Da sam na mestu Sarija, poslao bi zahvalnicu Antoniju Konteu, jer će u vetra Juventusa duvati i sujeta pijemontskih patricija. Niko od Anjelija neće dozvoliti, posle svega, da izgubi od Antonija Kontea koga posmatraju kao izdajnika. To, drugim rečima ,znači osiguravanje dominacije novcem u Italiji. Ako krene iz te premise, Sari će imati dovoljno vremena da pokrene evolutivne promene.

Sari

Poznat je kao čovek spreman da postepeno menja navike tima, nevolja jeste što će to u Juventusu morati da radi istovremeno osvajajući titule, samo dobiće prednost sa kojom je teško ne pobediti.

Kažu da je bio srećan kao malo dete kada je shvatio šta će se desiti ovog leta. Jer, Sari voli fudbal poput deteta, a u ovom trenutku je ušao u radnju sa slatkišima u kojoj će moći da proba šta god želi.

Samo da ne pokvari stomak...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari