Interov fliper - Kutinjo u muzeju pogrešnih procena!

Kada ovih dana pomenete Felipea Kutinja u Italiji, uslediće pravi fliper, od pravdanja, preko optužbi, do nesrećnih okolnosti. Jer, ako postoje specijalisti za lošu procenu, stoluju u "Apijano Đentile", nekada se govorilo da to isključivo ima veze sa Moratijem, ali je on bio samo kišobran, istini za volju, nijedan klub nikada nije imao predsednika tako spremnog da novcem hrani strast.

Pisao sam već, kada ga je vatreni levičar i borac za zaštitu životne sredine, gospođa Emilija, poznatija kao Mili Morati optužila supruga da umesto jadnih i siromašnih novac poklanja klubu, usledilo je kontrapitanje.

"Pa ko je jadniji i kome je više potrebna pomoć od Intera", odgovorio joj je sin Anđela Moratija kada se sredinom devedesetih odlučio da otkupi porodičnu srebrninu od Ernesta Pelegrinija. Bio je to povratak Moratijevih među fudbalske aristokrate. Najveći rival je ovo pozdravio aplauzom, Juventus je na Pelegrinija gledao kao na uljeza na italijanskom fudbalskom dvoru. "Advokat" Anjeli je pošto je Moratijev prethodnik kupio klub 1984. rekao da sada i njegov kuvar može da bude vlasnik Intera, s obzirom da je Pelegrini držao restorane i ketering i stigao osamdesetih do velikog bogatstva.

Ali, dok fliper svetli, pokazujući od jednog ka drugome, tražeći krivca za činjenicu da je Kutinjo prodat Liverpulu za 8.5 miliona evra, a da je sada plaćen 160 miliona, u Interu ovo je priča u nastavcima, i kako rekoh nije vezana samo za Moratija.

Naime, Denis Bergkamp je proveo dve godine u Milanu, žaleći se da ne razume ni reč lokalnog dijalekta kojim je govorio "mister" Banjoli, čovek koji je šokirao svet titulom sa Veronom 1984. Bergkamp je osim straha od letenja ipak imao strah od učenja jezika, priča se da, slično Milošu Krasiću, za dve godine nije naučio ni reč italijanskog i da ga nije ni zanimalo šta trener ima da kaže. Sve vreme se čudio zbog čega se sve ekipe brane sa osam igrača, a njegov tim napada samo sa trojicom.

Odlazak u Arsenal je bio logičan, ono što se posle desilo svi znate. Stariji će se setiti da je Inter, uz Bergkampa tada doveo i zidnog dekoratera, da ne kažem molera Vima Jonka koji je igrao mnogo bolje, ali kada je otišao Bergkamp i on se pokupio pre Moratija, tada je započela i era Argentinaca u Interu, propao je pokušaj da sa "Letećim Holanđanima" iskopiraju one uspešnije, u komšiluku.

Kada je Roberto Karlos u pitanju, priča je verovatno smešnija. Osim što je Brazilac verovao da Roj Hodžson osim jezika ne zna ništa ni u fudbalu, on se zadržao godinu dana u Interu, odigrao 34 meča, postizao je golove, ali je Englez verovao da je on vezni fudbaler. Kada mu je Brazilac saopštio da bi možda bilo bolje da ga proba na levom beku, praktično je potpisao otkaz.

"Uništio bi mi karijeru da sam ostao, optuživao me je da ne igram odbranu, mi smo te godine izgubili kup UEFA od Šalkea zbog njega, jednostavno nije razumeo ništa o fudbalu. Kada me je Kapelo pozvao u Real, mogao sam da odem peške", priča o tom vremenu jedan od najboljih levih bekova svih vremena.

Hodžson je ostao upamćen u Interu kao simpatični profesor fizičkog koji je mnogo čitao, umesto Pirlo, izgovarao "Pirla", što znači "idiot" na italijanskom.

"Možda je u stvari otkrio moju pravu prirodu", smeje se legendarni fudbaler.

Ni on se nije zadržao u Interu.

"Bio sam na pozajmici u svojoj Breši, kada sam se vratio, smenili su Lipija. Da je Marćelo ostao, danas bih bio legenda Intera. Umesto njega stigao je Tardeli koji danas tvrdi da je za mene bilo prerano. To me je čudilo, s obzirom da je Tardeli bio prvak Evrope za mlade, na turniru na kome sam bio proglašen za najboljeg igrača", rekao je Pirlo.

Slično je prošao i Sedorf, još jedan veliki promašaj, igrao je po boku, i niko od trojice trenera, Lipi, Kuper i Tardeli mu nije verovao, deset godina posle, kada je otišao iz Milana, navijači Intera su se gorko sećali da ga je klub menjao za Frančeska Koka.

Dvojica ljudi koji su osvojili "Zlatnu loptu" u Interu su ismejani, Matijas Zamer je potrajao sezonu 1992. sakupio 11 utakmica, nikako nije mogao da se navikne na italijansku opuštenost posle odrastanja u komunističkoj Nemačkoj, vratio se u ujedinjenu domovinu. Kasnije je 1996. bio najbolji igrač Evrope, a Fabio Kanavaro je prodat Juventusu za golmana Karinija i novac, dve godine kasnije i sam je kao prvak sveta sa Italijom proglašen za najboljeg na svetu.

Inter nije mnogo grešio sa golmanima, osim Sebe Freja koji je u Parmi bio sjajan, a Mikael Silvestre je proglašen za promašaj, Ser Aleks nije mislio tako, Francuz je osvojio pet titula prvaka Engleske sa Junajtedom.

Robi Kin je postao legenda Irske, ali ne pre nego što ga je Morati na nagovor sina doveo u Inter za tadašnjih 30 miliona evra, Irac je skupio šest nastupa, nije dao gol. Ni Kanu za tri godine nije učinio više, 12 mečeva, 1 gol, kasnije je u Arsenalu igrao mnogo bolje, ali on spada u manje promašaje, tim pre što se razboleo, ustanovljeni su problemi sa srcem.

I sada Kutinjo.

Šta se desilo?

Kod Beniteza je igrao, posle je završio u Espanjolu kako ne bi grejao klupu Vesliju Snajderu. Danas Marko Branka optužuje za prodaju rukovodstvo, Stramaćoni tvrdi da je bio protiv, ali da je klub odlučio da smanji troškove. Tako je Ves Snajder otišao u Tursku, a Kutinjo je prodat Liverpulu.

E sad, ako je kod Holanđanina problem bila ogromna plata, kod Brazilca to nije bio slučaj, čekali su zimu, povredio se protiv Partizana u LE, odsustvovao  mesec dana, oženio se i u januaru otišao u Liverpul.

Od njega i Snajdera, Inter je zaradio 17.5 miliona evra, utrošili su ih na Zdravka Kuzmanovića kome je za šest meseci isticao ugovor, Ezekijela Skelota iz Atalante koji je plaćen 3.5 miliona, kapitena Lacija Tomaza Rokija koji je koštao pola miliona i Matea Kovačića koga su od Mamića kupili za 11 miliona. Dakle, ostali su u plus što bi se reklo, Kovačić je kasnije prodat Realu, ali kada uporedimo sa sadašnjim Kutinjovim transferom, to je sića.

Nisam jasno pomenuo Ronalda, on je želeo da ide, bio povređen posle fantastične dve godine, a prodat je nakon što je osvojio Mundijal i bio najbolji strelac, no tu Morati nije imao kuda, "Zuba" je izdao klub kada se kasnije vratio u grad i obukao dres Milana. U ovoj galeriji nema mesta ni za Lea Bonućija, on jeste ponikao u klubu, ali kao i mnogi drugi mladi italijanski igrači nije dobio pravu šansu. Darko Pančev je stigao kao najbolji strelac Evrope, ali ni posle Intera, "Kobra" više nikada nije ujedala.

Bilo kako bilo, Interove procene su legendarne, Brazilac je samo poslednje poglavlje.

Ram je spreman, ko je sledeći?