Ikardi - Bal pod maskama

  • Autor: Boris Jovanović

  • 14. februar 2019.

  • 14:50

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jedno je sigurno, Inter je napravio salto mortale, od bolećivog oca kome se deca penju na glavu do radnika koji puze ulicama jer nisu ispunili normu. Dan posle karnevala u Veneciji, lihvari su dolazili po svoje novce, i ponovo si postajao običan čovek. To se dešava Mauru Ikardiju...

Ikardi - Bal pod maskama
Foto: Twitter
Jedeš samo sa prijateljima, kada si u mogućnosti da biraš, odnosno kad si svoj.

Zato kada ovih dana u kantini "Apijano Đentile", Maurito Ikardi sedi sam, daleko od ostatka tima. Poruka je jasna, bol koji oseća i drška noža što viri iz leđa su delo onih kojima je bio kapiten.

Tako je, makar u Mauritovoj viziji sveta, koja se kosi sa prvobitnim fudbalskim grehom načinjenim prema nekadašnjem zaštitniku Maksiju Lopezu.

Neću da morališem, jer u fudbalu stvari teku, zapovesti nisu uklesane na kamenoj ploči, ne važi ono što je Maradona nazvao kanonom svake svlačionice na svetu. "Ne diraj u ženu onoga što se svlači sa tobom" je prošlost. Pitajte Sedorfa i Kostakurtu, ili, da ne navodim neke primere vezane za ove prostore, tuđe ključaonice bi trebalo da ostanu van dometa nas, malih ljudi.

Nova pravila, za novo vreme, fudbaleri danas posežu za svim jer im je sve dopušteno, prosto bogati ne plaču, makar pred našim očima. Dovoljno je nabiti slušalice na uši i isključiti svet tuđih očekivanja...

Maksi Lopez

Maura Ikardija je svlačionica ispljunula kao strano telo, u onom trenutku kada je nanjušila da sa tom nesretnom trakom nema nikakve veze, on je daleko od alfa-mužjaka u svakom stadu, to će posvedočiti svi, od domicilnih ostrvljana malenog kanarskog Vesindarija gde je sanjao o begu u bolji život, preko La Masije, do bivšeg menadžera.

Jer, vidite, Maurito jeste iz Rosarija, poput Mesija i Di Marije, na tim ulicama jedeš prašinu i zamišljaš kavijar, ali on je ničije dete, odgajano na pola puta, na mestu gde su Huan, neumorni radnik i Analija pobegli od pošasti argentinskog društva, optimizam ide sa Suncem.

Ikardi

A njega, makar, i kad si gladan ima u izobilju, na Granki, na Tenerifama postoji empatija, tamo ćete videti ljude koji ostavljaju novce za siromašne u kutijama u restoranima, tamo će vas zadiviti (skoro sam saznao), činjenicom da svakog nevoljnika čeka tanjir i čaša vina. Besplatno, dakako, jer na ostrvu su svi upućeni jedni na druge, te zajednice su čvrste kao tvrđave što su ih branile od osvajača.

U arhipelagu je Maurito za šest godina, do odlaska u Barselonu dao 500 golova u mlađim kategorijama, kažu da se mama Analija svakome radovala kao da je prvi. Ali, van terena, pričaju danas dok pokazuju rustičnu kuću u kojoj su se spakovali argentinski ekonomski migranti, bio je i ostao tih, zadubljen u osamu i knjige.

Ikardi

Iako ostrvljani obožavaju ofanzivan fudbal, iako u mlađim kategorijama kreiraju gol mašine, Ikardija je u "La Masiji" sačekala ideologija koju njegovo telo nije moglo da prihvati. Jednostavno, on nije za Barselonu i to je danas bivši prijatelj i nekadašnji menadžer Abijan Morano shvatio na vreme. Ikardi je sve što tiki-taki nije potrebno da otkucava, tamo ta velika kazaljka ne znači ništa, pa i Ibrahimović je to osetio na svojoj koži.

Morano ga je odveo u Italiju, danas je on bivši, kao što su u Mauritovom životu svi bivši, čak i porodica, sestra i brat su u ratu sa Vandom Narom, parazitom, kako je nazivaju, što ona isto govori o njima.

Ikardi

Istina je da je Ikardi pomagao brata Gvida, tatu majstora, da je davao novac nemilice i sestrama Ivani i Izabeli, dok fatalna Argentinka nije zavrnula slavinu. Tako je i porodica postala bivša, baš kao i menadžer, jer, ovako, kaže Vanda "sve pare ostaju u kući".

Nekako, sa ove distance, već zamišljam komentare Balkanaca, da se ne zna ko nosi pantalone u ovoj priči, ali hajde da to ostavimo po strani. Problem za Ikardija je njegovo nesnalaženje u igrama moći. Sa te strane, on je do dolaska Marote imao najjačeg aduta, Vandu koja pregovara buldožer diplomatijom, jasno, kada ima čime da pokrene mašineriju.

Ali, sada ima ravnopravnog protivnika. Marota je iz Juventusa, ma koliko mi to bilo teško da priznam doneo jednu stvar koja je eliksir za Inter. Nemojte me bukvalno shvatiti, ali "sa teroristima nema pregovora".

Šta to u osnovi znači?

Jednostavno, Inter je dobio čoveka koji ima dovoljno jak stomak za svaku žrtvu, ono što je bilo nezamislivo za klub.

Jer, Pazza Inter je nastao na pokroviteljstvu dobrog oca Moratija, bolećivog roditelja koji obesnoj deci bukvalno dopušta sve. Nije ni čudo što on danas, kritikuje svoje obdanište koje je rešilo da postane biznis. A, znate kako je sa Kinezima, verovatno ste videli kako su oni što ne ispune normu naterani da puze po ulici.

Srećom, dobra stara Evropa to neće dopustiti, ali model državnog kapitalizma podrazumeva ideologiju rezultata, i Marota se savršeno uklapa u taj model, zato je i doveden.

Nema ikona, niti zaslužnih, samo šljakeri sa normom, ako su Interovi navijači očekivali nešto drugo od Suninga bojim se da ne razumeju oblik kineske kovanice, ne kotrlja se, lepi se odmah za zemlju.

Ikardi Perisic

Vratimo se svlačionici.

Osnova sukoba je između Perišića koji se oseća kao talac i Ikardija koji ne daje golove i krivi saigrače za pad produktivnosti.

U kombinaciji nervoze sa optužbom, kada Vanda doliva ulje na vatru željom da plakatira svoje prisustvo u bilo kakvim pregovorima, jasno da te svlačionice nisu od protivpožarnog materijala. Nema ni rezultata, pa je Mauro, koji, ponovimo, nije lider, izopšten.

Inter nije više tim Argentinaca, mada je pitanje da li bi i oni bili solidarni sa Ikardijem, jer je on strano telo i u zemlji u kojoj je proveo prvih desetak godina života.

Vanda

Zbog toga jede sam, ta atmosfera nepoverenja je ono što je neko nazvao lažnom skromnošću. Jer, sigurno je da svlačionica bolje misli o sebi nego o Ikardiju i kada je davao golove, i sigurno da Maurito sluša zavodljive reči na jastuku da Inter ne bi bio ni ovde gde jeste da im nije njega.

Samo, i u Veneciji, i na nekim drugim mestima renesanse, kad se bal pod maskama završavao i kada je vreme odbacivanja normi svakodnevnog života isticalo, dan posle lihvari su i dalje potraživali svoje.

Mauro Ikardi će svoj ceh morati da plati...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari