Igraj fudbal kao Bekam...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 17. maj 2013.

  • 09:18

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Godina u kojoj je Dejvid Bekam završio karijeru, 2007. nije bila tako davno da bi robna marka zaklonila jednu veliku karijeru. Imao je nesreću da u klubovima štrči, a u reprezentacijiu probudi neosnovanu nadu. Svejedno, zaslužuje dubok naklon...

Beks je priznao da je završio karijeru. Part time fudbal koji je igrao godinama naplaćujući misionarstvo u Americi završen je pre pola godine, Pariz je samo pozajmljivanje velikog imena istim takvim ambicijama katarskih vlasnika.

Zbog toga niko ne može da nazove današnju odluku povlačenjem, Englez je brend koji će se prodavati u budućnosti, sa loptom to nema nikakve veze. Ali ovo nije priča o kultu ličnosti i potrošačkoj civilizaciji,  već fudbalu.

Dejvid Bekam je bio veliki igrač, možda ne da sve što dotakne pretvori u zlato, ali svakako čovek koji je obeležio prelaz između vekova i iscedio dar do maksimuma. Bend it like Beckham, da se poslužimo naslovom onog filma koji sa Beksom nema veze, osim što je njegovo ime bilo magnet, je suština njegovog neobičnog talenta. Bilo da je to onaj gol protiv Vimbldona, bilo da su kifle savijene pod nemogućim uglom, bilo da je u pitanju centaršut koji je od prosečnih špiceva pravio Musemiće, postojala je posebnost, nešto van serije.

Olako se zaboravlja da je, pre nego što mu je Fergi poklonio ožiljak za sećanje na Junajted, Bekam bio kičma tima, čovek koji je saigrače činio boljima nego što jesu. Takođe, kada su "Galaktikosi" ginuli po španskoj provinciji jedini koji je vraćao udarce bio je Dejvid Bekam. Možda su mu se oni silni Brazilci smejali, ali njihova umetnost je umela da ostane sakrivena van Madrida. Nasuprot tome,  Bekam je dobijao respekt tamo gde su los cojones cenjeniji od veštine.

"Igrao sam sa mnogim velikim igračima, uvek je postojao respekt i uvažavanje, postoje stvari koje su važnije od rezultata, kodeks svlačionice", objasnio je jednom Lendonu Donovanu zbog čega je nepristojno napadati saigrača u medijima.

Bekam ima nešto uzvišeno u shvatanju fudbala, zajedništva, žrtvovanja za ekipu. Neuki su ga posmatrali kroz etiketu, to je cena koju je morao da plati kako bi se pretvorio u robnu marku. Sa druge strane, dva jedina kluba za koja je igrao, ne računajući one zimske ferije u Italiji imaju razlog da ga poštuju, Junajted jer je ostao đavolji advokat i kada je promenio boju odela, Real, jer da su i drugi bili poput njega, ta generacija ne bi završila kao prezreni skup zvezda padalica.

Ostalo je holivudska priča, mada ću vas podsetiti da je Bekam u svojoj poslednjoj polusezoni u ozbiljnom fudbalu naterao Kapela da ga vrati u tim i Real da pokuša da spreči transfer u Ameriku. Međutim u Galaksiju su bili dobri iz matematike pa je Englez otišao u Holivud.

Ne volim da čitam autobiografije fudbalera, napisane su da bi bildovale sujetu, ponudile opravdanje na papiru i osvetu za teren servirale hladnu, na potpuno pogrešnom mestu. Iz Beksove je izbijalo poštovanje za ljude sa kojima je igrao, Fergusona koji mu je udahnuo fudbalski život, ali mu i oduzeo ono što najviše voli. Engleska ga je i obožavala i razapinjala, nacija koja tradicionalno bolje misli o svom fudbalu nego što on zaista vredi nije imala previše takvih igrača, u stvari, gotovo nijednog u novijim generacijama. Valjda su njegova prizemljenja zbog toga bila bolna, budio je, ne svojom voljom, prevelika očekivanja.

Na kraju, svaki šešir treba da se pokori gravitaciji kada pričamo o Bekamu igraču. Roba je potrošna, ali njegove godine u Junajtedu i Realu imaju mesta u muzeju. To niko ne može da ospori...

                                                            https://twitter.com/Boris_sportske
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari