Gatuzo - Brus Li i tepsija ribe...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 28. maj 2019.

  • 21:11

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Rino Gatuzo je otišao, uz lekciju koju ne biste očekivali od Kalabreza. Na kantaru nema mesta za emocije, a očekivati od jednog tako hrabrog srca da postane saučesnik u prebiranju po pepelu nije realno...

Gatuzo - Brus Li i tepsija ribe...
Foto: EPA-EFE/MATTEO BAZZI
Rino Gatuzo nije želeo da bude prosečan.

Sebe opisuje kao tipičnog Kalabreza, udaraće glavom u svaki zid uveren da će beton popustiti, bez ikakve garancije i pitanja koliko sam može da izdrži.

"Južnjake ne zanima šta će biti prekosutra, važno je sada i ovde", objasnio je Đenaro, ili Đepetov sin kako sam ga jednom nazvao, naviku da ne gleda u budućnost.

Ali, to su bili igrački dani, onaj prvi u Milanu, završio se sa dve ćuške od Kostakurte pošto se Rino obrijao i ostavio par dlaka na umivaoniku.

"Morao sam odmah da počistim i shvatio sam u kakav mentalitet moram da se uklopim".


Od tada je sve radio sa žurbom, bez obzira na greške, potcenjivanja, Pirlove smicalice. Gatuzo je to prihvatio kao imidž, grubog, ružnog pačeta koje se nikada neće pretvoriti u labuda.

No, dosta o tome kako je pokušavao da igra fudbal, mučeći rivale i loptu.

Danas je Rino otišao iz Milana, kao svojevremeno kada je po sopstvenim rečima, osetio da ga posmatraju kao "matorog drkadžiju". I sada mu nije bilo potrebno da ga poguraju uz sat i sliku, poput mlađeg referenta. Gatuzo je odbio 11 miliona, 4 podelio svojim saradnicima koji su očekivali da će ostati još dve godine.

Gatuzo

Kalabrijska elegancija?

To ne postoji, u pitanju je stav da emocija nije na tezgi, niti je kantar mesto na kome će se odmeravati ljubav prema nekome ili nečemu.

Drugim rečima, ne postoji tepsija ribe kojom bi ljudi kao Gatuzo nahranili sujetu ili srebroljublje. I ovaj gest je pokazao bolnu istinu, Gatuzo je potrebniji Milanu, nego klub njemu.

Kako je do toga došlo?

O hronologiji te propasti pisao sam nebrojeno puta, mnogo je tu saučesnika, Rino nije među njima.

Došao je kad niko nije hteo, kada klub praktično nije ni postojao, negde između kredita, zelenaša i sumnjivih Kineza, od ovoga bi Tarantino mogao da napravi novu verziju "Na zmajevom putu", samo da radnju iz Rima preseli u Lombardiju

Gatuzo bi, razumljivo, bio Brus Li koji spašava ostatke porodičnog biznisa protiv Čaka Norisa, doduše, ova akcija bi imala tužan kraj.

Iako Kalabrezi mnogo pričaju da bi malo razmišljali, sa godinama to ide linijom kičme, uzbrdo od niskog težišta ka glavi.

Gatuzo

Upravo se to Gatuzu dogodilo, suočen sa namerom kluba da u ime lihvara iz investicionog fonda tavori u prosečnosti, on je odlučio da se pokupi. Jer, za njega je to nepoznata teritorija, navikao je na pobede, pogotovo u tim bojama.

Peto mesto je uspeh, ma šta neznalice pričale, od Alegrija, "Rosoneri" nisu imali više bodova, uz to, tim je baš gadna kombinacija prezrelih talenata i onih koji su u prevelikom dresu. Pola tima sebe može da ubroji u dobitnike binga, stigli su do kluba u kome im nije mesto.

I tu družinu limitiranih, Gatuzo je na frku i motivaciju valjao uz brdo, Juventus mu je podmetnuo nogu sa Iguainom i povređenim Kaldarom, Leonardo pokušavao da prosečne predstavi kao dobre. uU sve te bukagije na nogama, Milan je stajao uspravno do samog kraja.

Tačno je da bode oči Atalanta, provincijska zabava na pljuvomet od velikog grada, ali realno, istočni Lombardijci su bolji tim. Možda imaju manji izbor igrača, ali ako uporedite kvalitet i to kako je Atalanta igrala ove sezone, Milanu nije mesto u Ligi šampiona, bili bi slepi putnik na tom brodu.

Gatuzo

Gatuzo je to video pre svih, došao na onu raskrsnicu kada svlačionicu ne možeš više da ložiš tako što ćeš uklizati glavom u vrata ili nekoga zakačiti na čiviluk. Te veštine imaju ograničeni rok trajanja. Na kraju završiš kao karikatura, taj autoritet sile kombinovan sa dobrom namerom, ili ako baš hoćete, vaspitni dril bez svrhe, pre ili kasnije, izazove pobunu.

I tu je suština, Milanu su više od trenera potrebni dobri igrači, proverena roba, nešto markirano, sve ostalo je samo jurenje sopstvenog repa, od čega su svi umorni. Publika se vratila, delom i zbog Gatuza, delom zbog probuđene nade, tu je on jedini "krivac", naterao ih je da veruju da je tim bolji nego što realno jeste.

I sada na kraju, Milan se poslužio starom mantrom provincijskih klubova, kada nema novca, podmlađujemo ekipu. Ali, osim što nije provincija, Casciavit nema ni školu iz koje bi decu tesao u ozbiljne fudbalere.

Berluskoni

Ranije sam pisao, oni uvek počnu od nule, sećate se 2013. kada je promovisan ElŠaravi u prvoj post-Ibrinoj sezoni, kada se Berluskoni kleo u Italijane koji će, zvuči kao utopija, znam, igrati lep fudbal.

Na kraju je uspeo da prođe kroz rupu na ogradi, ostavi probleme ljudima koji sami po sebi predstavljaju problem, ostalo znate.

Zbog čega bi Gatuzo želeo da ostane u takvom klubu? Zvučalo bi kao kazna, pošto je negde iskoračio da ga surovo vrate na početnu poziciju. Da ostane bez onih par što se u njih i možeš pouzdati, i da sledi Gazidisovu viziju novog Arsenala, kluba koji je simpatičan i ne osvaja nikada ništa bitno.

Zamislite Gatuza na jednom takvom mestu gde si unapred pribavio alibi?

"San Siro" se ionako ljulja, makar onaj treći prsten (još malo pa stariji od onog Sauronovog što vlada svim ostalima), ugiba pod težinom nerealnih očekivanja. Rinov bes i očaj bi ga srušili.

Previše voli Milan da bi on bio taj koji će čeprkati po pepelu, usput sakrivajući loše vesti...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari